Moskva nastavlja da koristi energetsku zavisnost Evrope od ruske nafte uprkos smanjenju prodaje zbog sankcija uvedenih radi pritiska na Rusiju da prekine rat protiv Ukrajine, kažu stručnjaci istraživačke organizacije sa sedištem u Finskoj.
Novo istraživanje Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) objavljeno 28. aprila pokazuje da je Rusija skoro udvostručila svoje prihode od prodaje fosilnih goriva EU tokom dva meseca rata u Ukrajini.
Rastuće cene su više nego kompenzovale Rusiju gubitak zbog smanjenja prodaje uzrokovanog zapadnim sankcijama, pokazuje istraživanje.
Istraživači iz CREA takođe navode da nove sankcije nagoveštaju samo da će još više rasti cene, poništavajući tako napore da se spreči ruski predsednik Vladimir Putin da koristi energiju za pritisak na EU i za finansiranje rata protiv Ukrajine.
Od početka rata Rusija je Evropskoj uniji prodala energije u vrednosti od 46 milijardi evra, a ta cifra nastavlja da raste. Ovo je otprilike dvostruko više od iznosa prodaje u istom periodu 2021. godine, prema CREA.
Iako je došlo do pada obima prodaje, povećanje cene nafte donelo je Moskvi oko 63 milijarde evra (66 milijardi dolara) na energiju izvezenu na brodovima i cevovodima od početka invazije 24. februara.
Prema CREA, obim ruske nafte koju uvozi EU pao je za 20 odsto, a uglja za 40 odsto. Međutim, uvoz gasa je porastao, a Nemačka ostaje glavni kupac. Za dva meseca rata uvezla je energenata u vrednosti od 9 milijardi evra.
Lauri Milivirta, vodeći analitičar u CREA, rekao je da je nastavak izvoza energije "velika rupa u sankcijama" i da sve zemlje koje kupuju gorivo od Rusije "postaju saučesnici u monstruoznim kršenjima međunarodnog prava koje je počinila ruska vojska".
Jedini način da se zaustavi rat bio bi brzo i potpuno odbacivanje ruskih energenata, smatra on.
Evropski parlament je u martu usvojio rezoluciju kojom se poziva na uvođenje embarga na rusku energiju, ali je do sada Evropska unija raspravljala samo o ograničavanju uvoza.
Nemačka vlada je odbacila embargo na gas zbog ekonomske štete koju bi prouzrokovao, ali je kancelar Olaf Šolc rekao 28. aprila da Nemačka mora da se pripremi da Rusija obustavi isporuke gasa.
"Da li će i kakvu odluku ruska vlada doneti u vezi sa tim je spekulacija, ali... za to se treba pripremiti", rekao je Šolc tokom posete Tokiju. Nemačka vlada je već počela da se priprema za mogućnost da Rusija prekine isporuke gasa, dodao je on.
Istraživanje CREA je objavljeno pošto je ruski energetski gigant Gasprom najavio veliki neto profit za prošlu godinu, navodeći visoke cene energije kao glavni razlog povećanja.
EU je uvela embargo na ruski ugalj koji će stupiti na snagu od avgusta.
Gasprom je u saopštenju naveo da je njegov neto profit dostigao 2,09 hiljade milijardi rubalja (29 milijardi dolara) u 2021. godini, u odnosu na 135 milijardi rubalja prethodne godine kada je profit opao zbog globalne pandemije i pada cena energije.
"Glavni faktor koji je uticao na finansijski rezultat je povećanje cena gasa i nafte", navodi se u saopštenju kompanije koju kontroliše država.
Globalne cene energije su porasle od prošle godine kada su ekonomije počele da izlaze iz blokade pandemije COVID-19. Cene su dodatno porasle nakon ruske vojne operacije u Ukrajini.
Gasprom je takođe prognozirao pad proizvodnje gasa od oko 4 procenta ove godine, što je još jedan znak uticaja zapadnih sankcija Moskvi.
Gasprom je 27. aprila najavio obustavu isporuke gasa članicama EU Poljskoj i Bugarskoj, rekavši da su prekršile Putinovu naredbu da se gas plaća u rubljama.
- Gazprom prekida snabdijevanje Bugarske prirodnim gasom
- Gazprom prekida isporuku prirodnog gasa Poljskoj
Putin je zahtevao odmazdu za ekonomske sankcije Zapada Moskvi zbog sukoba u Ukrajini.
Iako su sankcije dovele do povećanog nivoa ekonomske neizvesnosti u Rusiji, Gasprom je rekao da situacija ne "dovodi u pitanje doslednost" njegovih operacija.
Izvor: Redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom, AFP, Reuters, the Guardian i dpa
