Nakon što je ljetos, Međunarodni centar za rješavanje investicionih sporova u Parizu odbacio tužbu Centralnoevropske aluminijumske kompanije (CEAC), ruskog oligarha Olega Deripaske, CEAC pokreće novu parnicu, ovog puta pred kiparskim sudom i prijeti novim zahtjevom za obeštećenje od više stotina miliona eura.
Centralnoevropska aluminijumska kompanija, ruskog oligarha Olega Deripaske koja je do polovine 2013. upravljala podgoričkim Kombinatom aluminijuma (KAP), pokrenula je parnični postupak protiv Crne Gore pred kiparskim sudom.
Menadžment CEAC-a je saopštio da se tužba uglavnom fokusira na eksproprijaciju imovine CEAC-a koju je, nakon uvođenja stečaja, privredni sud prodao drugom privatnom investitoru.
CEAC tvrdi i da je Crna Gora počinila prevaru time što je sa predumišljajem navela ovu kompaniju da uloži što više novca u pogon KAP-a sa namjerom da ga potom preuzme bez naknade.
"Slučaj se odnosi na investicije CEAC-a u KAP. Vlada Crne Gore je nezakonito prisvajala te investicije. Iako zahtjev još nije objavljen, CEAC će tražiti obeštećenje vrijedno stotine miliona eura", navodi se u saopštenju menadždmenta CEAC-a.
Advokat Nikola Martinović smatra da u sporu koji je pokrenuo na Kipru, Centralnoevropska aluminijumska kompanija nema velike šanse za uspjeh.
"Sud u Kipru je prvo dužan da odluči – da li je uopšte nadležan za vođenje takve vrste spora jer, ako se radi o redovnom sudu na Kipru, taj sud nije nadležan za ovakve sporove jer se radi o investicijama u Crnoj Gori, a i tužene stranke su takođe u Crnoj Gori. Crna Gora je potpisnica međunarodnih konvencija koje štite investicije, pa bi zbog toga za to trebalo da bude nadležan sud u Crnoj Gori. Drugi razlog je što se radi o postupku koji je okončan stečajem koji je još uvijek u toku i zbog toga može biti nadležan samo Privredni sud koji vodi stečajni postupak. Teško da se može očekivati da ishod bude povoljan za tužioca, odnosno, za kompaniju CEAC", navodi Martinović.
Ministarstvo ekonomije je reagovalo na informaciju o novoj tužbi na Kipru tvrdnjama da je ljetos ova kompanija izgubila spor protiv Crne Gore pred Međunarodnom arbitražom u Parizu.
"CEAC je pokrenuo postupak u kom nije mogao da dokaže ni da posjeduje odgovarajuće kvalifikacije, pa je sud odlučio da troškove arbitražnog postupka i pravnog zastupanja od oko 900.000 eura u potpunosti snosi CEAC, uključujući uključujući i sudske troškove Crne Gore. Ovo je najveća potvrda činjenice da je Vlada Crne Gore u Kombinatu aluminijuma Podgorica uradila sve u skladu sa Ugovorom o poravnanju i važećom legislativom i najboljiom međunarodnom praksom", saopšteno je iz Ministarstva ekonomije.
Međutim, tužba CEAC-a protiv Crne Gore je pala, ali ne zato što je Arbitražni tribunal Međunarodnog centra za rješavanje investicionih sporova u Parizu presudio u korist Crne Gore, već zato što se oglasio nenadležnim nakon što je ustanovio da CEAC ne posjeduje sjedište na teritoriji Kipra, te da samim tim, ne predstavlja stranog investitora u skladu sa uslovima primjenljivog međunarodnog sporazuma o zaštiti stranih investicija.
Na pitanje – da li presuda Međunarodne arbitraže ima uticaj na novu, kiparsku parnicu – advokat Nikola Martinović odgovara:
"Međunarodna arbitraža je donijela isključivo procesnu odluku. Nije se upuštala u osnovanost zahtjeva strane koja je podnijela tužbu, već se bavila procesnim pitanjem – da li taj sud uopšte može da postupa. Arbitraža je odlučila da nije nadležna jer nije imala stranu u sporu koja je imala status stranog pravnog lica u Crnoj Gori. Ona nije odlučivala da li je neko prekršio neku odredbu zakona ili Ugovora, već samo – da li taj sud može da sudi."
CEAC je na Kipru tužio i Montenegro bonus, državno preduzeće koje je jedno vrijeme snabdijevalo KAP električnom energijom. Tužba je obuhvatila i stečajnog upravnika KAP-a Veselina Perišića koji je za RSE rekao da je pravnu neutemeljenost navoda CEAC-a već potvrdila odluka Međunarodnog tribunala u Parizu, ali i Visoki sud pravde u Londonu koji je u novembru 2014. godine donio odluku kojom je priznat stečajni postupak koji se vodi nad KAP-om pred Privrednim sudom.
"Kada se otvori stečajni postupak nad nekim privrednim društvom, Sud imenuje i stečajnog upravnika kao zakonskog zastupnika stečajnog upravnika koji nema drugog izbora osim da stečajni postupak sprovodi po Zakonu o stečaju jer mjesto i sjedište kompanije nad kojom je otvoren stečajni postupak je u Crnoj Gori. Stečajni postupak se ne može sprovoditi bilo gdje osim u Crnoj Gori", zaključio je Perišić.
Facebook Forum