Priredila: Jovana Krstić
Više od 300.000 ljudi otišlo je iz Rusije od početka invazije na Ukrajinu 24. februara, procena je neprofitne organizacije OK’Rusi (OK’Russians). Iz organizacije napominju da je tačan broj ljudi koji su napustili tu zemlju teško utvrditi, pošto zvanični podaci nisu dostupni.
Najveći broj ruskih građana otišlo je u Gruziju, Tursku i Jermeniju. Među njima je najviše onih koji imaju između 25 i 44 godine, pokazalo je nedavno sprovedeno istraživanje te organizacije.
Odliv IT stručnjaka i menadžera
Što se tiče profesija, jedna tećina ljudi koja je otišla iz Rusije su IT stručnjaci, a jedna trećina menadžeri u raznim oblastima. Preostalu tećinu čine uglavnom oni koji su obavljali "kancelarijske" ili neke vrste kreativnih poslova (pravnici, psiholozi, dizajneri, blogeri, NVO sektor, novinari).
Emigracija kao evakuacija
Od preko dve hiljade ispitanika većina smatra da je to što su napustili zemlju pre hitna evakuacija nego promišljena odluka, iako su mnogi od njih i ranije razmišljali o emigraciji. Trenutnu situaciju opisuju kao "kap koja je prelila čašu".
Što se tiče izbora destinacije, kod većine učesnika ankete glavni kriterijum je bio to da u određenu zemlju mogu odmah da se dosele, posebno s obzirom na to da su mnogima istekle vize tokom pandemije.
Većina misli da su Rusiju napustili na duže vreme ili čak zauvek. Samo 12 odsto je sigurno da je odlazak privremen.
Zašto Rusi odlaze? Istraživanje je pokazalo da postoji šest ključnih razloga za to
Protivljenje invaziji na Ukrajinu
Neslaganje s ratom u Ukrajini, odnosno nespremnost da se živi u zemlji koja je agresor. Mnogi od onih koji su otišli smatraju da time postaju "saučesnici u zločinu" (finansijska podrška plaćanjem poreza, učešće u borbama...).
"Ne vidim način da nastavim da živim u zemlji agresoru koja je podjednako surova prema građanima susedne države i svoje", rekao je jedan od ispitanika koji su ostali anonimni.
Drugi objašnjava da je užasnut odlukom Rusije da napadne Ukrajinu. "Ne mogu da podnesem da budem u toj zemlji, ne želim da budem deo nje. Ne želim da plaćam porez koji će se koristiti za ubijanje civila."
Represija
Još jedan od razloga za odlazak jeste strah od represije. Ljudi se plaše otpuštanja sa posla, izbacivanja sa fakulteta i progona iz političkih razloga, pokazalo je istraživanje.
"Bojim se za svoju slobodu. Neću moći da ćutim i filtriram misli na društvenim mrežama u skladu sa partijskom voljom", rekla je jedna od anketiranih osoba.
Otežano poslovanje
Poslovni problemi su takođe naveli mnoge Ruse da napuste svoju zemlju - gubitak posla, odlazak brojnih poslodavaca sa ruskog tržišta, nemogućnost saradnje sa stranim klijentima i primanja novca od njih.
"Moja industrija (razvoj igara) je izgubila većinu svojih partnera i nemam načina da zaradim novac u Rusiji. Otišao sam da nađem novi posao", objašnjava jedan od ispitanika.
Žena koja je, takođe iz ekonomskih razloga, napustila Rusiju objašnjava: "Muž je radio u stranoj firmi, nije bilo druge opcije da zadrži posao, osim da ode".
Pad životnog standarda
Nemogućnost vođenja normalnog života, korišćenja brojnih usluga, nedostupnost stranih brendova, kao i nemogućnost putovanja, mnogi navode kao motive za odlazak.
Jedan od anketiranih kaže da ne želi da izgubi komfor koji je imao pre rata.
Neizvesna budućnost
Nedostatak ekonomske, političke i kulturne perspektive, te strah za budućnost dece, doveli su neke od ispitanika do odluke da napuste zemlju.
"Nema nade da su oporavak i integracija u normalan svet mogući u narednih 20 godina. Mlad sam, ne želim da provedem dve decenije obnavljajući sve iz pepela", objasnio je jedan od Rusa koji su odlučili da odu iz svoje zemlje. "Budućnost u toj državi je zabranjena", kaže on.
Otuđenje
Konačno, deo onih koji su napustili Rusiju osećaju se suvišnim među ljudima koji podržavaju sadašnji režim. Objašnjavaju da ih muči to što su u manjini i što ni na koji način ne mogu da utiču na trenutnu situaciju.
Jedan od ispitanika kaže da je Rusiju napustio da bi "bio čovek" i dodaje: "Naši sugrađani su poludeli, propaganda je konačno oduzela pamet ljudima iz mog okruženja. Za njih smo izdajice i špijuni koji su se prodali Zapadu. Trenutno mi nije mesto u rodnoj zemlji."
Drugi objašnjava: "Bio bih spreman da se borim protiv vlasti, pa čak i da odem u zatvor, kada bih video podršku bar 10 odsto društva u Rusiji, ali sada mi se čini je to samo 1 posto i zato ne možemo ništa da promenimo."
Nisu bili spremni na odlazak
Samo četvrtina onih koji su otišli oseća se sigurno i samouvereno na svom novom mestu, pokazuje istraživanje.
Oni se, pre svega, suočavaju sa raznim finansijskim problemima: pristup štednji i platama na računima u Ruskoj Federaciji (kartice ne rade), pronalaženje novog posla, visoki troškovi života u novom mestu, nizak kurs rublje. Mnogi nisu bili spremni za iseljenje ni finansijski, ni psihički.
"U trenutku odlaska imao sam 500 hiljada rubalja ušteđevine i hiljadu evra na kartici. Od tog novca nije ostalo skoro ništa pošto sam izgubio na kursnoj razlici – menjao sam rublje na crnom tržištu u Turskoj po duplom kursu", objašnjava svoju finansijsku situaciju jedan od onih koji su odlučili da nakon invazije na Ukrajinu napuste Rusiju.
U istraživanju koje je sprovela organizacija OK’Rusi (OK’Russians) učestvovalo je 2.067 ljudi koji su napustili Rusiju nakon invazije na Ukrajinu. Rezultati su objavljani 16. marta.
OK’Rusi je inicijativa koja je pokrenuta nakon invazije, a kojoj je misija pružanje pomoći Rusima koji se protive tom ratu i koji su na udaru ruskih vlasti. Projekat predvodi Mitja Aleškovski (Митя Алешковский) ruski novinar i osnivač humanitarnog fonda ‘Potrebna pomoć’ (Нужна помощь). On u svojoj organizaciji okuplja zaposlene u nevladinim organizacijama, medijske menadžere, sociologe i programere.
"Mnoge zemlje u svetu trenutno su veoma zainteresovane da ugoste Ruse koji se protive ratu i imaju visoke profesionalne veštine. Mi ćemo im pomoći u tome", poručio je Aleškovski na svojoj Facebook stranici.
