Vladajuća Socijaldemokratska partija (PSD) s levog centra pobedila je na parlamentarnim izborima u Rumuniji, nedelju dana posle šokantne pobede kandidata krajnje desnice u prvom krugu predsedničkih izbora u zemlji.
Donosimo pregled pet važnih stvari u vezi s glasanjem 1. decembra.
1. Formiranje vlade možda neće biti lako
Očekivano, PSD, koja je osvojila 23 odsto glasova, nema većinu, pa će nastojati da formira koalicionu vladu. PSD – najdominantnija partija u postkomunističkom periodu Rumunije – prethodno je bila u napetoj koaliciji s Nacionalno liberalnom partijom (PNL) desnog centra, koja je na izborima završila na trećem mestu sa 14 odsto.
Najizglednija vladajuća koalicija bi bio savez prozapadnih stranaka – dakle PSD-a, PNL-a i Unije Spasimo Rumuniju (USR) s desnog centra. To je i teoretski moguće pošto bi takva koalicija imala 52 odsto mesta u parlamentu.
Glavna prepreka je uključivanje USR-a. Stranka Elene Laskoni (Lasconi), koja se u drugom krugu predsedničkih izbora 8. decembra suočava s kandidatom krajnje desnice Kalinom Đorđeskuom (Calin Georgescu), postavila je sebe kao protivnika establišmenta i korupcije, a bila je i veoma kritična prema vladama koje su predvodile PSD i PNL, posebno zbog njihove pasivnosti po pitanju korupcije.
Pored toga, manjak iskustva USR-a u administrativnim poslovima pobuđuje sumnju u pogledu mogućnosti te partije da efikasno učestvuje u vlasti unutar koalicije.
A takođe, ima i dosta zle krvi. USR se 2021. povukao iz koalicione vlade s PNL-om, navodeći kao razlog razlike u vladanju i reformama. To je dovelo do političke krize i na kraju formiranja koalicije PNL-PSD, kojoj se usprotivila USR.
2. Ključni drugi krug predsedničkih izbora
Mnogo toga zavisi od drugog kruga predsedničkih izbora 8. decembra u kojem se suočavaju kandidatkinja desnog centra Laskoni i kandidat krajnje desnice Đorđesku. Ako se obezbedi sklapanje prozapadne koalicije PSD-a, PNL-a i USR-a, ona bi mogla da funkcioniše s Laskoni kao predsednicom.
Međutim ako Đorđesku pobedi, Rumunija bi mogla da uđe u političku krizu. Takav scenario bi postavio predsednika koji podržava Rusiju i koji želi mir u Ukrajini pod bilo kojim uslovima naspram vladajuće koalicije koja želi upravo suprotno.
Može doći i do drugačije scenarija. Ako vlada PSD-PNL-USR bude uspostavljena i pokaže se efikasnom, ona bi mogla da opozove Đorđeskua. To se već dešavalo kada je parlament glasao 2007. i 2012. za uklanjanje predsednika Trajana Baseskua (Basescu), mada su obe odluke poništene na referendumima.
3. Izbor premijera
S obzirom na strah od nestabilnosti, izbor premijera postao je pitanje od velikog značaja. U Rumuniji premijer obično dolazi iz stranke koja dobije najviše glasova na izborima. Ali ako vlada ne bude formirana i premijer ne bude izabran pre drugog kruga predsedničkih izbora, onda bi novi predsednik mogao da imenuje premijera iz neke druge stranke a ne PSD-a.
Marsel Čolaku (Marcel Ciolaku), aktuelni premijer i lider PSD-a, najverovatniji je kandidat. Međutim, njegov politički sjaj bledi, posle njegove provizorne ostavke na mestu lidera PSD-a i zauzimanja trećeg mesta u prvom krugu predsedničkih izbora 24. novembra.
Ovde je Laskoni ključna, ali je i ona u teškoj poziciji. Ako ona podrži premijera iz PSD-a, to bi bio politički kompromis koji podriva njen antiestablišmentski i antikorupcijski stav. I to bi moglo da utiče na njen rezultat u drugom krugu predsedničkih izbora, pošto bi je njene pristalice smatrale da se prodala i pridružila establišmentu kojeg je često kritikovala.
Međutim, da bi pobedila na predsedničkim izborima, Laskoni bi takođe trebalo da bude viđena kao kandidatkinja jedinstva i kompromisa. U konzervativnoj Rumuniji, njenoj kandidaturi bi dobro došlo da ima muškarca na čelu vlade kojeg podržava jasna većina.
Ako Laskoni ne podrži kandidata PSD-a, to bi moglo dovesti do odlaganja formiranja koalicije. A to bi moglo da znači formiranje prelazne vlade i nove parlamentarne izbore početkom sledeće godine.
4. Faktor krajnje desnice
S mnogo Rumuna nezadovoljnih ekonomijom, korupcijom i, kako misle, neispunjenim obećanjima od članstvu u Evropskoj uniji, stranke krajnje desnice osvojile su oko 32 odsto mesta u parlamentu. Krajnje desničarska, ultranacionalistička partija Alijansa za jedinstvo Rumuna (AUR) osvojila je 18 odsto glasova i zauzela drugo mesto.
Ako prozapadne stranke ne uspeju da postignu dogovor o vladajućoj koaliciji i premijeru u narednih dan-dva, moguće je da PSD formira vladu sa AUR-om i drugim manjim partijama krajnje desnice.
To je, ipak, malo verovatno usled dubokih ideoloških razlika između PSD-a i partija krajnje desnice. Socijaldemokrate i Čolaku su mnogo puta rekli da su posvećeni članstvu u EU i prozapadnoj orijentaciji zemlje, i izložili bi se riziku da budu ukaljani takvim savezom.
5. Održavanje prozapadnog kursa
Uprkos promenama u rumunskoj politici, prozapadna pozicija zemlje je duboko ukorenjena u rumunskom političkom spektru i među elitama. Na kraju krajeva, predsednik Jon Ilijesku (Ion Iliescu), bivši komunista, bio je taj koji je Rumuniju postavio na put ka članstvu u EU i NATO početkom 2000-ih.
Mnogi Rumuni su prošle nedelje bili šokirani uspehom Đorđeskua u prvom krugu predsedničkih izbora. Taj šok je verovatno doprineo izlaznosti na parlamentarnim izborima od 52 odsto, što je najviše na glasanju za skupštinu poslednjih 12 godina. Očekuje se da će izlaznost biti još veća u drugom krugu predsedničkih izbora 8. decembra, pošto će mnogi Rumuni želeti da glasaju protiv kandidata krajnje desnice.
Ipak, mnogo toga zavisi, ako Đorđesku pobedi na izborima, budući da predsednik igra ključnu ulogu u oblikovanju spoljne politike i predstavlja Rumuniju na međunarodnoj sceni.