Još uvijek je neizvjesno da li će Međunarodni monetarni fond odobriti nastavak kredita na osnovu stand by aranžmana koji je BiH sklopila prošle godine u visini 1,2 milijarde evra na tri godine.
Četvrta tranša kredita u iznosu od 38 miliona evra nije prebačena u junu ove godine jer je Vlada Federacije BiH kasnila u izvršenju rebalansa budžeta zbog revizije korisnika boračkih naknada. Ako MMF zbog neispunjavanja uslova iz pisma prolongira isplatu sredstava, u RS kažu da imaju alternativne izvore.
Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) od 18. avgusta boravi u Bosni i Hercegovini kako bi utvrdila da li su ispunjeni uslovi za povlačenje četvrte tranše kredita na osnovu stand by aranžmana. Kredit se isplaćuje u tranšama na osnovu procjena predstavnika MMF-a o ispunjavanju traženih uslova. BiH je iz ovog kredita, vrijednog milijardu i 200 miliona evra, do sada povukla oko 360 miliona evra.
Predstavnici MMF-a završili su razgovore sa predstavnicima Vlade RS. Ministar finansija RS Aleksandar Džombić kaže da delegacija MMF-a nije imala primjedbi i da su konstatovali da je RS ispunila sve uslove. Ukoliko i Federacija dobije prolaznu ocjenu, sredstva od četvrte tranše stand by aranžmana od 38 miliona evra mogu se očekivati u septembru, kaže Džombić.
„RS bi trebala da dobije oko 20 miliona maraka i otvaramo mogućnost za povlačenje dodatnog aranžmana za budžetsku podršku koji bi mogao da bude oko 200 miliona maraka do kraja 2010. godine,“ rekao je on.
Aleksandar Džombić
Prepreka za nastavak stand by aranžmana, osim neispunjavanja svih uslova od Federacije BiH, kaže ministar finansija RS, mogao bi da bude i dogovor oko budžeta instucija Bosne i Hercegovine, koji je takođe jedan od uslova za dobijanje sredstava MMF-a.
Procjene Uprave za indirektno oporezivanje su da bi prihodi sljedeće godne mogli biti uvećane za 300 miliona maraka, a državne institucije traže 214 miliona.
„Procjene koje su napravljene iz Uprave za indirektno oporezivanje nisu realne i ne možemo sa sigurnošću očekivati toliko sredstava i moramo biti veoma oprezni i restriktivni. Naš prijedlog je da zajedničke institucije dobiju isti nivo sredstava kao što su koristile 2010. godine, a to je iznos sa jedinstvenog računa 706 miliona. Njihov zahtjev je bio oko 920 miliona,“ navodi Džombić.
Aranžman sa MMF-om znači manji kreditni rizik
Ako MMF ponovo prolongira isplatu sredstava, koja su trebala biti isplaćena još početkom juna, prema riječima Džombića, RS ima alternativne izvore finansiranja, ali bi to značajno zaustavilo finansiranje projekata iz razvojnog programa RS:
„Mi imamo unutrašnje rezreve od privatizacije Telekoma koje smo ostvarili u prethodnom periodu. To bi podrazumijevalo da razvojni program moramo da odložimo do određenog vremenskog perioda i da ova sredstva privremeno iskoristimo za nedostatak prihoda koji će se desiti u ovoj, ali evenetualno i u 2011. godini,“ objašnjava Džombić.
„Alternativni izvori su ovo još para što je ostalo od Telekoma, i to se krčmi otprilike kao da je tata ostavio u nasljedstvo. To su ti alternatvno i to je ono na šta stalno upozoravamo da van svake logike se sredstva od privatizacije troše za redovnu budžetsku potrošnju,“ kaže ekonomski analitičar Svetalna Cenić.
Na zloupotrebu od strane Vlade RS sredstava od privatizacije ukazala je i Glavna služba za reviziju javnog sektora RS.
„U 2009. godini sa istog računa korištena su sredstva za finansiranje i budžetske potrošnje, a za finansiranje budžetske potrošnje, konstatovali smo, najmanji je iznos od 6,355.000 KM,“ izjavio je glavni revizor Boško Čeko.
Sve ovo je moguće zahvaljujući tome što je Vlada RS ukinula zakon koji je regulisao ovo pitanje, kaže Čeko.
„Trošenje sredstava sa računa privatizacije nekada je bilo definisano Zakonom o privatizaciji preduzeća - mislim da je do 2006. godine bio je jedan stav gdje kaže da ta sredstva mogu služiti samo za ulaganje u razvoj privrede, ili za druge svrhe ali se tada moraju se vratiti. Poslije izmjene Zakona taj stav je izbrisan i nema ga. Znači, nemamo akt i zato smo mi rekli da se definiše,“ objašnjava on.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci Goran Radivojac smatra da RS može povući sredstva sa privatizacionih računa i uloži ih u investicije, a ne u potrošnju, ali i naglašava da je to mnogo lošija varijanta od kredita MMF-a.
„Ono što je jako bitno, a o čemu mi ne vodimo računa - aranažman sa MMF-om znači manji kreditni rizik u poslovnom sektoru i zači bolje uslove ne samo za javni sektor nego i za druge zajmoprimce od strane inostranih zajmodavaca. Aranažman sa MMF-om će nam definitivno u globalnim uslovima smanjiti kreditni rizik zato što se tim aranžmanom i javni sektor, znači vlasti i u RS i u BiH i u Federaciji, obavezuju da poštuju određene uslove u pogledu strukture javne potrošnje, povećanja javne potrošnje iz godinu u godinu itd. Postajemo manje rizična zemlja,“ ocjenjuje Radivojac.
Četvrta tranša kredita u iznosu od 38 miliona evra nije prebačena u junu ove godine jer je Vlada Federacije BiH kasnila u izvršenju rebalansa budžeta zbog revizije korisnika boračkih naknada. Ako MMF zbog neispunjavanja uslova iz pisma prolongira isplatu sredstava, u RS kažu da imaju alternativne izvore.
Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) od 18. avgusta boravi u Bosni i Hercegovini kako bi utvrdila da li su ispunjeni uslovi za povlačenje četvrte tranše kredita na osnovu stand by aranžmana. Kredit se isplaćuje u tranšama na osnovu procjena predstavnika MMF-a o ispunjavanju traženih uslova. BiH je iz ovog kredita, vrijednog milijardu i 200 miliona evra, do sada povukla oko 360 miliona evra.
Predstavnici MMF-a završili su razgovore sa predstavnicima Vlade RS. Ministar finansija RS Aleksandar Džombić kaže da delegacija MMF-a nije imala primjedbi i da su konstatovali da je RS ispunila sve uslove. Ukoliko i Federacija dobije prolaznu ocjenu, sredstva od četvrte tranše stand by aranžmana od 38 miliona evra mogu se očekivati u septembru, kaže Džombić.
„RS bi trebala da dobije oko 20 miliona maraka i otvaramo mogućnost za povlačenje dodatnog aranžmana za budžetsku podršku koji bi mogao da bude oko 200 miliona maraka do kraja 2010. godine,“ rekao je on.
Prepreka za nastavak stand by aranžmana, osim neispunjavanja svih uslova od Federacije BiH, kaže ministar finansija RS, mogao bi da bude i dogovor oko budžeta instucija Bosne i Hercegovine, koji je takođe jedan od uslova za dobijanje sredstava MMF-a.
Procjene Uprave za indirektno oporezivanje su da bi prihodi sljedeće godne mogli biti uvećane za 300 miliona maraka, a državne institucije traže 214 miliona.
„Procjene koje su napravljene iz Uprave za indirektno oporezivanje nisu realne i ne možemo sa sigurnošću očekivati toliko sredstava i moramo biti veoma oprezni i restriktivni. Naš prijedlog je da zajedničke institucije dobiju isti nivo sredstava kao što su koristile 2010. godine, a to je iznos sa jedinstvenog računa 706 miliona. Njihov zahtjev je bio oko 920 miliona,“ navodi Džombić.
Aranžman sa MMF-om znači manji kreditni rizik
Ako MMF ponovo prolongira isplatu sredstava, koja su trebala biti isplaćena još početkom juna, prema riječima Džombića, RS ima alternativne izvore finansiranja, ali bi to značajno zaustavilo finansiranje projekata iz razvojnog programa RS:
„Mi imamo unutrašnje rezreve od privatizacije Telekoma koje smo ostvarili u prethodnom periodu. To bi podrazumijevalo da razvojni program moramo da odložimo do određenog vremenskog perioda i da ova sredstva privremeno iskoristimo za nedostatak prihoda koji će se desiti u ovoj, ali evenetualno i u 2011. godini,“ objašnjava Džombić.
Alternativni izvori su ovo još para što je ostalo od Telekoma, i to se krčmi otprilike kao da je tata ostavio u nasljedstvo, kaže Svetlana Cenić.
„Alternativni izvori su ovo još para što je ostalo od Telekoma, i to se krčmi otprilike kao da je tata ostavio u nasljedstvo. To su ti alternatvno i to je ono na šta stalno upozoravamo da van svake logike se sredstva od privatizacije troše za redovnu budžetsku potrošnju,“ kaže ekonomski analitičar Svetalna Cenić.
Na zloupotrebu od strane Vlade RS sredstava od privatizacije ukazala je i Glavna služba za reviziju javnog sektora RS.
„U 2009. godini sa istog računa korištena su sredstva za finansiranje i budžetske potrošnje, a za finansiranje budžetske potrošnje, konstatovali smo, najmanji je iznos od 6,355.000 KM,“ izjavio je glavni revizor Boško Čeko.
Sve ovo je moguće zahvaljujući tome što je Vlada RS ukinula zakon koji je regulisao ovo pitanje, kaže Čeko.
„Trošenje sredstava sa računa privatizacije nekada je bilo definisano Zakonom o privatizaciji preduzeća - mislim da je do 2006. godine bio je jedan stav gdje kaže da ta sredstva mogu služiti samo za ulaganje u razvoj privrede, ili za druge svrhe ali se tada moraju se vratiti. Poslije izmjene Zakona taj stav je izbrisan i nema ga. Znači, nemamo akt i zato smo mi rekli da se definiše,“ objašnjava on.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci Goran Radivojac smatra da RS može povući sredstva sa privatizacionih računa i uloži ih u investicije, a ne u potrošnju, ali i naglašava da je to mnogo lošija varijanta od kredita MMF-a.
„Ono što je jako bitno, a o čemu mi ne vodimo računa - aranažman sa MMF-om znači manji kreditni rizik u poslovnom sektoru i zači bolje uslove ne samo za javni sektor nego i za druge zajmoprimce od strane inostranih zajmodavaca. Aranažman sa MMF-om će nam definitivno u globalnim uslovima smanjiti kreditni rizik zato što se tim aranžmanom i javni sektor, znači vlasti i u RS i u BiH i u Federaciji, obavezuju da poštuju određene uslove u pogledu strukture javne potrošnje, povećanja javne potrošnje iz godinu u godinu itd. Postajemo manje rizična zemlja,“ ocjenjuje Radivojac.
