Skupština Srbije razmatraće predloge dve rezolucije kojima se osuđuju zločini počinjeni tokom devedesetih na teritoriji nekadašnje Jugoslavije. Zbog čega Srbija nije u stanju da jasno i nedvosmisleno osudi genocid u Srebrenici, najveći zločin u Evropi posle Drugog svetskog rata?
Jedna rezolucija, koja je i obaveza Srbije na njenom evropskom putu, odnosiće se na osudu zločina počinjenih nad Bošnjacima u Srebrenici, dok bi druga, ravnomerno, trebalo da osudi sve počinjene zločine.
Posle, već, jednog neuspelog pokušaja 2005. godine, Parlament Srbije ponovo nije u mogućnosti da većinski, jasno i nedvosmisleno, osudi srebrenički genocid. Iako se ovaj zločin u današnjoj Srbiji mnogo realnije sagledava, nosioci političkog života, ipak, nisu dovoljno zreli da ga nazovu pravim imenom i izdvoje od ostalih zločina koji su se dešavali, tokom devedesetih, na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
Zločin u Srebrenici je specifičan - Jelena Trivan
U vladajućoj Demokratskoj stranci, vrlo su svesni da ovakva ideja ne bi imala podršku ni kod koalicionih partnera, a posebno ne kod desno opredeljene opozicije koja horski saopštava svoje protivljenje. Zbog toga će se, kao kompromisno rešenje, pred poslanicima Skupštine, najverovatnije, naći dve rezolucije.
“Postoji jasna moralna vertikala da zločini ne smeju da se razlikuju po nacionalnosti i da svi jednako moraju da budu osuđeni. Ali imajući u vidu, da je zločin u Srebrenici, ipak, bio specifičan, razmatran na Međunarodnom sudu pravde, najveći zločin koji se dogodio posle Drugog svetskog rata, hteli smo da se jedan poseban tekst rezolucije bavi tim zločinom, ali da sa druge strane, jasno izrazimo svoj moralni stav, osuđujući i druge zločine”, kaže portparloka DS-a Jelena Trivan.
Iako u DS-u tvrde da je to stara ideja, predlog o donošenju druge, kompromisne, rezolucije o ratnim zločinima pojavljuje se u javnosti samo dan nakon što je, predsednik stranke i države Boris Tadić, iz Banjaluke, zatražio usvajanje rezolucije o Srebrenici, što politički analitičar Stjepan Gredelj slikovito objašnjava:
“To je, pre svega, deo ove opšte klime, takozvane “dodikovizacije” vlasti u Srbiji, odnosno predsednika Tadića.”
Ovakav postupak kod Stjepana Gredelja, takođe, stvara utisak da je to ponovno guranje “prsta u oko Evropi”, prvenstveno, zbog podilaženja nacionalističkim snagama.
“Počevši od SPS-a koji je u vlasti, pa do povampirenih radikala i takozvanih “nezavisnjaka”, tako da je to novo inaćenje. Novi, tipični inat i onaj – e baš nećemo – model. Treći razlog su, možda, pripreme za izbore. Naravno, ako imate za sobom nacionalističke i pronacionalističke snage, logičnije je očekivati da ćete doboti izbore. A Tadiću je, očigledno, samo do toga stalo”, obrazlaže Gredelj.
EVROPSKI NASTROJENI POLITIČARI SU ZA REZOLUCIJU
Tadićeva najava donošenja Rezolucije o Srebrenici očekivano je rezultirala oštrim reakcijama desnog dela političke scene, koja o zločinima u proteklim ratovima ima uravnoteženo mišljenje, bez obzira da li ga izgovaraju socijalisti, radikali, naprednjaci ili narodnjaci.
“Srbija će podržati Srebrenicu, ali je uslov da i ostali zločini budu svrstani u red Srebrenice i, istovremeno, osuđeni kao i sama Srebrenica. Žrtva je žrtva. Zločin je zločin. Bez obzira ko ga počinio, na kojem prostoru i u kojem vremenu”, kaže Velimir Ilić, lider Nove Srbije.
Iako je matematički lako utvrditi koliko bi poslanika, u skladu sa trenutnim stavovima, podržalo rezoluciju o osudi zločina u Srebrenici, u DS-u tvrde da predlog kompromisne rezolucije nije posledica političkih kalkulacija.
“Ne vidim zašto bismo to radili zbog političkih stranaka koje u Srbiji funkcionišu. Utoliko pre, što konsultacije sa njima nisu ni počele. U tom smislu, ne možemo ni činiti konsenzuse, kada o tome nismo ni počeli da razgovaramo. Što se Demokratske stranke tiče, mi smo od početka smatrali, pre nego što smo i čuli bilo kakve komentare, da treba ići na osudu svih zločina, sa posebnim podvlačenjem i posvećivanjem pažnje zločinu u Srebrenici”, kaže Trivan.
To je nešto što će ova Vlada morati da uradi, sko istinski žele da dobije ozbiljnu podršku za svoju kandidaturu - Sonja Biserko
“Postoji svest o tome da bi Srbija trebalo da donese Rezoluciju o Srebrenici, pogotovo u onom delu političke elite koja je spremna da okrene zemlju ka Evropi”, kaže Sonja Biserko iz Helsinškog odbora, naglašavajući da, istovremeno, postoji veoma jak lobi koji vrlo organizovano deluje u suprotnom smeru.
“I otuda sada ova, da kažem, ova kompromisna formula da se ide i na drugu rezoluciju kojom bi se osudili svi zločin. Taj deo je, na neki način, neka vrsta izlaženja u susret tom bloku koji je, očigledno, sada u ofanzivi. Međutim, Srbija sada ima jednu obavezu. To je obaveza u odnosu na genocid koji proizilazi iz dva dokumenta – presude Međunaronog suda pravde i Rezolucije Evropskog parlamenta”, dodaje Biserko.
Konačno, kakvu poruku, ovakvim neujednačenim stavovima, šalje Srbija regionu i Evropskoj uniji?
“Poruka je ta, da u Srbiji ne može da se postigne konsenzus oko nekih određenih tačaka iz nedavne prošlosti, a to je, pre svega, genocid u Srebrenici, za koji, u ovom momentu, međunarodna zajednica jedino traži nekakav gest od same Srbije, ili njenog parlamenta i državnih organa. To je nešto što će Srbija i ova Vlada, očigledno, morati da urade, ukoliko istinski žele da dobije neku ozbiljnu podršku za svoju kandidaturu i sve ono što kasnije dolazi, ako se ta kandidatura usvoji", zaključuje Biserko.
Jedna rezolucija, koja je i obaveza Srbije na njenom evropskom putu, odnosiće se na osudu zločina počinjenih nad Bošnjacima u Srebrenici, dok bi druga, ravnomerno, trebalo da osudi sve počinjene zločine.
Posle, već, jednog neuspelog pokušaja 2005. godine, Parlament Srbije ponovo nije u mogućnosti da većinski, jasno i nedvosmisleno, osudi srebrenički genocid. Iako se ovaj zločin u današnjoj Srbiji mnogo realnije sagledava, nosioci političkog života, ipak, nisu dovoljno zreli da ga nazovu pravim imenom i izdvoje od ostalih zločina koji su se dešavali, tokom devedesetih, na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
U vladajućoj Demokratskoj stranci, vrlo su svesni da ovakva ideja ne bi imala podršku ni kod koalicionih partnera, a posebno ne kod desno opredeljene opozicije koja horski saopštava svoje protivljenje. Zbog toga će se, kao kompromisno rešenje, pred poslanicima Skupštine, najverovatnije, naći dve rezolucije.
“Postoji jasna moralna vertikala da zločini ne smeju da se razlikuju po nacionalnosti i da svi jednako moraju da budu osuđeni. Ali imajući u vidu, da je zločin u Srebrenici, ipak, bio specifičan, razmatran na Međunarodnom sudu pravde, najveći zločin koji se dogodio posle Drugog svetskog rata, hteli smo da se jedan poseban tekst rezolucije bavi tim zločinom, ali da sa druge strane, jasno izrazimo svoj moralni stav, osuđujući i druge zločine”, kaže portparloka DS-a Jelena Trivan.
Iako u DS-u tvrde da je to stara ideja, predlog o donošenju druge, kompromisne, rezolucije o ratnim zločinima pojavljuje se u javnosti samo dan nakon što je, predsednik stranke i države Boris Tadić, iz Banjaluke, zatražio usvajanje rezolucije o Srebrenici, što politički analitičar Stjepan Gredelj slikovito objašnjava:
“To je, pre svega, deo ove opšte klime, takozvane “dodikovizacije” vlasti u Srbiji, odnosno predsednika Tadića.”
Ovakav postupak kod Stjepana Gredelja, takođe, stvara utisak da je to ponovno guranje “prsta u oko Evropi”, prvenstveno, zbog podilaženja nacionalističkim snagama.
“Počevši od SPS-a koji je u vlasti, pa do povampirenih radikala i takozvanih “nezavisnjaka”, tako da je to novo inaćenje. Novi, tipični inat i onaj – e baš nećemo – model. Treći razlog su, možda, pripreme za izbore. Naravno, ako imate za sobom nacionalističke i pronacionalističke snage, logičnije je očekivati da ćete doboti izbore. A Tadiću je, očigledno, samo do toga stalo”, obrazlaže Gredelj.
EVROPSKI NASTROJENI POLITIČARI SU ZA REZOLUCIJU
Tadićeva najava donošenja Rezolucije o Srebrenici očekivano je rezultirala oštrim reakcijama desnog dela političke scene, koja o zločinima u proteklim ratovima ima uravnoteženo mišljenje, bez obzira da li ga izgovaraju socijalisti, radikali, naprednjaci ili narodnjaci.
“Srbija će podržati Srebrenicu, ali je uslov da i ostali zločini budu svrstani u red Srebrenice i, istovremeno, osuđeni kao i sama Srebrenica. Žrtva je žrtva. Zločin je zločin. Bez obzira ko ga počinio, na kojem prostoru i u kojem vremenu”, kaže Velimir Ilić, lider Nove Srbije.
Iako je matematički lako utvrditi koliko bi poslanika, u skladu sa trenutnim stavovima, podržalo rezoluciju o osudi zločina u Srebrenici, u DS-u tvrde da predlog kompromisne rezolucije nije posledica političkih kalkulacija.
“Ne vidim zašto bismo to radili zbog političkih stranaka koje u Srbiji funkcionišu. Utoliko pre, što konsultacije sa njima nisu ni počele. U tom smislu, ne možemo ni činiti konsenzuse, kada o tome nismo ni počeli da razgovaramo. Što se Demokratske stranke tiče, mi smo od početka smatrali, pre nego što smo i čuli bilo kakve komentare, da treba ići na osudu svih zločina, sa posebnim podvlačenjem i posvećivanjem pažnje zločinu u Srebrenici”, kaže Trivan.
“Postoji svest o tome da bi Srbija trebalo da donese Rezoluciju o Srebrenici, pogotovo u onom delu političke elite koja je spremna da okrene zemlju ka Evropi”, kaže Sonja Biserko iz Helsinškog odbora, naglašavajući da, istovremeno, postoji veoma jak lobi koji vrlo organizovano deluje u suprotnom smeru.
“I otuda sada ova, da kažem, ova kompromisna formula da se ide i na drugu rezoluciju kojom bi se osudili svi zločin. Taj deo je, na neki način, neka vrsta izlaženja u susret tom bloku koji je, očigledno, sada u ofanzivi. Međutim, Srbija sada ima jednu obavezu. To je obaveza u odnosu na genocid koji proizilazi iz dva dokumenta – presude Međunaronog suda pravde i Rezolucije Evropskog parlamenta”, dodaje Biserko.
Konačno, kakvu poruku, ovakvim neujednačenim stavovima, šalje Srbija regionu i Evropskoj uniji?
“Poruka je ta, da u Srbiji ne može da se postigne konsenzus oko nekih određenih tačaka iz nedavne prošlosti, a to je, pre svega, genocid u Srebrenici, za koji, u ovom momentu, međunarodna zajednica jedino traži nekakav gest od same Srbije, ili njenog parlamenta i državnih organa. To je nešto što će Srbija i ova Vlada, očigledno, morati da urade, ukoliko istinski žele da dobije neku ozbiljnu podršku za svoju kandidaturu i sve ono što kasnije dolazi, ako se ta kandidatura usvoji", zaključuje Biserko.
