Povodom izjave predsednika Srbije da je donošenje rezolucije o Srebrenici obaveza Srbije prema Haškom tribunalu, predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović (SPS) rekla je da bi podržala takvu inicijativu.
Kakve su reakcije u Srbiji i ima li šanse da bude usvojena Deklaracija kojom se osuđuje genocid, pošto je nekoliko puta takva inicijativa u parlamentu Skupštine od 2005. godine – odbacivana.
Predsednik Srbije Boris Tadić je iz Banja Luke poslao je sledeću poruku:
“Nisam siguran da će Rezolucija, kao ispunjavanje haških obaveza, biti dočekano niti u RS niti u Srbiji sa najvećim mogućim odobravanjem. Ali, politika koja je odgovorna ne znači da mora da povlađuje uvek htenju ili osećanjima građana... Samo politikom uvažavanja tuđe žrtve i tuđe patnje i odavanje poštovanja tuđim žrtvama jeste moguće i na međunarodnom planu sticati kredibilitet i za vođenje jedne legitimne nacionalne politike.”
Prva reakcija je stigla od predsednice Parlamenta Slavice Đukić Dejanović, inače članice Socijalističke partije još iz Miloševićevog vremena, partije koja danas učestvuje u vlasti i od koje može da zavisi sudbina i ove inicijative. Ona je izjavila da bi lično podržala svaku rezoluciju koja osuđuje ratne zločine, uključujući i Srebrenicu i dodala da nije dovoljno da samo Srebrenica bude uključena u nju.
Podržala bi rezoluciju - Slavica Đukić-Dejanović
I tako je odmah u javnost plasiran stav koji je proteklih nekoliko godina zapravo blokirao svaku inicijativu da se osudi srebrenički genocid u srpskom parlamentu. Reč je o tome da se većina parlamentarnih stranaka, uključujući i socijaliste bivše Miloševićeve, a sadašnje Dačićeve, protivila izdvajanju Srebrenice od ostalih ratnih zločina u kojima su žrtve bili Srbi. Na taj način se, zapravo, indirektno kontinuirano u Srbiji poriče genocid.
Žarko Korać iz Socijaldemokratske unije koji je i sam bio sa grupom nevladinih organizacija inicijator predloga Deklaracije o Srebrenici, za naš program kaže:
“Vladajuća koalicija pa i najveći deo opozicije do sada je uporno odbijao da se na bilo koji način razgovara o Srebrenici.”
Korać procenjuje “da se takva jedna Rezolucija neće ticati samo najgoreg zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata, nego će se ticati svih zločina".
Većina opozicionih parlamentarnih stranaka odmah se oglasila.
MUDRA ODLUKA, ALI NEZADOVOLJAVA SUŠTINU
Šešeljevi radikali su saopštili da je neprihvatljiva bilo kakva posebna deklaracija o Srebrenici, isti je stav Koštuničinih demokrata, naprednjaci kažu da su za osudu strašnog zločina u Srebrenici i dodaju da je obaveza da se osude i svi drugi, a ne samo srebrenicki zločin. Vojvođanska Liga socijaldemokrata takođe koalicioni partner u sadašnjoj vlasti, neuspešno je nekoliko puta, uz LDP Čedomira Jovanovića, predlagala Deklaraciju o Srebrenici. Aleksandra Jerkov:
“Mi se nadamo i verujemo da je Demorkatska stranka, čiju podršku nismo imali u ranijim pokušajima, uvidela da je to jedna stvar koja je neophodna, i u tom smislu pozdravljamo takvu odluku, bez dubljeg ulaženja u motive donošenja takve odluke.”
Na naše pitanje da li je moguća parlamentarna većina za usvajanje Deklaracije, dobri poznavalac skupštinskih prilika Dragan Bujošević, glavni urednik lista Politka, kaže za naš program:
“Ja mislim da može, ako bude pametno napisana.”
Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa skreće pažnju na nedorečenost Tadićeve izjave:
Miljenko Dereta
“Mislim da je to jedna mudra odluka koja istovremeno zadovoljava formu, ali bojim se da ne zadovoljava suštinu onoga što takva deklaracija treba da donese, a to je – da se shvati ozbiljnost zločina i da se prihvati odgovornost za te zločine ovde u Srbiji.”
Evropski parlament je prošle godine usvojio dokument kojim se 11. jul proglašava Danom sećanja na genocid u Srebrenici: Međutim, ne i u Srbiji. U Beogradu, svakog 11. u mesecu, pa i ovog dana, nevladina organizacija Žene u crnom podseća na tu obavezu Srbije, do sada - uzalud.
Zapravo, u velikom delu Srbije se i dalje negira srebrenički genocid, a negira se i odgovornost Srbije za ubistvo hiljada Bošnjaka. Svojevremeno, presuda Međunarodnog suda o tome da Srbija snosi odgovornost što nije sprečila genocid, ovde se razumela kao presuda o nevinosti Miloševićeve Srbije za taj zločin.
Ipak, Žarko Korać primećuje da postoje pomaci:
“Do pre nekoliko godina u Srbiji se odbijalo da se u Srebrenici uopšte dogodio zločin, pa se onda govorilo da taj zločin nema te razmere za koje se tvrdi, pa se tvrdilo da to nije genocid, već samo jedan zločin. Dakle, jeste ovo neka evolucija u Srbiji, ali tragično spora i nedosledna.”
Da li će biti drugačiji odgovori Užičana nakon što njihove političke vođe jasno osude genocid i kažu da za taj zločin snosi odgovornost Miloševićeva Srbija?
Deklaracija kojom se osuđuje zločin u Srebrenici, kojim se 11. jul proglašava Danom sećanja na sistematsko ubistvo hiljade Bošnjaka je obaveza Srbije koja se nalazi pred vratima Brisela.
Kakve su reakcije u Srbiji i ima li šanse da bude usvojena Deklaracija kojom se osuđuje genocid, pošto je nekoliko puta takva inicijativa u parlamentu Skupštine od 2005. godine – odbacivana.
Predsednik Srbije Boris Tadić je iz Banja Luke poslao je sledeću poruku:
“Nisam siguran da će Rezolucija, kao ispunjavanje haških obaveza, biti dočekano niti u RS niti u Srbiji sa najvećim mogućim odobravanjem. Ali, politika koja je odgovorna ne znači da mora da povlađuje uvek htenju ili osećanjima građana... Samo politikom uvažavanja tuđe žrtve i tuđe patnje i odavanje poštovanja tuđim žrtvama jeste moguće i na međunarodnom planu sticati kredibilitet i za vođenje jedne legitimne nacionalne politike.”
Prva reakcija je stigla od predsednice Parlamenta Slavice Đukić Dejanović, inače članice Socijalističke partije još iz Miloševićevog vremena, partije koja danas učestvuje u vlasti i od koje može da zavisi sudbina i ove inicijative. Ona je izjavila da bi lično podržala svaku rezoluciju koja osuđuje ratne zločine, uključujući i Srebrenicu i dodala da nije dovoljno da samo Srebrenica bude uključena u nju.
Podržala bi rezoluciju - Slavica Đukić-DejanovićI tako je odmah u javnost plasiran stav koji je proteklih nekoliko godina zapravo blokirao svaku inicijativu da se osudi srebrenički genocid u srpskom parlamentu. Reč je o tome da se većina parlamentarnih stranaka, uključujući i socijaliste bivše Miloševićeve, a sadašnje Dačićeve, protivila izdvajanju Srebrenice od ostalih ratnih zločina u kojima su žrtve bili Srbi. Na taj način se, zapravo, indirektno kontinuirano u Srbiji poriče genocid.
Žarko Korać iz Socijaldemokratske unije koji je i sam bio sa grupom nevladinih organizacija inicijator predloga Deklaracije o Srebrenici, za naš program kaže:
“Vladajuća koalicija pa i najveći deo opozicije do sada je uporno odbijao da se na bilo koji način razgovara o Srebrenici.”
Korać procenjuje “da se takva jedna Rezolucija neće ticati samo najgoreg zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata, nego će se ticati svih zločina".
Većina opozicionih parlamentarnih stranaka odmah se oglasila.
MUDRA ODLUKA, ALI NEZADOVOLJAVA SUŠTINU
Šešeljevi radikali su saopštili da je neprihvatljiva bilo kakva posebna deklaracija o Srebrenici, isti je stav Koštuničinih demokrata, naprednjaci kažu da su za osudu strašnog zločina u Srebrenici i dodaju da je obaveza da se osude i svi drugi, a ne samo srebrenicki zločin. Vojvođanska Liga socijaldemokrata takođe koalicioni partner u sadašnjoj vlasti, neuspešno je nekoliko puta, uz LDP Čedomira Jovanovića, predlagala Deklaraciju o Srebrenici. Aleksandra Jerkov:
“Mi se nadamo i verujemo da je Demorkatska stranka, čiju podršku nismo imali u ranijim pokušajima, uvidela da je to jedna stvar koja je neophodna, i u tom smislu pozdravljamo takvu odluku, bez dubljeg ulaženja u motive donošenja takve odluke.”
Na naše pitanje da li je moguća parlamentarna većina za usvajanje Deklaracije, dobri poznavalac skupštinskih prilika Dragan Bujošević, glavni urednik lista Politka, kaže za naš program:
“Ja mislim da može, ako bude pametno napisana.”
Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa skreće pažnju na nedorečenost Tadićeve izjave:
“Mislim da je to jedna mudra odluka koja istovremeno zadovoljava formu, ali bojim se da ne zadovoljava suštinu onoga što takva deklaracija treba da donese, a to je – da se shvati ozbiljnost zločina i da se prihvati odgovornost za te zločine ovde u Srbiji.”
Evropski parlament je prošle godine usvojio dokument kojim se 11. jul proglašava Danom sećanja na genocid u Srebrenici: Međutim, ne i u Srbiji. U Beogradu, svakog 11. u mesecu, pa i ovog dana, nevladina organizacija Žene u crnom podseća na tu obavezu Srbije, do sada - uzalud.
Zapravo, u velikom delu Srbije se i dalje negira srebrenički genocid, a negira se i odgovornost Srbije za ubistvo hiljada Bošnjaka. Svojevremeno, presuda Međunarodnog suda o tome da Srbija snosi odgovornost što nije sprečila genocid, ovde se razumela kao presuda o nevinosti Miloševićeve Srbije za taj zločin.
Ipak, Žarko Korać primećuje da postoje pomaci:
“Do pre nekoliko godina u Srbiji se odbijalo da se u Srebrenici uopšte dogodio zločin, pa se onda govorilo da taj zločin nema te razmere za koje se tvrdi, pa se tvrdilo da to nije genocid, već samo jedan zločin. Dakle, jeste ovo neka evolucija u Srbiji, ali tragično spora i nedosledna.”
Da li će biti drugačiji odgovori Užičana nakon što njihove političke vođe jasno osude genocid i kažu da za taj zločin snosi odgovornost Miloševićeva Srbija?
Deklaracija kojom se osuđuje zločin u Srebrenici, kojim se 11. jul proglašava Danom sećanja na sistematsko ubistvo hiljade Bošnjaka je obaveza Srbije koja se nalazi pred vratima Brisela.
