Dodatno se zaoštrava retorika iz Beograda i Banjaluke uoči odlučivanja u SB UN o predlogu rezolucije Velike Britanije povodom 20 godina od genocida u Srebrenici, zakazanog za utorak. U iščekivanju ruskog veta, Aleksandar Vučić i Milorad Dodik šalju poruke da bi eventualno usvajanje britanskog predloga moglo da ima ozbiljne političke posledice. I jedan i drugi u alarmantnim komentarima idu tako daleko da procenjuju moguće pritiske, političke i ekonomske, na Srbiju i Republiku Srpsku u slučaju da SB izglasa rezoluciju.
Ni četvrta verzija britanske rezolucije o Srebrenici sa ublaženim formulacijama nije prihvatljivija za Beograd.
Tako premijer Srbije Aleksandar Vučić sa Oplenca poručuje "Srbiju da zgazite nećete".
„Ono što je potpuno očigledno to je da ne postoji nijedan drugi razlog na insistiranju na takvoj rezoluciji sem pravne kvalifikacije teškog zločina u Srebrenici. Vidi se da samo na tome insistiraju. Pošto samo na tome insistiraju, ništa ih drugo ne zanima, nedvosmisleno je jasno da imaju političku nameru da to zloupotrebe posle toga. Da li će to značiti dodatne pritiske na Republiku Srpsku, kasnije i dodatne pritiske, i ekonomske, na Republiku Srbiju to je druga stvar i ostaje nam da se vidi“, rekao je Vučić.
"Predstavljaćemo se kao Srbi, nećemo ni od koga kriti kome pripadamo jer nismo krivi. Pogotovo nije krivo 99,99 odsto Srba kojima bi neko lepio etiketu kolektivne krivice", poručuje dalje Vučić dan uoči sednice SB UN.
Iako je Vlada saopštila da neće tražiti veto od Rusije, koja je u međuvremenu predala SB UN svoj nacrt rezolucije o BiH, kao protivtežu britanskom dokumentu, predsednik Srbije Tomislav Nikolić je, kako je potvrđeno beogradskim medijima, zamolio ruskog kolegu Vladimira Putina da Moskva to ipak učini.
Sve deklaracije koje se donose posledica su neposobnosti Srbije da napravi svoju bez ikakvih kalkulacija, ocenjuje za RSE Nenad Prokić, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i nekadašnji poslanik.
S druge strane, kaže Prokić, opterećeni smo nasleđem Srpske napredne stranke i onim šta su nekada njeni lideri govorili o tome.
“Sad opet stalno zavisimo od drugih. Evo sad se bojimo da Rusi neće staviti veto. Nijedna naša vlada nije u stanju da se suoči sa onim što je rađeno u njeno ime, u naše srpsko ime, i da se time završi. Da neko bez ikakvih kalkulacija pođe u Potočare. Sa druge strane BIH se u ovom trenutku bolje ponaša nego Srbija. Povukli su Orića iz Srebrenice, ministar spoljnih poslova daje zrele izjave, a ovde kod nas se nadamo da će neki Rus da stavi veto. To je sramota za državu i mislim da dok god se ne suočimo sa punom istinom o svemu tome, dok mi ne nazovemo pravim imenom to kako se dogodilo, da li će to biti genocid ili neće biti genocid to je sad velika rasprava, ali mi moramo da kažemo svoje mišljenje o tome i da ne zavisimo od drugih”, kaže Prokić.
Ali, nastavlja Prokić, kako to da se očekuje u zemlji u kojoj se još nismo sporazumeli ni oko Prvog, ni oko Drugog svetskog rata, ni oko Gavrila Principa, ni oko Blajburga, ni oko Golog otoka.
Politički folklor
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ide i korak dalje od beogradskih zvaničnika kada na obeležavaju 73. godišnjice bitke na Kozari kaže da “nedonošenje te rezolucije može obezbediti da se krećemo putem pomirenja u BiH.”
“Donošenje te rezolucije u Savjetu bezbjednisti, bez obzira na moć toga mjesta, je raspad BiH”, rekao je Dodik.
"Hoćete da djeci koja još nisu rođena prikačite etiketu genocida", poručio je još Dodik.
Profesor Esad Bajtal najpre podseća da “ako se vratimo malo unazad a to su čitaoci portala ovih dana mogli gledati, jednu video tv izjavu gospodina Dodika u kojoj on bez uvijanja o Srebrenici govori”.
“Ja znam savršeno dobro šta je bilo, to je bio genocid u Srebrenici, to je presudio sud u Hagu i to je sasvim nesporna pravna činjenica, kraj citata”, navodi Bajtal Dodikove reči sa pomenutog video snimka. “A sad vi mene pitate zašto danas uprkos svom savršenom dobrom znanju i nespornoj pravnoj činjenici da je to bio genocid, negirajući samog sebe govori potpuno drugačije. Valjda zato što vjeruje da je lakše negirati genocid nego nespornu glad, nespornu bijedu, nesporno siromaštvo, ogromnu pljačku, nezaposlenost i opštu propast i nezadovoljstvo građana manjeg bh entiteta, kao uostalom i građana cijele BiH”, kaže Bajtal.
Zašto će rezolucija o Srebrenici koja će govoriti o genocidu, i pored ublažavanja formulacija kako bi bila prihvatljivija za Beograd, biti teška vest za Srbiju, kako nam govori premijer Vučić, ako već postoje presude Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala?
Pravno govoreći tu je stvar potpuno jasna, kaže profesorka parava Vesna Rakić Vodinelić.
“Međunarodni sud pravde u Hagu je u tački 5. izreke svoje presude utvrdio da je Srbija odgovorna što nije sprečila zločin genocida i primenio je tu Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina geniocida, a odgovornom za genocid taj sud je proglasio Vojsku Republike Srpske. Prema tome, pravno tu nema nikave sumnje, nikakva rezolucija ne može ni da poboljša ni da pogorša položaj Vojske RS niti pak položaj Republike Srbije zato što je stvar već odavno rešena. Sve ostalo je stvar, koliko ja mogu da vidim, političkog folklora”, ocenjuje profesorka prava Rakić Vodinelić.
U međuvremenu je stalni predstavnik Misije Ujedinjenog Kraljevstva pri UN ambasador Metju Rajkroft poručio da se zločin u Srebrenici ne vezuje za srpski narod. Premijer Srbije ipak misli da nema mogućnosti da se pomenuta rezolucija izmeni tako da bude prihvatljiva za Srbiju, jer bi, “da je ta opcija postojala, predlagači u početku konsultovali Srbiju”.
