Dan nakon rezolucije Evropskog parlamenta (EP) o tretmanu vijetnamskih radnika u kineskoj fabrici i nasilju na ekološkim demonstracijama reakcije su podelile javnost.
Danilo Ćurčić iz nevladine organizacije A11 ocenio je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) da nije mala stvar što je EP reagovao na povrede ljudskih prava u Srbiji.
„Ali EP ne može da zameni institucije u Srbiji“, ocenio je Ćurčić.
Njegova organizacija je bila među prvima koja je upozorila na uslove u kojima žive radnici iz Vijetnama angažovani na izgradnji kineske fabrike Linglong na severu Srbije.
Fotografije koje su zainteresovale i svetske medije pokazale su nehigijenske uslove, krevete bez dušeka, neadekvatne infrastrukture.
Ovo je samo jedan od slučaja koji se našao u rezoluciji EP od 16. decembra.
U međuvremenu, zvaničnici u Srbiji odbacili su rezoluciju Evropskog parlamenta nazivajući je politikanstvom i licemerjem.
Poslanici Evropskog parlamenta (EP) izrazili su zabrinutost i pozvali Srbiju da istraži izveštaje o tretmanu vijetnamskih radnika u fabrici Linglong u Zrenjaninu, gradu na severozapadu Srbije
Evroparlamentarci su u rezoluciji osudili i nasilje “ekstremističkih i huliganskih grupa” protiv ljudi koji su mirno protestovali na ekološkim demonstracijama proteklih sedmica u Srbiji.
Uz to evroparlamentarci su izrazili i žaljenje zbog količine sile koju je policija upotrebila protiv demonstranata.
U Rezoluciji je takođe izražena zabrinutost zbog „očigledne nespremnosti vlasti“ da obezbedi trajno uklanjanje murala osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću sa fasade jedne od zgrada u centru Beograda.
Šta su rekli zvaničnici?
Rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće, a predstavnici vlasti oštro su reagovali na primedbe evroparlamentaraca iznete u ovom dokumentu.
Premijerka Srbije Ana Brnabić odbacila je rezoluciju EP.
„To je politikanstvo“, rekla je ona 17. decembra za TV Pink.
Za predsednika Skupštine Srbije Ivicu Dačića Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji je još jedan primer „licemerja i dvostrukih standarda“.
„U danima kada je Srbija otvorili Klaster 4 u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, čime je odato priznanje Srbiji za napredak u reformama, Evropski parlament usvaja potpuno suprotnu rezoluciju, koja se zasniva na lažnim tvrdnjama pojedinih opozicionih stranaka i nevladinih organizacija“, rekao je Dačić 16. decembra za Tanjug.
Beograd je 14. decembra otvorio prvi klaster (Transportna politika, Energetika, Trans-evropske mreže i Životna sredina i klimatske promene), u pregovorima sa EU.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin ocenio je da se poslanici Evropskog parlamenta u svojim zemljama ne pitaju ništa, zato „svoje frustracije hoće da leče na Srbiji”.
On je u saopštenju od 16. decembra poručio da MUP Srbije postupa po zakonu, ali i vodi računa da ne bude krvi na ulicama Srbije.
Slučaj vijetnamskih radnika
Pravnik Danilo Ćurčić iz Inicijative A11 smatra da je Rezolucija Evropskog parlamenta značajna, ali da to ne znači da će vlasti u Srbiji nešto da preduzmu povodom navoda o kršenju ljudskih prava radnika iz Vijetnama.
„Danas je 32. dan od kada su podneti zahtevi za reakcije nadležnim državnim organima i mi nismo videli nikakva postupanja u vezi sa navodima za trgovinu ljudima i radnu eksploataciju“, rekao je Ćurčić.
U novembru su nevladine organizacije Inicijativa A11 i Akcija protiv trgovine ljudima – ASTRA objavili izveštaj u kojem se navodi da su vijetnamskim radnicima angažovanim na izgradnji fabrike Linglong "ozbiljno narušena radna prava i ugroženo zdravlje", kao i da "veliki broj činjenica ukazuje na mogućnost da su žrtve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije".
Ćurčić ocenjuje da ovaj slučaj ne ukazuje na sporost domaćih institucija već da je reč o sistemskom zataškavanju i zanemarivanju obaveza koje zemlja ima prema svim licima koja se nalaze na njenoj teritoriji.
Evropski poslanici pozvali su vlasti u Srbiji da dostave Evropskoj uniji (EU) zaključke svojih istraga u slučaju kineske fabrike za proizvodnju automobilskih guma "Linglong", kao i da počinioce pozovu na odgovornost.
Vlasti su posebno pozvane da omoguće slobodan i nesmetan pristup fabrici i smeštajnim objektima vijetnamskih radnika za nevladine organizacije i zvaničnike iz međunarodnih organizacija.
Hristina Piskulidis, menadžerka za komunikacije ASTRE navela je za RSE da se komunikacija na terenu aktivista ove nevladine organizacije sa radnicima odvija preko ograde.
„Kineski menadžment je stalno prisutan, radnici su u neverovatnom strahu i tada pričaju da su zahvalni što su im aktivisti omogućili da se nađu u za nijansu boljem smeštaju i što im stižu hrana i voda“, rekla je Piskulidis.
U ovoj organizaciji za borbu protiv trgovine ljudima iz Beograda, Rezoluciju EP vide kao rešenost Evropske unije (EU) da prati slučaj vijetnamskih radnika.
„Posledice svega toga neće se osetiti u ovom trenutku, ali će se odraziti na godišnji izveštaj o napretku Srbije u evrointegracijama“, rekla je Piskulidis.
Građanski preokret iz Zrenjanina je saopštio da je ohrabrujuća Rezolucija Evropskog parlamenta.
„Za Zrenjanin i Linglong čuo je ceo civilizovani svet i to ne po nečemu dobrom, već zbog kršenja ljudskih prava, prisilnog rada, korupcije i zagađenja životne sredine“, naveo je Građanski preokret u saopštenju od 17. decembra.
Srbiji je Rezolucijom EP upućen i poziv “da ojača svoje zakonske standarde za kineske poslovne aktivnosti”.
Osuda nepoštovanja žrtava genocida
Marko Milosavljević iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava ocenjuje za RSE da je izuzetno važno što Rezolucija EP jasno osuđuje nasilje, moderno ropstvo i nepoštovanje žrtava ratnih zločina i genocida.
„Mislim da slika Srbije koju vlast treba da demonstrira jeste da se osude nasilnici i da slika Srbije ne treba da bude spomenik Ratku Mladiću nego igrani film Qvo vadis, Aida koji će biti na Javnom servisu ili niz dokumentaraca“, poručio je Milosavljević.
Inicijativa je nameravala da 9. novembra na Međunarodni dan borbe protiv fašizma prekreči mural Ratka Mladića u centru Beogradu, ali je policija zabranila tu akciju uz obrazloženje da postoji opasnost od sukoba pristalica i protivnika skupa, kao i narušavanja javnog reda i mira.
U Rezoluciji se osuđuje uloga huliganskih grupa u zaštiti murala osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu, i odgovarajući incidenti koji su „razotkrili bliske veze između huligana i policije“.
Takođe je izražena zabrinutost zbog očigledne nespremnosti vlasti da obezbedi trajno uklanjanje murala u suprotnosti sa željama stanara i formalne opštinske odluke.
Nekoliko pokušaja aktivista da ga uklone nisu urodili plodom, kao ni poslednji pokušaji nadležnih iz beogradske opštine Vračar.
Šta još stoji u tekstu Rezolucije?
U Rezoluciji je izražava i duboka zabrinutost zbog ozbiljnih problema korupcije i vladavine prava u oblasti životne sredine u Srbiji.
Podvlači se opšti nedostatak transparentnosti i procene uticaja infrastrukturnih projekata na životnu sredinu i društvo, uključujući kineske investicije i zajmove, kao i multinacionalne kompanije “kao npr. Rio Tinto”.
Ova multinacionalna kompanija, jedna od dve najveće svetske rudarske kompanije, među lokacije u kojima je planirala iskopavanje litijuma uvrstila je i one na zapadu Srbije.
Nakon protesta građana i blokada puteva, uključujući i međunarodne saobraćajnice, Skupština grada Loznice donela je odluku o ukidanju Prostornog plana tog grada. Taj plan je predviđao izgradnju rudnika litijuma "Rio Tinta".
Tri subote zaredom u Srbiji je bilo blokirano više saobraćajnica širom zemlje. Prvobitne zahteve - da se izmene zakoni o referendumu i eksproprijaciji, vlast je usvojila, a zahtev novog protesta bio je da se međunarodnoj rudarskoj kompaniji Rio Tinto ne dozvoli eksploatacija litijuma.
Na blokadama puteva 27. novembra došlo je do incidenata na nekoliko lokacija.
Tokom blokade puta u Šapcu, demonstranti su snimili kako bager ulazi u masu koja je blokirala izlaz iz ovog grada na zapadu Srbije, a iza vozila je išla grupa maskiranih ljudi koji su palicama tukli demonstrante.
U Beogradu su demonstranti snimili jednog policajca kako baca preko ograde devojku koja je učestvovala u blokadi. Isti policajac je snimljen i kako gura jednog učesnika blokade.
Rezolucije Evropskog parlamenta nisu obavezujuće, već predstavljaju stav određene političke grupacije u EP.
Za ovu rezoluciju je glasalo 586 poslanika, protiv je bilo 53, a 44 uzdržanih.
