“Obezbeđenje je tu. Dozvolili su juče nekim ljudima da odu da kupe namirnice, nisu bili toliko striktni kao u jutarnjim časovima (kada nam ne daju da izlazimo, prim. aut.)“.
Ovo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) 22. novembra izjavio jedan od vijetnamskih radnika angažovanih na izgradnji kineske fabrike auto guma „Linglong“ u Zrenjaninu. Njegov identitet je sakriven zbog moguće odmazde poslodavca.
On je jedan od 500 radnika o čijem problemu mediji izveštavaju danima zbog navoda o lošem tretmanu i uslovima u kojima žive. Oni su bili smešteni u krugu fabrike, u barakama, a slike iz tog neuslovnog kampa aktivista za ljudska prava obišle su svet.
Nehumani uslovi za radnike iz Vijetnama u Srbiji
Oko 500 vijetnamskih radnika sada je smešteno na različitim lokacijama udaljenim više kilometara od gradilišta fabrike. Sagovornik RSE navodi da je smešten u kući u mestu Ečka, oko 5 kilometara udaljenoj od gradilišta „Linglonga“ gde radi.
„Mi sada ne možemo slobodno da dolazimo i odlazimo na gradilište, imamo prevoz, van radnog vremena valjda moramo da budemo u smeštaju“, kaže on.
Dvanaest nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima iz Beograda, Zrenjanina i Novog Sada objavilo je 22. novembra zajedničko saopštenje u kom navode da je premeštanje vijetnamskih radnika na više lokacija otežalo njihovu borbu i samoorganizovanje, ali i dopremanje pomoći.
„Borba nije gotova, još uvek smo na terenu“, navodi se u saopštenju.
Slučaj vijetnamskih radnika u Zrenjaninu nije prvi u Srbiji koji je privukao pažnju medija i međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava zbog sumnje da radnici za kineske poslodavce rade i žive u nehumanim uslovima, kao i da su žrtve radne eksploatacije.
RSE je u januaru izveštavao o neuslovnom smeštaju kineskih radnika u privremenom kampu kod rudnika „Čukaru Peki“ u Boru u istočnoj Srbiji.
Sumnja na trgovinu ljudima radi radne eksploatacije
„Imamo pokazatelje da je u slučaju vijetnamskih radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong u pitanju trgovina ljudima u cilju radne eksploatacije, odnosno prinudni rad“, kaže za RSE Hristina Piskulidis, portparolka beogradske nevladine organizacije „Astra“ koja se bavi problemom trgovine ljudima.
Piskulidis objašnjava da se ova vrsta trgovine ljudima može prepoznati po tome što je to rad na koji radnici nisu u startu pristali, koji se odvija pod uslovima na koje nisu pristali i da je to radna situacija koju radnici ne mogu da napuste kada to požele.
„Znamo da su im bili oduzeti pasoši, da su radnici u više navrata zastrašivani i da oni ne mogu da napuste taj rad kad god požele“, navodi Piskulidis.
Nevladini aktivisti su 17. novembra nakon sukoba sa obezbeđenjem izveli iz kruga fabrike jednog od radnika koji je dobio otkaz nakon što je javno govorio o uslovima u kojima rade. Obezbeđenje je prethodno zabranjivalo kontakt radnika sa medijima i aktivistima.
Poslodavac je, prema tvrdnjama radnika sa kojima je RSE komunicirao, 19. novembra vratio pasoše radnicima. Ipak, iz organizacije „Astra“ smatraju da vijetnamski radnici i dalje rade u uslovima koji se mogu nazvati prinudnim.
„Kada imamo pretnje i zastrašivanja poslodavca, uvek govorimo o prinudnom radu. Njihovo kretanje je sada limitirano“, ističe ona.
Loši uslovi života
Vijetnamski radnik opisuje sadašnje uslove u kući u kojoj je smešten kao bolje u odnosu na kamp u krugu fabrike „Linglong“ u kom su radnici do sredine novembra bili smešteni.
“Trenutno se popravlja mnogo stvari u kući, struja, voda. Toalet nije dobar”, navodi on. Kako navodi, oko trideset radnika smešteno je u jednoj kući koja ima prizemlje, sprat i potkrovlje.
Predstavnica „Astre“ Piskulidis kaže da su raniji uslovi u kampu u kom su radnici boravili do 18. novembra bili „strašni“. Naime, radnici su bili smešteni u barakama u blizini gradilišta u nehumanim uslovima, a nakon medijskih objava o njihovom položaju, radnici su preseljeni na više lokacija u okolini Zrenjanina, na severozapadu Srbije.
„U barakama prostor koji je jedna osoba imala je ispod zatvorskog minimuma, prostorije za pripremanje hrane su bile higijenski neuslovne, bilo je dva bojlera na 500 ljudi“, kaže Piskulidis.
Ona navodi da su vijetnamski radnici u više navrata protestovali zbog loših uslova, a prvi put zbog toga što nisu imali dovoljno hrane i, kako navodi, „bili prinuđeni da love sitnu divljač oko kampa“.
„Za doručak su ponekad (kako tvrde, prim. aut.) dobijali jedno jaje, a oni su radnici koji rade teške fizičke poslove. Zvuči kao horor film“, navodi Piskulidis.
RSE je izveštavao o obustavi rada vijetnamskih radnika i 17. novembra.
„Imamo slabu struju i ništa ovde nije dobro. Idite unutra pa vidite", rekao je tada jedan od vijetnamskih radnika za RSE.
Slična svedočenja kineskih radnika u Boru
Slična svedočenja o lošim uslovima života RSE je objavio u januaru kada su kineski radnici rudnika „Čukaru Peki“ u Boru u vlasništvu kineske kompanije „Ziđin“ takođe protestovali zbog loših uslova u kampu u kom su smešteni.
Radnici su tada RSE poslali snimke i fotografije iz kampa koji ilustruju veoma loše uslove, da su toaleti veoma prljavi i da ih koristi veliki broj ljudi.
„Prašina je svuda po podu, otpaci u kupaonicama, u toaletima izmet na sve strane“, naveo je tada jedan od kineskih radnika u Boru koji je tražio da zaštitimo njegov identitet.
Na osnovu svedočenja za RSE, i kineski radnici su se suočili sa ograničenjem kretanja i zastrašivanjem.
Više radnika tvrdilo je da im poslodavac ne dozvoljava da izađu iz neuslovnog kampa u kom su smešteni, kao i da im je zabranjen kontakt sa stanovništvom u Srbiji.
„Kao zatvorenici smo. Kažnjen si ako izađeš i budeš uhvaćen. To je velika novčana kazna“, rekao je u januaru za RSE jedan od kineskih radnika.
Ko su poslodavci radnicima iz Kine i Vijetnama?
Ono što je takođe zajedničko za slučaj kineskih i vijetnamskih radnika je da njihovi poslodavci nisu poznate kineske kompanije koje su investitori u Srbiji.
Naime, kineska kompanija „Šandong Linglong“ koja gradi fabriku auto guma u Zrenjaninu je, nakon što su izveštaji o lošim uslovima u kojima žive vijetnamski radnici izašli u javnost, saopštila 18. novembra da radnici nisu zaposleni u njihovoj kompaniji.
"Vijetnamski radnici, uključeni u projekat izgradnje fabrike u Zrenjaninu, angažovani su od strane jednog od naših izvođača radova, kompanije 'China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction (TEPC)'", naveo je Linglong.
Kompanija TEPC, prema podacima Agencije za privredne registre, ima predstavništvo (ogranak) u Beogradu i u vlasništvu je istoimene kompanije u Kini.
Na sličan način, kineski radnici u rudniku „Čukaru Peki“ nisu zaposleni u kompaniji „Ziđin“ koja je vlasnik rudnika, već se kao njihov poslodavac u javnosti pojavljivala kompanija „Jinshan Construction“ u vlasništvu „Ziđina“, koja je javno demantovala tvrdnje radnika o lošim uslovima smeštaja i, kao reakciju na izveštavanje RSE, poslala medijima fotografije boljih uslova od onih o kojima svedoče radnici.
Portparolka „Astre“ smatra da na ovaj način velike kineske kompanije sa sebe „skidaju“ odgovornost za nepravilnosti i loš tretman radnika.
„To je administrativna zavrzlama koja štiti glavne aktere (od odgovornosti, prim. aut.)“, kaže Hristina Piskulidis.
Apeli međunarodnih organizacija i (ne)reagovanje institucija u Srbiji
Šest poslanika Evropskog parlamenta saopštili su 19. novembra da su "zgroženi izveštajima o navodnoj trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije u Srbiji", a koji se odnose na položaj vijetnamskih radnika.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik napisao je 19. novembra na društvenoj mreži Tviter da slikama (koje u viđene u medijima, prim. aut.) iz kineske fabrike Linglong nije mesto u Evropi 21. veka.
„Svi radnici u zemljama kandidatima zaslužuju sigurne uslove rada i odgovarajuće standarde zaštite. Pozivam nadležne organe da ovaj slučaj detaljno istraže“, napisao je Bilčik.
RSE je u vezi sa ovim slučajem uputio pitanja Ministarstvu spoljnih poslova Vijetnama, ali odgovor do zaključenja ovog teksta nije stigao.
Kada je reč o kineskim radnicima u Boru, RSE je u februaru povodom ovog slučaja kontaktirao za izjavu predstavnike organizacije iz SAD-a „China Labor Watch“ koja se bavi uslovima u kojima kineski radnici rade u svetu.
Ova organizacija je u aprilu objavila izveštaj o položaju kineskih radnika koji rade na projektima kineske inicijative „Pojas i put“, a izveštaj je delom baziran na svedočenjima kineskih radnika koji rade u Indoneziji, Alžiru, Singapuru, Jordanu, Pakistanu, Srbiji i drugim zemljama.
„Otkrili smo široko rasprostranjena kršenja prava koja uključuju zadržavanje pasoša, ograničenja slobode kretanja, prekovremeno radno vreme do 12 sati dnevno i 7 dana u nedelji, nultu naknadu za godišnji odmor, .., neisplaćene zarade, izolacija od lokalne zajednice, zastrašivanje i pretnje“, navodi se u izveštaju ove organizacije.
Sa druge strane, prema oceni nevladine organizacije „Astra“, nadležni organi u Srbiji umanjuju ozbiljnost situacije kada su u pitanju strani radnici u Srbiji.
Premijerka Srbije Ana Brnabić je 18. novembra rekla da je inspekcija rada stalno na terenu i da je 17. novembra naloženo da se radnici izmeste i imaju bolje uslove. Ipak, Brnabić u izjavi za B92 nije isključila mogućnost da su, kako se izrazila, napadi na fabriku „Linglong“ organizovani protiv kineskih investicija.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 19. novembra da ne razume smisao medijsko-političke kampanje protiv kineske kompanije "Linglong" u Zrenjaninu i da je spreman da pomogne i vijetnamskim radnicima koji rade na njenoj izgradnji.
Iz kancelarije Zaštitnika građana je 18. novembra saopšteno da je delegacija Ombudsmana 17. novembra razgovarala sa predstavnicima Policijske uprave (PU) Zrenjanin, kao i sa radnicima i predstavnicima firme koja angažuje radnike iz Vijetnama, te da je zaključeno da svi angažovani strani radnici imaju urednu prijavu i radnu dozvolu.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović je 18. novembra potvrdio da vijetnamski državljani koji rade na izgradnji fabrike „Linglong“ u Zrenjaninu spavaju u neuslovnim prostorijama, ali je dodao da su “jako dobro plaćeni”.
Prema njegovim rečima, inspekcije rada su izlazile na teren i “nisu našle nepravilnosti”.
Inspekcija rada takođe nije pronašla nepravilnosti koje su kineski radnici u januaru prijavili u kampu u okviru rudnika „Čukaru Peki“ navodeći da nije nadležna da kontroliše uslove života u kampu nakon radnog vremena, već samo radno angažovanje.
