Ekonomski faktori će tradicionalno odlučiti ishod predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Džastin Bjukler (Justin Buchler), profesor Case Western Reserve University u Ohaju.
"Na primer, bruto domaći proizvod u drugom kvartalu izborne godine. Druga varijabla je stvarni raspoloživi prihod i s tim u vezi inflacija. To može biti naročito važan faktor na ovim izborima jer je inflacija u poslednjih nekoliko godina veoma visoka", ističe Bjukler.
Ipak, on smatra da republikanci ne podržavaju Donalda Trampa (Trump) toliko iz ekonomskih koliko iz kulturoloških razloga.
"Govorimo o kulturološkom ratu u američkoj politici, o republikancima koji vide američku politiku kao kulturološki rat između dobra i zla, a za njih su demokrate oličenje tog zla", naglašava Bjukler.
On ističe da Republikanska partija sprečava slanje pomoći Ukrajini jer sledi Trampove političke preferencije.
Povodom Trampove izjave da će, ako postane predsednik, završiti rat u Ukrajini za 24 sata, Bjukler ističe da "on neće ništa uraditi".
"Donald Tramp mnogo govori i voli da se pretvara da je pregovarač, ali nema ideju kako da bilo šta reši", ocenjuje Bjukler.
Animozitet između republikanaca i demokrata
RSE: Šta je razlog za takvu popularnost Trampa i dalje uprkos svim optužbama protiv njega i početku sudskog procesa? On je uverljivo pobedio na izborima za predsedničku nominaciju Republikanske partije, a prema nekim anketama, vodi u odnosu na aktuelnog šefa države Džoa Bajdena.
Bjukler: Mislim da to ima veze pre svega sa pojavom koju nazivam negativnom pristrasnošću. Američki politički sistem je izgrađen oko dve stranke - Demokratske i Republikanske.
Ali, veliki broj Amerikanaca nije toliko privržen sopstvenoj partiji koliko ne vole drugu stranu. Dakle, oni koji glasaju za demokrate ne čine to zato što mnogo vole Demokratsku partiju, već mrze republikance. Isti princip važi za odnos republikanskih birača prema demokratama.
Donald Tramp to koristi više od bilo kog političara u modernoj istoriji. S obzirom na žestoki animozitet republikanskih birača prema demokratama, Tramp uživa njihovu lojalnost, neku vrstu lične privlačnosti među republikancima, što jednostavno ne vidimo u slučaju drugih političara.
Većina birača ne podržava ni Bajdena niti Trampa
RSE: Veoma je teško predvideti ishod predsedničkih izbora na jesen. Međutim, procenjivalo se da bi Niki Hejli, Trampova najozbiljnija rivalka na primarnim izborima iako je prilično zaostajala u glasovima, mnogo lakše pobedila Džoa Bajdena.
Čak i Ronald DeSantis, guverner Floride, koji se već na početku povukao iz utrke. Kao razlog se navodi da bi oni mnogo lakše privukli nezavisne i neopredeljene birače nego Tramp.
Da li to znači da Tramp ne može da računa na širu biračku bazu, uključujući i umerene republikance?
Bjukler: To je veliki izazov. Na većini predsedničkih izbora sa aktuelnim predsednikom, zapravo nije toliko bitno ko je izazivač. Ti izbori su uglavnom referendum o učinku šefa države u prvom mandatu.
Međutim, do sada nismo imali izbore na kojima se sadašnji predsednik suočava sa kandidatom koga je pobedio na prethodnim izborima kao u to vreme šefa države. Stoga je pomalo pod znakom pitanja analiza koju sam pomenuo.
Izazivač je bivši predsednik koji nije baš popularan jer više od 50 odsto birača ne voli Donalda Trampa.
Međutim, ni aktuelni predsednik Džo Bajden nije bio naročito popularan tokom većeg dela svog mandata. Njegov rejting se kretao oko 40 odsto. Treba imati u vidu i da je američka politika veoma polarizovana pa ćemo videti kako će se to odraziti.
Drugo, centristički kandidati imaju nešto bolje šanse od ekstremista, pod uslovom da su sve okolnosti jednake.
Džo Bajden je sada zauzeo tvrđu poziciju i nije više centristički političar kao što je ranije bio.
Istovremeno, upitno je da li se Tramp može okvalifikovati kao ekstremista u klasičnom smislu reči jer se ne uklapa u standardnu tipologiju. Zagovarao je neka povećanja poreza (podizanjem tarifa na uvoznu robu) koja republikanci ranije nisu podržavali.
Podržao je prava na abortus, prava homoseksualaca, potom je promenio neke od stavova kandidujući se za predsednika tako da nije najjasnije gde se on uklapa jer je zauzeo tako širok spektar političkih pozicija.
Ekonomija ključna za ishod izbora
RSE: Šta će odlučiti izbore?
Bjukler: Tradicionalno to su ekonomski faktori, odnosno stanje ekonomije. Na primer, bruto domaći proizvod u drugom kvartalu izborne godine. Druga varijabla je stvarni raspoloživi prihod i s tim u vezi inflacija. To može biti naročito važan faktor na ovim izborima jer je inflacija u poslednjih nekoliko godina veoma visoka.
Dakle, stanje u privredi je bilo najvažnije za predviđanja ishoda izbora jer to utiče na popularnost aktuelnog predsednika. Visoka inflacija je ugrozila Bajdenov rejting, ali kao što sam rekao, on nikada nije bio visok.
RSE: Da. Inflacija je visoka, ali u isto vreme SAD beleže i privredni rast. Mnogi stručnjaci sugerišu da je američka ekonomija i dalje u prilično dobrom stanju uprkos visokoj inflaciji.
Bjukler: To se u ekonomiji zove Filipsova kriva, da postoji inverzna veza između nezaposlenosti i inflacije.
Dakle, kada imate ekonomski rast, to je povezano sa niskom nezaposlenošću, ali takođe može biti povezano i sa visokom inflacijom. Dakle, ne postoji pozitivno ekonomsko stanje po svim merilima.
U privredi su česti kompromisi, jer ako imate visoku stopu rasta sa niskim stopama nezaposlenosti, to može biti pokretač inflacije. U slučaju pak visoke stope nezaposlenosti, imaćete skoro nultu inflaciju.
Dakle, trenutno je nezaposlenost veoma niska, raste bruto društveni proizvod, ali i inflacija.
Zato moramo da sagledamo ove faktore zajedno, jer vam nijedna mera izdvojeno neće dati potpuni presek stanja privrede. Najizazovnija je inflacija jer ako posmatrate stvarni raspoloživi prihod, to daje negativniju sliku privrede nego bruto društveni proizvod koji raste.
Šta bi Tramp uradio ako pobedi?
RSE: Ko ima više šansi da pobedi na predsedničkim izborima. Tramp je izjavio da će ako pobedi biti na jedan dan diktator i uvesti veoma oštre mere.
Ako on postane predsednik, kako će se to odraziti na same SAD, na njenu poziciju u svetu, odnose prema Rusiji i Kini. Da li će biti dramatičnih promena kako se mnogi pribojavaju?
Bjukler: Teško je prognozirati ko će da pobedi. Većina aktuelnih predsednika pobeđuje, ali sadašnji predsednik ima nizak rejting i ekonomija po nekim merilima ne stoji dobro, što znači da su izbori neizvesni.
Što se tiče posledica ako bi Tramp pobedio, to je veoma teško reći.
Bilo je mnogo apokaliptičkih predviđanja nakon Trampove pobede 2016. godine koja se nisu pokazala tačnim.
Jedan deo razloga je da je američka politika imala mnogo ugrađenih zaštitnih mehanizama koji su ga sprečavali da uradi neke od stvari koje je želeo.
Sada je pitanje da li će ti mehanizni ponovo delovati u slučaju njegovog drugog mandata.
Da, rekao je da želi da bude diktator, ali samo prvog dana.
Ne znamo šta to znači.
Dakle, vredi napomenuti da je, na primer, u svom prvom mandatu sastavio kabinet od, uglavnom, relativno odgovornih ljudi koji su ga sprečili da uradi mnoge neodgovorne stvari, poput povlačenja iz NATO-a.
Jedno od pitanja je koje bi ljude imenovao u kabinet u drugom mandatu? Da li bi ostali zaštitni mehanizmi koji bi ga sprečili da vuče nepredvidive poteze?
Dakle, vredi imati na umu apokaliptička predviđanja mnogih ljudi 2016. godine, ali se ispostavilo da se nisu ostvarila. Američka politika je nastavljena relativno normalno u Trampovom prvom mandatu, sa izuzetkom samog kraja i 6. januara.
Mislim da je važno to imati na umu jer je to bitan događaj u istoriji američke politike. To je upozorenje šta bi Tramp možda želeo da uradi, ali i da je morao da prihvati rezultate izbora 2020.
RSE: On je očito sada iskusniji. Istovremeno, pitanje je koga će odabrati za najbliže saradnike. Takođe, ko će imati većinu u dva doma Kongresa. U slučaju da republikanci osvoje većinu i u Predstavničkom domu i Senatu, Tramp će imati odrešene ruke.
Mislite li da će neki umereni republikanci pokušati da ga obuzdaju ili će se u strahu od njega povući i podržavati ga bez ikakvog prigovora?
Bjukler: Mislim da je malo verovatno da bi republikanci u Kongresu postavili bilo kakve prepreke Trampu. Pitanje je da li će to učiniti i federalne agencije ili sudski sistem jer vredi imati na umu da se tokom prvog mandata suočio sa zaštitnim mehanizmima koji su se ipak na kraju održali.
Dakle, republikanci u Kongresu neće postaviti zaštitne ograde, ali postoje druge institucije u američkoj politici. Međutim, ne znamo da li bi se održali neki drugi zaštitni mehanizmi.
RSE: Kao što je pomenuto, uprkos sudskim procesima Trampu po optužbi za razne afere, mnogi ljudi ga i dalje podržavaju.
Bjukler: Kao što sam rekao, to je specifična grupa ljudi koja ga podržava, u prvom redu veoma posevećeni republikanci koji mrze demokrate.
Tramp im služi kao neka vrsta posude, provodnika preko kojeg kanališu taj animozitet, jer govori toliko negativno o demokratama jačajući mržnju prema njima.
E, sad, vredi se zapitati da li bi videli istu stvar kada bi demokratski kandidat govorio samo o mržnji prema republikancima.
Republikanci uz Trampa iz kulturoloških razloga
RSE: Ko su ti ljudi? Evangelisti sa veoma konzervativnim stavovima, ili obični ljudi, gubitnici globalizacije iz gradova koji su opusteli jer su velike kompanije prebacile iz njih poslovanje u Kinu, Indiju i ostale zemlje Trećeg sveta?
Bjukler: To je deo objašnjenja. Ali, u svakoj stranci ima mnogo ljudi koji su u njoj iz različitih razloga. Dakle, moguće je biti član Republikanske partije prvenstveno zato što želite manje intervencije vlade u ekonomiji.
Ti ljudi jednostavno žele niže poreze i manje ekonomske regulacije. Ta vrsta republikanaca nije najodanija Trampu.
Ima i onih koji su među republikancima pre svega iz kulturoloških razloga. Govorimo o kulturološkom ratu u američkoj politici, o republikancima koji vide američku politiku kao kulturološki ratu između dobra i zla, a za njih su demokrate oličenje tog zla.
RSE: Oni koji napadaju vouk (woke) kulturu?
Bjukler: Ova vrsta republikanaca je odanija Donaldu Trampu od onih koji su se pridružili stranci pre svega iz ekonomskih razloga.
Iran bi napao Izrael i da je Tramp na čelu SAD
RSE: Bivši predsednik SAD Donald Tramp poručio je da se napad Irana na Izrael nikada ne bi dogodio da je on i dalje na toj funkciji. Kakav je Vaš komentar?
Bjukler: Jedna od uobičajenih zabluda u Sjedinjenim Državama je da druge zemlje donose sve svoje odluke razmišljajući na isti način kao i zvanični Vašington.
Donald Tramp je verovatno više kriv za stvaranje takvog uverenja od bilo kog drugog, ali verovatno nije velika razlika ko je predsednik SAD. Doduše, možda je važno u ovom slučaju, jer Iran zna da Džo Bajden nikada neće angažovati američke vojne snage u odbrani Izraela, zato što je u osnovi zauzeo antiizraelsku poziciju.
Tramp nije baš lojalan saveznik Izraelu, a njegove prethodne pohvale Hezbolahu sugerišu da se na njega ne može pouzdati u odbrani Izraela, ali je nepredvidiv. Između nepredvidivog predsednika i više antiizraelskog predsednika SAD, nepredvidivi predsednik bi predstavljao veći rizik za Iran kada napada Izrael.
No, s obzirom na prirodu udara bespilotnim letelicama, Tramp verovatno ne bi direktno napao Iran koji bi, znajući to, verovatno nastavio udare na Izrael bez obzira ko je predsednik SAD.
Republikanska strategija 'zakonodavnog talaštva'
RSE: Nedavno ste rekli da je desno krilo Republikanske stranke "usvojilo strategiju zakonodavnog talaštva", odnosno ucenjivanja, da bi ostvarilo svoje ciljeve, taktiku koja je počela za vreme administracije Baraka Obame.
Koje ciljeve republikanci žele time da ostvare? Da dobiju više novca za obezbeđenje granice sa Meksikom ili i političke, odnosno da se bolje pozicioniraju uoči predstojećih predsedničkih, ali i parcijalnih izbora za Kongres?
Bjukler: Mislim da je izazov u tome što nisu sasvim sigurni. Posle izbora 2010. godine (delimičnih za Kongres) promenila se kompozicja Republikanske partije smatrajući da ne treba da pristanu ni na kakvu političku meru ako nešto ne dobiju zauzvrat, a ne znaju uvek šta žele u zamenu.
To otežava demokratama pregovore sa njima jer republikanci kažu, ne, nećemo vam odobriti tu politiku, osim ako nam nešto ne ponudite, ali oni tek mnogo kasnije odlučuju šta traže zauzvrat.
Nisam siguran da je i samim republikancima jasno šta tačno žele. Oni su izrekli neke uopštene komentare o tome šta zahtevaju u vezi sa imigracijom i granicom.
Međutim, kada su dobili ponudu od demokrata, napustili su pregovore jer je osnovni problem taj njihov opšti pristup zakonodavstvu da ne žele da se slože sa demokratama, uveravajući svoju biračku bazu da su pripadnici suparničke stranke užasni i da se sa njima ne mogu uopšte ni u čemu dogovoriti, ali nisam siguran da znaju šta žele.
RSE: U kojoj meri je ta strategija bila uspešna za republikance? Na primer, Donald Trump je na veliko iznenađenje pobedio na predsedničkim izborima 2016. Republikanci sada kontrolišu Predstavnički dom, u prošlosti su kontrolisali i Senat.
Bjukler: Na zakonodavnom planu prilično funkcioniše. Tako su 2011. uspeli da izdejstvuju usvajanje takozvanog kontrolnog akta, čime su dobili mnogo ustupaka od tadašnjeg predsednika Baraka Obame.
Kada je reč o izborima, republikanci imaju neke strukturne prednosti u Senatu, jer ovo telo ne odražava broj stanovnika i birača, već je u njemu jednak broj predstavnika svake savezne države bez obzira na njihovu veličinu.
I na izborima za Predstavnički dom postoje linije okruga iscrtane na čudan način. Naime, pošto su birači demokrata grupisani u gradovima, a republikanci su malo više geografski raštrkani, linije izbornih jedinica imaju tendenciju da njih favorizuju.
Dakle, republikanci su se "zaključali" govoreći svojoj bazi da neće pristati ni na šta u pregovarama sa demokratama osim ako ne dobiju nešto u zamenu. Pošto su sami sebe u to uverili, ne mogu da odstupe od takve strategije.
Promene među republikancima nakon pada komunizma
RSE: Znači li to da su principi Republikanske partije koja se nekada zalagala za snažnu, globalističku spoljnu politiku odbačeni u korist transakcionog pristupa obavezama SAD u inostranstvu, fokusirajući se na rastuću ogorčenosti njenih birača nakon višegodišnje ekonomske krize i visokih troškova američkih vojnih intervencija po svetu?
Bjukler: Mislim da je to malo komplikovanije. Istorijski je postojala podela unutar Republikanske partije između onoga što bismo mogli nazvati klasičnim konzervativizmom ili ponekad paleokonzervativizmom (tradicionalni konzervativizam i neintervencionizam) i neokonzervativizma.
Neokonzervativci su istorijski bili mnogo odlučniji na svetskoj sceni u suprotstavljanju prvo komunizmu, a zatim terorizmu.
Klasični ili paleokonzervativizam je bio mnogo skloniji izolacionizmu.
Nakon pada komunizma, neokonzervativci su i dalje imali glas u Republikanskoj partiji, posebno nakon terorističkih napada 11. septembra 2001.
Ali, bez direktnog geopolitičkog neprijatelja poput Sovjetskog Saveza ili poraza Al-Kaide nakon napada 11. septembra, neokonzervativizam je bio u opadanju unutar Republikanske partije.
Međutim, ta podela je uvek figurirala. Ako bi postojao jasniji geopolitički neprijatelj Sjedinjenih Država, mogli bismo videti nešto drugačije trendove unutar Republikanske partije.
Šta bi Regan rekao za Trampa?
RSE: Ali, pobeda Donalda Trampa na izborima 2016. izazvala je seizmički lom unutar Republikanske partije. Poljski premijer Donald Tusk je rekao da bi se nekadašnji republikanski predsednik Ronald Regan sada okretao u grobu kada bi mogao da vidi kakvu politiku vodi Tramp.
Bjukler: Donald Tramp se očigledno mnogo razlikuje od Ronalda Regana koji uopšte ne bi odobrio model funkcionisanja moderne Republikanske partije.
S tim u vezi, takođe je važno istaći da je Ronald Regan vodio veoma drugačiju politiku nego Republikanska partija pre Drugog svetskog rata, koja je tada bila izolacionistička i nije želela da se SAD mešaju u taj sukob.
Tako se Republikanska partija vremenom menjala, kao i Demokratska. Stranke se vremenom menjaju kao odgovor na događaje u svetu.
Pitanje je da li bi Donald Tramp uspeo da promeni pravac Republikanske partije da nije pao komunizam i poražena Al Kaida? Verovatno ne.
Ali, mislim da to ponovo ukazuje da je bilo napetosti unutar Republikanske partije i pre pojave Donalda Trampa.
Tramp ne želi da pomoć stigne Ukrajini
RSE: Da li je odbijanje slanja pomoći Ukrajini i njeno povezivanje sa finansiranjem barijera na granici sa Meksikom, na liniji Trampove politike "Amerika na prvom mestu"?
Bjukler: Republikanska partija sada sledi političke preferencije Donalda Trampa koji podržava Vladimira Putina i Rusiju.
Dakle, republikanci u Kongresu sprečavaju slanje pomoći Ukrajini jer Donald Tramp to ne želi.
RSE: Rekli ste da Donald Tramp podržava Rusiju. Šta je razlog? Da li su u pitanju ideološke preferencije jer Putin zastupa konzervativne vrednosti koje su prijemčive desničarskim krugovima na Zapadu, ili su u igri i geostrateški razlozi?
Bjukler: To je zaista zanimljivo pitanje. Mnogo je spekulacija zašto je Donald Tramp naklonjen Vladimiru Putinu. Mislim da je korisno istaći da je Donald Tramp hvalio i podržavao diktatore širom sveta, a protivio se demokratski izabranim vladama.
Tako je hvalio i podržavao severnokorejskog lidera Kim Džong Una. Zatim je imao zanimljive odnose sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, a čak je i dugo hvalio i iračkog lidera Sadama Huseina.
Tramp se dobro slaže sa diktatorima
RSE: Pomenuli ste Kinu i Si Đinpinga. Međutim, Tramp je uveo oštre mere prema Kini, uključujući carine, za razliku od odnosa prema Rusiji i sada ratu u Ukrajini.
Bjukler: Njegov odnos prema Kini je bio složen. Ali, u pogledu njegove interakcije sa samim liderima, on se veoma dobro slaže sa diktatorima, a ne baš najbolje sa demokratski izabranim političarima.
To je obrazac koji se ne može lako protumačiti, ali možemo ga videti.
Zelenski ne bi prihvatio Trampov pritisak
RSE: Da li će vršiti pritisak na Ukrajinu da učini ustupke Rusiji?
Bjukler: Možda, ali ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski neće obraćati pažnju šta Tramp kaže jer za njegov odnos prema Putinu.
RSE: Tramp je nedavno rekao da ako neke članice, to znači evropske zemlje, ne ispune kriterijum o izdvajanja dva odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) za odbranu, on će jednostavno dozvoliti Rusiji da ih napadne.
Bjukler: Tačno.
RSE: Da li je to samo usputna izjava ili će biti i njegova politika?
Bjukler: Zaista ne znamo. Tramp je u jednom trenutku rekao je da će aktivno podsticati Putina da napadne zemlje koje ne izdvajaju dva odsto svog BDP za odbranu, ali nemamo pojma šta bi on, zapravo, uradio.
Trampov kabinet i njegovi savetnici u vreme kampanje za prvi mandat su govorili da je želeo da se povuče iz NATO-a.
Međutim, iako to nije učinio, jednostavno ne znamo da li bi tada zaista ispunio pomenute obaveze iz člana pet da je to bilo nužno.
Republikanci se više sukobljavali sa SSSR-om nego demokrate
RSE: I svet u celini, u tom kontekstu i SAD, prilično su se promenili od Drugog svetskog rata. Kao što sam rekao predsednici, bilo da su republikanci ili demokrate, od Trumana, Ajzenhauera, Kenedija, Niksona i Kartera, iako su se njihove politike razlikovale, imali su prilično sličan stav kada je reč o globalnoj ulozi SAD.
To znači da budu veoma aktivne u širenju demokratije, stvaranju saveza i, sveukupno, uticaju na globalne trendove.
Bjukler: Da, svet se mnogo promenio. Političke stranke se menjaju kao odgovor na svetska dešavanja. Zanimljivo je primetiti da se nije promenila samo Republikanska partija.
Promenila se i Demokratska partija. Ona se zalaže za vojnu podršku Ukrajini u otporu protiv Rusije, dok je tokom Hladnog rata Republikanska partija bila ta koja je vodila aktivističku spoljnu politiku u cilju suprostavljanja Sovjetskom Savezu.
Istovremeno, demokrate su u to vreme bilo mnogo manje spremne da podrže takvu politiku suočavanja sa Moskvom.
Dakle, Demokratska partija se promenila kao odgovor na svetska dešavanja. Ovo je sasvim drugačiji svet.
Svet 2024. nije svet Hladnog ili Drugog svetskog rata. Stoga dok se fokusiramo na Donalda Trampa i koliko se on razlikuje u odnosu na dosadašnje američke političare, ne bi trebalo da nam promakne i ostatak te slike, pre svega da se promenila i Demokratska partija.
Ukrajina ne može da pobedi bez pomoći SAD
RSE: Republikanski senator iz Viskonsina Ron Džonson (Johnson) objasnio je zašto se protivi slanju dodatne pomoći Ukrajini da se odbrani od ruske invazije.
"Ne sviđa mi se ova realnost. Vladimir Putin je ratni zločinac. Ali Vladimir Putin neće izgubiti ovaj rat", kazao je Džonson.
Da li to znači da republikanci prihvataju geopolitičku realnost i žele da se usredsrede na druge prioritete poput Kine, ili je Putinovo pozicioniranje svoje zemlje kao simbola hrišćanskog konzervativizma takođe donekle privlačno desničarima na Zapadu?
Bjukler: Ja mislim da se radi i kombinaciji više ovih elemenata. Ako pogledate neke od aktivista unutar Republikanske partije, možete uočiti izvesni afinitet za Rusiju, za Vladimira Putina, zbog njegovog pozicioniranja kao zagovornika tradicionalnih hrišćanskih vrednosti protiv modernosti. Ali, ne znam koliko je rasprostranjen takav stav među republikancima.
Takođe, ne znam u kojoj meri su republikanci otpisali Ukrajinu kao izgubljeni slučaj. Međutim, još uvek postoji mogućnost izbora, jer ako bi Sjedinjene Države i Evropa i njihovi saveznici pružili dovoljnu podršku, Ukrajina bi mogla da pobedi.
Ako se setite početka invazije, većina nas je pomislila da će Rusija vrlo brzo umarširati u Kijev i zauzeti Ukrajinu za možda nekoliko nedelja. To je bila početna reakcija većine sveta.
Činjenica da i sada govorimo o ovom pitanju još uvek pokazuje da je svet zaista potcenio sposobnost Ukrajine da se bori.
Ne znam da li su republikanci odlučili da ne podrže Ukrajinu zato što veruju da ona ne može da dobije ovaj rat. Međutim, sasvim je izvesno da Ukrajina ne može da pobedi ako joj republikanci uskrate podršku.
Dakle, ako republikanci procene da Ukrajina ne može da pobedi i zbog toga joj ne pošalju pomoć, onda to postaje samoispunjavajuće proročanstvo.
Kada je reč o geopolitičkim prioritetima, da li je neki važniji od drugog, situacija nije ili-ili. Naime, republikanci žele da se suprostave Kini više carinama.
Tramp je uveo niz tarifa Kini tokom svog prvog mandata, jer nije želeo pravi rat sa njom, već trgovinski koji se razlikuje po strukturi od vojnog sukoba.
Strah republikanaca od Trampa
RSE: Da li republikanci koji se protive slanju pomoći Ukrajini čine to iz sopstvenog uverenja ili iz straha od Trampa da ne bi izgubili njegovu podršku na delimičnim izborima za Kongres na jesen jer on ima ključni uticaj u stranci?
Bjukler: Mislim da je u igri oboje. Mnogi republikanci su zaista politički podeljeni. Neki se istinski slažu sa Trampom, neki ne.
Čak i oni republikanci koji se ne slažu sa Trampom, ne žele da to otvoreno pokažu jer se boje njegovog uticaja na birače. Oni strahuju da neće biti ponovno biti izabrani na jesen u Kongres, ako nemaju Trampove birače na svojoj strani.
Zanimljivo je da više od 90 odsto članova Predstavničkog doma i Senata dobije potvrdu svog mandata na ponovljenim izborima. Bez obzira na ovu statistiku, oni se daleko više plaše da ne izgube svoje birače, zbog čega povlače čudne političke poteze plašeći se, između ostalog, Donalda Trampa.
Međutim, suprostavljanje Trampu je naštetilo jedino onim republikancima koji su glasali za njegov opoziv (impičment).
Tramp isti u kampanji i na vlasti
RSE: Da li će u slučaju da opet pobedi, ublažiti retoriku suočen sa realnošću, pre svega u Ukrajini, da će poslušati savete vojnog vrha u smislu nekakve pomoći Evropi, da upozori Rusiju da ne ide predaleko?
Bjukler: Ne, bilo je spekulacija nakon izbora 2016. da će se Tramp drugačije ponašati kao predsednik kada se suoči sa realnošću. Međutim, on se tokom prvog mandata tačno ponašao kao i u predizbornoj kampanji.
Da li će biti drugačiji ukoliko osvoji drugi mandat? Ne. Postoji jedan Donald Tramp i on se uvek ponaša na isti način. Da li će iznenada odlučiti da je važno pomoći Ukrajini? Ne.
Američka vojska ne veruje da treba da bude na strani Putina, već Ukrajine, ali ona prima naređenja od vrhovnog komandanta. Kada je reč o Stejt departmentu, diplomatsko jezgro će nastaviti da deluje dok im neko ne kaže da se menjaju, ali možda neće obratiti pažnju na sve detalje.
RSE: Ako demokrate osvoje većinu u Senatu i Predstavničkom domu, da li mogu da odluče da pošalju pomoć Ukrajini mimo stava Bele kuće?
Bjukler: To mogu da učine samo ako nakon usvajanja takvih zakona nadglasaju predsednički veto. Ako bi Predstavnički dom i Senat usvojili akte o dodeli sredstava Ukrajini, Donald Tramp kao predsednik bi imao pravo da uloži veto.
Za neutralisanje njegovog veta potrebna je dvotrećinska većina glasova u oba doma Kongresa. Ne znam da li je to moguće osigurati.
Facebook Forum