Sjećate li se komunizma i odnosa prema radnicima u njemu? Milovan Čogurić ga nije zaboravio. I neće. On je, bez obzira na skoro zanemareni broj glasača i danas u komunističkoj partiji ne samo zbog nostalgije, priča da je država ranije bila država u pravom smislu te riječi i da je u bivšoj SFRJ standard bio na zavidnoj visini. "A i kriminala je bilo vrlo malo," kaže Čogurić.
On tvrdi da su novi vladari preuzeli svo komunističko bogatstvo, ostavivši obične ljude skoro bez išta. "Standard je nikad gori nego danas," tvrdi.
Gavro Praščević mu nije istomišljenik. U komunizmu je, smatra, bilo samo prividno bolje i neodrživo je to bilo, objašnjava. Ljudi jednostavno nijesu jednaki. Bez obzira što je pred penzijom Gavro danas i radi više nego nekada, a zarađuje manje. "Dok se god ne bude znalo čije je šta, teško se dobar efekat može očekivati," priča Praščević.
„Ne može on mene toliko malo platiti koliko ja malo mogu raditi,“ govorilo se u komunizmu i to je, siguran je Praščević, bilo pogubno za društvo.
"Sjećam se toga. Devedeset odsto ljudi je tako mislilo. Neće da radi, bolovanja su uzimali, malo radiš, direktor ti svojta neka..."
Da je danas gore nego u komunizmu siguran je Čogurić. Ogorčen na novobogataše koji, smatra, eksploatišu radničku klasu. „Oni hoće radnu snagu besplatno da koriste. Uglavnom, njima je važno da eksploatišu radničku klasu.“
Urušavanje komunizma, vjeruje Čogurić, direktno je povezano sa globalnim svjetskim kretanjima, i prava je šteta što su ona i nas zahvatila.
"Kada se srušio komunizam u velikom Sovjetskom Savezu to je moralo doći i kod nas. Nego bih ja rekao, zašto ne bi ovi narod jadni, napaćeni, zašto na izborima ne bi glasao opet nas komuniste."
Na čelu preduzeća, koja bi svakako bila znatno perspektivnija, došli bi ljudi iz istih partija koje su sada na vlasti. "Oni su do skoro i bili komunisti, ali su se preimenovali. Mi imamo komunista dosta," siguran je Čogurić.
Istovremeno i radnicima bi bilo bolje. "Radnicima bi bilo ko od zemlji do neba bolje. Imali bi i još mnogo više nego što su ranije imali," dodaje Čogurić.
Ipak, slaže se Gavro Praščević, da bi danas iole pristojno kao radnik od svog rada živio, neophodno je "snagu da ostaviš" na poslu. Istovremeno, dobri radnici na maloj su cijeni, što je pravi paradoks.
"To je zasto što je osamdeset odsto kapitala u rukama ovih što se zovu biznismeni. Nepismeni ili polupismeni uglavnom. A da je sreće, pravi radnik ne bi mogao adekvano da se plati."
Preživjeće, ipak, ovaj narod, siguran je Gavro. Preživio je komunizam, pa će i traziciju.
"Desio se rat, privatizacija, tranzicija, otimanje, snalaženje, nikakve realnosti nema, moral, karakter, ljudska etika, sve je to propalo. Ono što će nas spasiti ako nas što spasi je i najbitnije - sačuvati porodicu zdravu. Jer danas porodice propadaju, porodice stradaju ovakvom vremenu.“
On tvrdi da su novi vladari preuzeli svo komunističko bogatstvo, ostavivši obične ljude skoro bez išta. "Standard je nikad gori nego danas," tvrdi.
Gavro Praščević mu nije istomišljenik. U komunizmu je, smatra, bilo samo prividno bolje i neodrživo je to bilo, objašnjava. Ljudi jednostavno nijesu jednaki. Bez obzira što je pred penzijom Gavro danas i radi više nego nekada, a zarađuje manje. "Dok se god ne bude znalo čije je šta, teško se dobar efekat može očekivati," priča Praščević.
„Ne može on mene toliko malo platiti koliko ja malo mogu raditi,“ govorilo se u komunizmu i to je, siguran je Praščević, bilo pogubno za društvo.
"Sjećam se toga. Devedeset odsto ljudi je tako mislilo. Neće da radi, bolovanja su uzimali, malo radiš, direktor ti svojta neka..."
Da je danas gore nego u komunizmu siguran je Čogurić. Ogorčen na novobogataše koji, smatra, eksploatišu radničku klasu. „Oni hoće radnu snagu besplatno da koriste. Uglavnom, njima je važno da eksploatišu radničku klasu.“
Urušavanje komunizma, vjeruje Čogurić, direktno je povezano sa globalnim svjetskim kretanjima, i prava je šteta što su ona i nas zahvatila.
"Kada se srušio komunizam u velikom Sovjetskom Savezu to je moralo doći i kod nas. Nego bih ja rekao, zašto ne bi ovi narod jadni, napaćeni, zašto na izborima ne bi glasao opet nas komuniste."
Na čelu preduzeća, koja bi svakako bila znatno perspektivnija, došli bi ljudi iz istih partija koje su sada na vlasti. "Oni su do skoro i bili komunisti, ali su se preimenovali. Mi imamo komunista dosta," siguran je Čogurić.
Istovremeno i radnicima bi bilo bolje. "Radnicima bi bilo ko od zemlji do neba bolje. Imali bi i još mnogo više nego što su ranije imali," dodaje Čogurić.
Ipak, slaže se Gavro Praščević, da bi danas iole pristojno kao radnik od svog rada živio, neophodno je "snagu da ostaviš" na poslu. Istovremeno, dobri radnici na maloj su cijeni, što je pravi paradoks.
"To je zasto što je osamdeset odsto kapitala u rukama ovih što se zovu biznismeni. Nepismeni ili polupismeni uglavnom. A da je sreće, pravi radnik ne bi mogao adekvano da se plati."
Preživjeće, ipak, ovaj narod, siguran je Gavro. Preživio je komunizam, pa će i traziciju.
"Desio se rat, privatizacija, tranzicija, otimanje, snalaženje, nikakve realnosti nema, moral, karakter, ljudska etika, sve je to propalo. Ono što će nas spasiti ako nas što spasi je i najbitnije - sačuvati porodicu zdravu. Jer danas porodice propadaju, porodice stradaju ovakvom vremenu.“