Makroekonomski pokazatelji svih država Zapadnog Balkana dve godine nakon izbijanja svetske ekonomske krize ne obećavaju izlazak iz krize sledeće godine, iako vlasti nekih država uveravaju da su već izašle iz recesije.
Evropska unija, zaokupljena sopstvenom krizom povećava javnu potrošnju za spasavanje sopstvenih ekonomski posrnulih članica, pa se ne može očekivati veliki dotok zapadnog kapitala u ekonomski i politički još uvek trusno područje Zapadnog Balkana.
Srbija
Strategiju razvoja Srbije do 2020. godine koju je lansirala vladajuća Demokratska stranka ekonomisti opisuju kao puki spisak želja. Dokument predviđa da će bruto društveni proizvod 2020. godine biti oko 8000 eura, da će oko 400.000 građana dobiti posao i da će inflacija biti samo 3 odsto.
Ekonomisti kažu da je takva poruka premijera Mirka Cvetkovića kako građani sa optimizmom treba da uđu u 2011. godinu, zapravo, jeftini populizam.
Ekonomski komentator nedeljnika Vreme, Dimitrije Boarov kaže za RSE da sem prodaje Telekoma, koji treba da donese oko 1,4 milijarde evra, nema ničeg zbog čega bi premijer mogao verovati da će Srbija ove godine izaći na “zelenu granu”.
“Njegove ocene su zanimljivije zbog toga što one signaliziraju da on neće biti “rekonstruisan” . Mnogi ekonomisti, čak i oni na koje se on poziva, smatraju da je Srbiji potreban dotok kapitala od skoro 2,5 milijardi evra godišnje, a ja ne vidim perspektivu za tako nešto, pre svega zbog krize u evrozoni. Pored toga, kada vidimo da osnovni investitori u Srbiji imaju problema u svojim zemljama, teško je očekivati da će investitori na istoku u onom tempu i onoj količini koji je bio u prethodnim godinama. Tako da taj optimizam koji čujem od premijera Cvetkovića, nema jako uporište u realnosti”, kaže Boarov.
Kosovo
Trendovi posleratnog razvoja Kosova nisu najbolji. Makroekonomski indikatori poput deficita platnog bilansa, stope nezaposlenosti, privrednog kriminala, fiskalne evazije, uglavnom su negativni ocenjuje profesor ekonomije iz Prištine Musalj Imani, koji smatra da napretka ne može ni biti, ako nema promene ekonomske politike.
“Kosovo posle rata nema jednu konsekventnu politiku, privredni razvoj do sada je bio ad hoc. Ukoliko ne dođe do promene ekonomske politike onda neće biti ni promene negativnih trendova privrednog razvoja”, kaže Imani.
Crna Gora
Između godišnjeg rasta po stopi od sedam procenata do grozničave potrošnje i globalne ekonomske krize, realni sektor je stanju opšte nelikvidnosti.
Ilustrativna fotografijaHiljadama preduzeća računi su blokirani, ipak, pomoćnik ministra ministra finansija Boško Ratković kaže za RSE da kretanja nakon juna 2010. godine ukazuju da je Crna Gora izašla iz recesije.
“Imamo jedan efektivan proces oživljavanja privredne aktivnosti i iz toga smo izvukli zaključak da Crna Gora izlazi iz recesije i da se objektivno nalazi u zoni realnog rasta i mi verujemo da ćemo završiti godinu sa projektovanim rastom GDP od 5 procenata”, naglašava Ratković.
Ova ocena je valjana samo u tehničkom smislu komentariše ekonomski analitičar Vasilije Kostić.
“Kreatorima crnogorske ekonomije slijedi ozbiljan posao na unapređenju ekonomskih performansi, imajući u vidu da se naš razvoj zasniva na stimulisanju individualne potrošnje i priliva stranih investicija, što je prilično neodrživ i rizičan i na duge staze neodrživ odnos. Dakle, moraćemo da ublažavamo uvoz, moraćemo da generiramo veće stope rasta, a to se ne može uraditi bez proizvodnje”, naglašava Kostić.
Opzicija smatra da Crna Gora nije izašla iz recesije, jer se još uvek nije vratila tamo gde je bila 1989. godine. Stručnjaci upozoravaju da ona spada u srednje zadužene zemlje, ali će zbog budućeg podsticaja ekonomskom razvoju zemlja morati dodatno da se zadužuje. Javni dug na kraju 2010. godine ne prelazi 41, 8 odsto BDP-a ,ali Vasilije Kostić kaže da učešće javnog duga u društvenom proizvodu nije problem Crne Gore, koja u tom pogledu stoji bolje nego pojedine članice EU, ali uprkos tome nema mesta bezbrižnosti.
“Ako pogledate vrijednost crnogosrke infrastrukture i ako pogledate da li vlada ima sredstva i finansije odmah ćete vidjeti da su to mnogo manji iznosi i da bih bio baš precizan, Francuska je sa stanovišta javnog duga izuzetno zadužena zemlja, ali sa stanovišta onoga sa čim raspolaže je vrlo bogata zemlja”, zaključuje Kostić.
Bosna i Hercegovina
Veliki budžetki deficit, pad društvenog proizvoda, ogromi nameti pod kojim privreda jedva opstaje, nezaposlenost veća nego pre četiri godine, tako opisuje ekonomsku situaciju u BiH Svetlana Cenić, ekonomska analitičarka.
Ona naglašava da je prosečna plata oko 800 konvertibilnih maraka pri čemu tekstilni radnici zarađuju svega 300 maraka (150 evra). Za iduću godinu vladajuća elita najavljuje rast od 2,5 procenata, ali imajući u vidu da slede veće dažbine i porezi, Svetlana Cenić procenjuje da te prognoze ne počivaju na realnim osnovama.
“To je preoptimistično imajući u vidu da je privatni sektor najavio nova otpuštanja. Kada je valst posegla za tim da penzionerima od isplaćene penzije uvodi jedan procenat za zdravstvenu zaštitu to sve govori kakvo je jadno i mizerno stanje ekonomije. Čim se formira vlast na državnom nivou ne bi me čudilo da bude razmatrano i uvođenje veće stope na dodatu vrijednost, a zanimljivo je da budžeti uopšte ne smanjuju javnu potrošnju u domenu plata. Plate su na istom nivou, a administracija se povećava. To sve treba izdržati”, naglašava Cenić.
Hrvatska
Tokom sledeće godine, Hrvatska bi mogla nominalno izaći iz krize i ostvariti privredni rast od 0,5 procenata, ali suštinski teško je očekivati napredak jer se primenjuje stari ekonomski model koji je zasnovan na domaćoj potrošnji, opisuje Miodrag Šajatovič, urednik hrvatskog biznis magazina Lider.
Hrvatska kuna
On kaže da treba novi ekonmski model, ali i nova vlada koja će se okrenuti proizvodnji izvoza, ali ako se to ne dogodi, kaže on, Hrvatska ne može očekivati stopu rsta iznad 2 odsto, a politika, za sada, ne pokazuje znakove da to želi.
“U trenutku kada se završe pregovori verovatno može doći do malog poboljšanja stranih investicija, ali to je malo, suštinsko je pitanje: ko će vam doći investirati u Hrvatsku? Doći će onaj ko želi kupiti domaće tržište, ali ono je sve manje pa nije ni tako zanimljivo ili neko ko želi da iz Hrvatske proizvodi za cijelu regiju. Ali, da bi tu bili konkurentni, mi moramo imati niže poreze i efikasniju državu, a bojim se da toga nema. Čak mislim da je i adividenda, da tako kažem, ulaska u EU, uz ostale neizmijenjene uvjete, neće dati naročite rezultate”, zaključuje Šajatović.
Evropska unija, zaokupljena sopstvenom krizom povećava javnu potrošnju za spasavanje sopstvenih ekonomski posrnulih članica, pa se ne može očekivati veliki dotok zapadnog kapitala u ekonomski i politički još uvek trusno područje Zapadnog Balkana.
Srbija
Strategiju razvoja Srbije do 2020. godine koju je lansirala vladajuća Demokratska stranka ekonomisti opisuju kao puki spisak želja. Dokument predviđa da će bruto društveni proizvod 2020. godine biti oko 8000 eura, da će oko 400.000 građana dobiti posao i da će inflacija biti samo 3 odsto.
Ekonomisti kažu da je takva poruka premijera Mirka Cvetkovića kako građani sa optimizmom treba da uđu u 2011. godinu, zapravo, jeftini populizam.
Ekonomski komentator nedeljnika Vreme, Dimitrije Boarov kaže za RSE da sem prodaje Telekoma, koji treba da donese oko 1,4 milijarde evra, nema ničeg zbog čega bi premijer mogao verovati da će Srbija ove godine izaći na “zelenu granu”.
“Njegove ocene su zanimljivije zbog toga što one signaliziraju da on neće biti “rekonstruisan” . Mnogi ekonomisti, čak i oni na koje se on poziva, smatraju da je Srbiji potreban dotok kapitala od skoro 2,5 milijardi evra godišnje, a ja ne vidim perspektivu za tako nešto, pre svega zbog krize u evrozoni. Pored toga, kada vidimo da osnovni investitori u Srbiji imaju problema u svojim zemljama, teško je očekivati da će investitori na istoku u onom tempu i onoj količini koji je bio u prethodnim godinama. Tako da taj optimizam koji čujem od premijera Cvetkovića, nema jako uporište u realnosti”, kaže Boarov.
Kosovo
Imani: Ukoliko ne dođe do promene ekonomske politike onda neće biti ni promene negativnih trendova privrednog razvoja
“Kosovo posle rata nema jednu konsekventnu politiku, privredni razvoj do sada je bio ad hoc. Ukoliko ne dođe do promene ekonomske politike onda neće biti ni promene negativnih trendova privrednog razvoja”, kaže Imani.
Crna Gora
Između godišnjeg rasta po stopi od sedam procenata do grozničave potrošnje i globalne ekonomske krize, realni sektor je stanju opšte nelikvidnosti.
“Imamo jedan efektivan proces oživljavanja privredne aktivnosti i iz toga smo izvukli zaključak da Crna Gora izlazi iz recesije i da se objektivno nalazi u zoni realnog rasta i mi verujemo da ćemo završiti godinu sa projektovanim rastom GDP od 5 procenata”, naglašava Ratković.
Ova ocena je valjana samo u tehničkom smislu komentariše ekonomski analitičar Vasilije Kostić.
“Kreatorima crnogorske ekonomije slijedi ozbiljan posao na unapređenju ekonomskih performansi, imajući u vidu da se naš razvoj zasniva na stimulisanju individualne potrošnje i priliva stranih investicija, što je prilično neodrživ i rizičan i na duge staze neodrživ odnos. Dakle, moraćemo da ublažavamo uvoz, moraćemo da generiramo veće stope rasta, a to se ne može uraditi bez proizvodnje”, naglašava Kostić.
Opzicija smatra da Crna Gora nije izašla iz recesije, jer se još uvek nije vratila tamo gde je bila 1989. godine. Stručnjaci upozoravaju da ona spada u srednje zadužene zemlje, ali će zbog budućeg podsticaja ekonomskom razvoju zemlja morati dodatno da se zadužuje. Javni dug na kraju 2010. godine ne prelazi 41, 8 odsto BDP-a ,ali Vasilije Kostić kaže da učešće javnog duga u društvenom proizvodu nije problem Crne Gore, koja u tom pogledu stoji bolje nego pojedine članice EU, ali uprkos tome nema mesta bezbrižnosti.
“Ako pogledate vrijednost crnogosrke infrastrukture i ako pogledate da li vlada ima sredstva i finansije odmah ćete vidjeti da su to mnogo manji iznosi i da bih bio baš precizan, Francuska je sa stanovišta javnog duga izuzetno zadužena zemlja, ali sa stanovišta onoga sa čim raspolaže je vrlo bogata zemlja”, zaključuje Kostić.
Bosna i Hercegovina
Veliki budžetki deficit, pad društvenog proizvoda, ogromi nameti pod kojim privreda jedva opstaje, nezaposlenost veća nego pre četiri godine, tako opisuje ekonomsku situaciju u BiH Svetlana Cenić, ekonomska analitičarka.
Cenić: Plate su na istom nivou, a administracija se povećava. To sve treba izdržati.
“To je preoptimistično imajući u vidu da je privatni sektor najavio nova otpuštanja. Kada je valst posegla za tim da penzionerima od isplaćene penzije uvodi jedan procenat za zdravstvenu zaštitu to sve govori kakvo je jadno i mizerno stanje ekonomije. Čim se formira vlast na državnom nivou ne bi me čudilo da bude razmatrano i uvođenje veće stope na dodatu vrijednost, a zanimljivo je da budžeti uopšte ne smanjuju javnu potrošnju u domenu plata. Plate su na istom nivou, a administracija se povećava. To sve treba izdržati”, naglašava Cenić.
Hrvatska
Tokom sledeće godine, Hrvatska bi mogla nominalno izaći iz krize i ostvariti privredni rast od 0,5 procenata, ali suštinski teško je očekivati napredak jer se primenjuje stari ekonomski model koji je zasnovan na domaćoj potrošnji, opisuje Miodrag Šajatovič, urednik hrvatskog biznis magazina Lider.
On kaže da treba novi ekonmski model, ali i nova vlada koja će se okrenuti proizvodnji izvoza, ali ako se to ne dogodi, kaže on, Hrvatska ne može očekivati stopu rsta iznad 2 odsto, a politika, za sada, ne pokazuje znakove da to želi.
“U trenutku kada se završe pregovori verovatno može doći do malog poboljšanja stranih investicija, ali to je malo, suštinsko je pitanje: ko će vam doći investirati u Hrvatsku? Doći će onaj ko želi kupiti domaće tržište, ali ono je sve manje pa nije ni tako zanimljivo ili neko ko želi da iz Hrvatske proizvodi za cijelu regiju. Ali, da bi tu bili konkurentni, mi moramo imati niže poreze i efikasniju državu, a bojim se da toga nema. Čak mislim da je i adividenda, da tako kažem, ulaska u EU, uz ostale neizmijenjene uvjete, neće dati naročite rezultate”, zaključuje Šajatović.
