Čini se da je diplomatski pristup dobrim delom zaboravljen u relacijama između Beograda i Zagreba, baš kao i između Beograda i Podgorice. Vlast u Srbiji rešena je da hrvatskim zvaničnicima ne progleda kroz prste povodom bilo kakvog gesta kojim ovi podsećaju na svoju odluku iz 2008. godine o priznanju nezavisnosti Kosova.
Istovremeno, u borbi protiv organizovanih kriminalnih gangova srpska i crnogorska vlast, utisak je, potpuno su se zaplele u međusobnim prepucavanjima na temu - ko je odgovoran što se kriminal poput “hobotnice” raširio u obe države.
Da su upravo i strašnije stvari od aktuelnih u odnosima Hrvatske i Srbije prošle, podsećaju mandoline koje su se u sredu mogle čuti pod krovom beogrdskog sajma, gde se po prvi put Hrvatska zvanično prestavila na Međunarodnom turističkom sajmu. Dan nakon što je kao član prve zvanične delegacije iz Srbije u Zagrebu razgovarao sa Ivom Josipovićem, narodni poslanik Janko Veselinović, kaže da je bilo reči upravo o vrednostima iznad politike. Ne samo sa hrvatskim predsednikom već i na ostalim sastancima je:
„Istaknuta potreba da se bez obzira na činjenicu da postoje određeni problemi, koji nisu mali, treba baviti i ostalim pitanjima koja se tiču prava i sudbine običnih građana. Dakle, izbeglica Srba iz Hrvatske, kao i brojnih drugih pitanja koja ne smeju da čekaju rešavanje možda i krupnih političkih pitanja.“
Rat okončan pre petnaest godina ostavio je do te mere traumatične tragove da sa jedne strane i ne čudi što je normalizacija tako spora, baš kao što iznenađuje i to što novi problemi neprekidno izranjaju, a odnosi u regionu ostaju koja zaokuplja javnost, što pokazuje i naša anketa u Užicu:
Nije prošlo ni sedam dana nakon što je srpski predsednik Boris Tadić bojkotovao inauguraciju Ive Josipovića, a ambasada Srbije u Hrvatskoj protestovala je pošto je naslednik Stjepana Mesića, upravo taj Tadićev potez opisao kao iracionalan i podvukao da Hrvatska od svog prizanja Kosova ne odustaje.
Zapravo, dalo bi se očekivati da su ti delovi Josipovićeve izjave zasmetali Srbiji, jer se u saopštenju ne precizira gde je problem. U našem programu za Srbiju profesor Fakulteta političkih nauka Vlado Pavićević navodi kako je burna reakcija na Josipovićev intervjuu „Jutarnjem listu“:
„Jedan znak koji govori o konfuziji koja postoji u našoj spoljnoj politici. Srbija je dakle samoproklamovani lider u regionu, a ne želi da učestvuje u regionalnim skupovima. Srbija definiše Evropu kao prioritet svoje spoljne politike, a veoma malo radi na harmonizaciji odnosa u regionu. Moje mišljenje je da je taj intervju predsednika Josipovića ukazivao na te slabosti spoljne politike.“
Popravljati odnose korak po korak
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović sa parlamentarnom delegacijom Srbije u ZagrebuŠta misli Josipović, a šta Tadić, do sada su mogli i jedan i drugi analizirati tek kroz medijske natpise. Za očekivati je da će se bolje razumeti onda kada sednu jedan preko puta drugog. Priprema tog prvog susreta postala je sada posebna drama o čemu i sam Boris Tadić govori u intervjuu nedeljniku „Vreme“:
"Taj susret treba da bude ozbiljno pripremljen a ne da bude deo političkog dekora. Hrvatska ima očekivanja od Srbije, Srbija ima očekivanja od Hrvatske. Treba priznati te obostrane interese, obostrana prava, videti gde su interesi zajednički, raditi na svim tim poljima i poboljšavati, korak po korak, naše međusobne odnose."
Predsednik „Grupe prijateljstva“ Skupštine Srbije Janko Veselinović kaže da kada je odlazak u Zagreb pripreman niko nije očekivao da će se razgovarati o susretu dvojice predsednika:
„Ali je gospodin Josipović rekao da želi da se uskoro sretne sa gospodinom Tadićem. Dodao je da će do tog susreta doći kada se za to steknu uslovi. Uz konstataciju što pre to bolje.“
Možda, s obzirom na čvrst srpski stav šokira, ali ipak ne bi trebalo isključiti da će se Tadić pre susreta sa kosovskim predsednikom Fatmirom Sejdiuom, nego li sa Josipovićem. Takvu mogućnost najavio je šef diplomatije Slovenije Samuel Žbogar pred konferenciju o Zapadnom Balkanu koja je zakazana za 20. mart na Brdu kod Kranja. Tadić svoj odlazak još nije otkazao, a za očekivati je da će Sejdiu sigurno doći. I u Beogradu ima glasova koji bi takvu mogućnost pozdravili. Vladimir Pavićević:
„Jer ako je istina da je Srbija odabrala diplomatske metode za rešavanje pitanja statusa Kosova, ili kosovskog problema inače, onda se skupovi poput ovog koji se za mart najavljuje u Sloveniji ne smeju zaobilaziti.“
Ministri pravde umesto lidera država
Zapravo, u ovom trenutku najmanje verovatnom izgleda mogućnost susreta vrha Srbije i Crne Gore. Lideri dve države u četvrtak prepustiće ministrima pravde (po pozivu Srbije) da u Beogradu razmotre kako nastaviti akciju „Balkanski ratnik“, preduzetu protiv osumnjičenih za šverc kokaina iz klana „Braće Šarić“. Taj susret teško da će označiti početak normalizacije odnosa dve države. Naime, koliko u utorak predsednik crnogorske Skupštine Ranko Krivokapić govoreći o snazi mafije je zaključio:
„Gospodo draga iz Beograda vi ste glava tog problema, vi ste izvor tog problema, vi ste domovina tog problema!“
Potom, „Vreme“ je objavilo Tadićevu ocenu je Srbija lider regiona u borbi protiv organizovanog kriminala, uz dodatak da puštanje osumnjičenih na slobodu nakon privođenja u Crnoj Gori jeste "ponašanje koje ovog trenutka niko ne može da razume".
Paralelno sa tim, ambasador Srbije Zoran Lutovac vraćen je u Podgoricu odakle je povučen pre mesec i po dana zbog uspostavljanja diplomatskih odnosa Crne Gore sa Kosovom. Makar to - moglo bi biti dobar znak. Vladimir Pavićević:
„Budući da Srbija u odnosu na nove susede, dakle države koje su nastale raspadom Jugoslavije, do sada nije pokazivala da mnogo radi na harmonizaciji tih odnosa.“
Jasno je da će osnova za nove sporove biti sve dok ne prevlada interes za njihovo prevazilaženje i rešavanje na način dobar za sve. Do tada će barem mandoline isto zvučati u Beogradu i bilo gde drugo.
Istovremeno, u borbi protiv organizovanih kriminalnih gangova srpska i crnogorska vlast, utisak je, potpuno su se zaplele u međusobnim prepucavanjima na temu - ko je odgovoran što se kriminal poput “hobotnice” raširio u obe države.
Da su upravo i strašnije stvari od aktuelnih u odnosima Hrvatske i Srbije prošle, podsećaju mandoline koje su se u sredu mogle čuti pod krovom beogrdskog sajma, gde se po prvi put Hrvatska zvanično prestavila na Međunarodnom turističkom sajmu. Dan nakon što je kao član prve zvanične delegacije iz Srbije u Zagrebu razgovarao sa Ivom Josipovićem, narodni poslanik Janko Veselinović, kaže da je bilo reči upravo o vrednostima iznad politike. Ne samo sa hrvatskim predsednikom već i na ostalim sastancima je:
„Istaknuta potreba da se bez obzira na činjenicu da postoje određeni problemi, koji nisu mali, treba baviti i ostalim pitanjima koja se tiču prava i sudbine običnih građana. Dakle, izbeglica Srba iz Hrvatske, kao i brojnih drugih pitanja koja ne smeju da čekaju rešavanje možda i krupnih političkih pitanja.“
Rat okončan pre petnaest godina ostavio je do te mere traumatične tragove da sa jedne strane i ne čudi što je normalizacija tako spora, baš kao što iznenađuje i to što novi problemi neprekidno izranjaju, a odnosi u regionu ostaju koja zaokuplja javnost, što pokazuje i naša anketa u Užicu:
Nije prošlo ni sedam dana nakon što je srpski predsednik Boris Tadić bojkotovao inauguraciju Ive Josipovića, a ambasada Srbije u Hrvatskoj protestovala je pošto je naslednik Stjepana Mesića, upravo taj Tadićev potez opisao kao iracionalan i podvukao da Hrvatska od svog prizanja Kosova ne odustaje.
Zapravo, dalo bi se očekivati da su ti delovi Josipovićeve izjave zasmetali Srbiji, jer se u saopštenju ne precizira gde je problem. U našem programu za Srbiju profesor Fakulteta političkih nauka Vlado Pavićević navodi kako je burna reakcija na Josipovićev intervjuu „Jutarnjem listu“:
„Jedan znak koji govori o konfuziji koja postoji u našoj spoljnoj politici. Srbija je dakle samoproklamovani lider u regionu, a ne želi da učestvuje u regionalnim skupovima. Srbija definiše Evropu kao prioritet svoje spoljne politike, a veoma malo radi na harmonizaciji odnosa u regionu. Moje mišljenje je da je taj intervju predsednika Josipovića ukazivao na te slabosti spoljne politike.“
Popravljati odnose korak po korak
"Taj susret treba da bude ozbiljno pripremljen a ne da bude deo političkog dekora. Hrvatska ima očekivanja od Srbije, Srbija ima očekivanja od Hrvatske. Treba priznati te obostrane interese, obostrana prava, videti gde su interesi zajednički, raditi na svim tim poljima i poboljšavati, korak po korak, naše međusobne odnose."
Predsednik „Grupe prijateljstva“ Skupštine Srbije Janko Veselinović kaže da kada je odlazak u Zagreb pripreman niko nije očekivao da će se razgovarati o susretu dvojice predsednika:
„Ali je gospodin Josipović rekao da želi da se uskoro sretne sa gospodinom Tadićem. Dodao je da će do tog susreta doći kada se za to steknu uslovi. Uz konstataciju što pre to bolje.“
Možda, s obzirom na čvrst srpski stav šokira, ali ipak ne bi trebalo isključiti da će se Tadić pre susreta sa kosovskim predsednikom Fatmirom Sejdiuom, nego li sa Josipovićem. Takvu mogućnost najavio je šef diplomatije Slovenije Samuel Žbogar pred konferenciju o Zapadnom Balkanu koja je zakazana za 20. mart na Brdu kod Kranja. Tadić svoj odlazak još nije otkazao, a za očekivati je da će Sejdiu sigurno doći. I u Beogradu ima glasova koji bi takvu mogućnost pozdravili. Vladimir Pavićević:
„Jer ako je istina da je Srbija odabrala diplomatske metode za rešavanje pitanja statusa Kosova, ili kosovskog problema inače, onda se skupovi poput ovog koji se za mart najavljuje u Sloveniji ne smeju zaobilaziti.“
Ministri pravde umesto lidera država
Zapravo, u ovom trenutku najmanje verovatnom izgleda mogućnost susreta vrha Srbije i Crne Gore. Lideri dve države u četvrtak prepustiće ministrima pravde (po pozivu Srbije) da u Beogradu razmotre kako nastaviti akciju „Balkanski ratnik“, preduzetu protiv osumnjičenih za šverc kokaina iz klana „Braće Šarić“. Taj susret teško da će označiti početak normalizacije odnosa dve države. Naime, koliko u utorak predsednik crnogorske Skupštine Ranko Krivokapić govoreći o snazi mafije je zaključio:
„Gospodo draga iz Beograda vi ste glava tog problema, vi ste izvor tog problema, vi ste domovina tog problema!“
Potom, „Vreme“ je objavilo Tadićevu ocenu je Srbija lider regiona u borbi protiv organizovanog kriminala, uz dodatak da puštanje osumnjičenih na slobodu nakon privođenja u Crnoj Gori jeste "ponašanje koje ovog trenutka niko ne može da razume".
Paralelno sa tim, ambasador Srbije Zoran Lutovac vraćen je u Podgoricu odakle je povučen pre mesec i po dana zbog uspostavljanja diplomatskih odnosa Crne Gore sa Kosovom. Makar to - moglo bi biti dobar znak. Vladimir Pavićević:
„Budući da Srbija u odnosu na nove susede, dakle države koje su nastale raspadom Jugoslavije, do sada nije pokazivala da mnogo radi na harmonizaciji tih odnosa.“
Jasno je da će osnova za nove sporove biti sve dok ne prevlada interes za njihovo prevazilaženje i rešavanje na način dobar za sve. Do tada će barem mandoline isto zvučati u Beogradu i bilo gde drugo.
