Piše Valentin Barišnikov, priredila Anamaria Ramač Furman
Ispitivanje nevladine organizacije “Levada-centar” objavljeno u maju 2015. godine pokazalo je da i dalje 86 odsto građana Ruske Federacije daju prednost predsedniku Vladimiru Putinu. Za politiku koju provodi i akcije koje poduzima. Svega 13 posto ih je protiv.
Pri tome, 60 odsto ispitanika smatra da stvari u državi “idu u pravom smeru”, а 23 da “sve vodi u ćorsokak”.
Opozicioni lider Aleksej Navaljni je tokom gostovanja u emisiji ruske redakcije Radija Svoboda i Glasa Amerike krajem maja rekao da je rejting ruskog predsednika Putina zapravo “balon od sapunice” i pojašnjava:
“Da je vršeno ispitivanje javnog mnenja 1983.godine, Konstantina Černjenka bi podržavalo 99 procenata. I zar bi to nešto značilo? Ne bi značilo ama baš ništa. Tako je i sa Putinom. Prikažite na televiziji tri reportaže o njegovoj palati u Gelendžiku – i od 86 procenata neće ostati ni šest”.
Navaljni takođe primećuje da je 13 odsto onih koji ne podržavaju Putina “ogroman, neverovatan broj ljudi”.
U ruskim razmerama 13 procenata znači milione ljudi, a 23 posto onih koji smatraju da Putinova politika vodi zemlju u ćorsokak, zapravo je četvrtina stanovništva.
Sociolog i politolog Leonid Sedov je saglasan s tim da je to priličan broj stanovništva i da on može da služi kao oslonac opoziciji, ali pri tom primećuje da medju tim ljudima nisu istovetni stavovi prema tome šta očekuju od predsednika. Zato se moraju temeljito izanalizirati.
Slično je i sa grupom koja podržava Putina, kaže Sedov, koji ne misli da je predsednikov rejting balon od sapunice:
“Rejting, svakako, nije zdrav s obzirom da je veoma visok. Ali ovde treba da se preciznije izanalizira ko su ti ljudi, kojih kategorija. Čini mi se da to sve nije tako naivno. Jer, recimo, ako režim padne, kako misli Navaljni i čemu teže opozicionari, čini mi se da će veoma veliki broj ljudi izaći na ulicu i reći: “Vratite nam našeg predsednika”.
RSE: Proteklih dekada se zadovoljstvo nečijom politikom zasnivalo uglavnom na materijalnom prosperitetu, na rastu životnog standarda na račun nafte. Posle toga je nastupio period u kojem je hvaljena spoljna politika uključujući i pripajanje Krima. Nastala je euforija : šovinizma, ekspanionizma, agresivnosti. Na tom je talasu porastao i Putinov rejting.”
Stanovništvo se većinom orijentiše prema onome što vidi na televiziji, a što se sada naziva “bitka televizora sa frižiderom”. Meni se čini da društvo živi u nekakvim mitovima. Prvi je taj što mu je s ekonomske tačke gledišta sve dobro, kao što je bilo i ranije. Taj mit se vuče iz dvehiljaditih. (U frižideru se, uostalom, nije desilo nešto što bismo mogli nazvati katastrofom, ali životni standard ne raste onako kako je rastao tokom 2000-ih godina). A drugi mit je da Rusija trenutno obnavlja veliku imperiju koja je bila uništena kao posledica raspada Sovjetskog Saveza. Da li ovi mitovi, ako ste saglasni da oni postoje, mogu da uđu u žestoki sukob sa realnošću?
Sedov: U suštini da, jer televizor izveštava jedno a frižider svakako saopštava drugačije. Mislim da će sve posledice sankcija Zapada i odgovora koje šalje ruska vlast, dovesti do primetnog pogoršanja životnog standarda. To će biti jedna od osnovnih političkih promena, možda prouzrokuje i pad režima. Mislim i da je ovaj pobedonosni mit u slučaju velikih ratnih sukoba (možda čak i uz učešće NATO-a) takođe osuđen na propast. Pred nama su, kako mi se čini, veoma ozbiljne promene u postojećim raspoloženjima i mislim da će mitovi na koje vi ukazujete biti raskrinkani i osuđeni.
RSE: Užasne stvari ste rekli o mogućim velikim sukobima, između ostalog i sa NATO paktom. Čini mi se da je u ruskom društvu prisutan imperijalni kompleks koji nije Putinova izmišljotina, on ga samo koristi, kanalizira osećanja stanovništva. Da li mislite da društvo može da se izbavi ovog kompleksa tek nakon teških sukoba?
Sedov: Putin i njegova propaganda idu na ruku emocijama koje deli većina ruskog stanovništva, ide na ruku mentalitetu ljudi koji su od pamtiveka bili i antizapadno orentisani i proimperijalno nastrojeni. Što se tiče promena one se uvek realizuju kao posledica ozbiljnih previranja.
Vreme najvećih promena u Evropi usledilo je nakon jakih previranja. Protestantska kultura koja donosi preporod usledila je nakon krstaških ratova, epidemija kuge i tako dalje. Evropa je preživela ove potrese i kao rezultat toga promenio se ambijent, pa ako hoćete i mentalitet ljudi.
Slično će biti i kod nas. Mitovi o kojima pričamo žive unutar većine stanovništva, a podgrevaju ih vlasti. U slučaju nekih ozbiljnih neuspeha u ekonomiji ili politici mogu se i kod nas iščekivati ozbiljne promene.
RSE: Ruska vlast kaže da će sada biti ekonomski lošije jer su za to krive intrige zlobnog Zapada. U principu, stanovništvo je spremno da se pomiri s tim, barem za sada. To je slično kao efekat Severne Koreje. Ljudi za sve svoje nedaće nimalo ne optužuju sopstvenog vladara nego zlonamerni Zapad. Konkretno, nisam uveren da će bilo kakve ekonomske poteškoće dovesti do promena u društvu.
Sedov: U pravu ste, naravno, ovu tezu po kojoj je za sve kriv Zapad stanovništvo rado prihvata. Ali istovremeno, čini mi se, postoji i velika grupa onih koji zdravorazumski shvataju prirodu svih poteškoća. Da to posmatraju drugačije i da prebacuju krivicu na sopstvenu vlast. Stoga ovde nije ništa tako sigurno. Može se, naravno, za sve optuživati Amerika, ali ne nasedaju svi ljudi na tu propagandu.
RSE: Vratimo se ponovo intervjuu Alekseja Navaljnog koji je rekao da se oko njega nalaze normalni ljudi s kojima on pronalazi zajednički jezik, bez obzira na razmimoilaženja u vezi sa Ukrajinom. S druge strane, postoji prizor masovne histerije. Oseća se da istovremeno postoje dve realnosti i da nije jasno koja je prava. Da li vi osećate kako je zapravo narod raspoložen?
Sedov: Ima i jednih i drugih. Normalni ljudi o kojima govori Navaljni postoje u određenom broju, a ima i onih koji su zaraženi, omamljeni našim večnim ruskim predrasudama, koje se očitavaju u svevremenskoj imperijalnoj ideologiji, stremljenju ka veličini i tako dalje. Kakav je odnos jednih i drugih?, – o tome treba da se provede posebno istraživanje. Ona većina koja podržava ovu ideologiju, ovu vlast, osuđena je na urušavanje, onako kako se to desilo sa sovjetskom vlašću – to je nesumnjivo.
Moguća je i varijanta da će nastupiti vreme sledeće perestrojke kada se sve ovo uruši, onako kako se to desilo 1980-ih godina. Ova mogućnost je sasvim verovatna. Isto kao što je verovatna i mogućnost da će režim pasti ne samo zbog nezadovoljstva stanovništva, već pre svega zbog nezadovoljstva i raskola elite, o čemu takođe mnogi pišu. Elita takođe nije zadovoljna što je sadašnja politika primorava na odricanje od mnogih stvari na koje je navikla, od slobodnog raspolaganja aktivima na Zapadu, do putovanja, slanja dece na školovanje na Zapad. Unutar elite takođe sazreva nezadovoljstvo. To može da doprinese padu režima. Ali s druge strane, ukoliko režim padne, sasvim je moguće očekivati da će određena masa ljudi lojalnih vlastima izaći na ulicu sa zahtevom “vratite nam našeg predsednika”, kao što se to, recimo, desilo u Egiptu, to je onaj scenario velikih nemira.
RSE: Na mitinge za podršku Putinu ljude se dovozi uz novčanu nadoknadu, masa se poziva i skuplja na specijalnim sajtovima. To je malo čudno s obzirom da je 86% onih koji podržavaju Putina. Zar se dolazak voljenom predsedniku mora platiti? Je li moguće da ta “verna garda” zapravo ne postoji?
Sedov: Mnogi zaista sumnjaju u to da će ljudi masovno stati u odbranu. Oni očito misle da ta masa verbalno podržava Putina, ali da nisu baš spremni na akciju. Ja mislim da se oni koji tako misle grdno varaju. Mislim da će se ljudi pokrenuti na akciju ako im voljeni predsednik bude odstranjen sa vlasti. Milim da će “aktivno” odreagovati.
RSE: Hoćete da kažete da su mogući nemiri na ovom putu ka promeni vlasti?
Sedov: Da, mogući su nemiri, koji će podrazumevati i prilično oštre sukobe. A razlozi za to leže u podeljenom društvu.
