Piše: Andrej Šarij (priredila Anamaria Ramač Furman)
Predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavio je da je odluka lidera samoproglašenih “DNR” („Donjecke Narodne Republike“) i “LNR” („Luganske Narodne Republike“) o otkazivanju izbora “direktna posledica koordinisanih akcija Ukrajine i partnera Kijeva na pregovorima u Njujorku i Parizu”. Po mišljenju predsednika Ukrajine, sada se otvaraju mogućnosti za “vraćanje Ukrajine u Donbas” putem izbora po ukrajinskom zakonodavstvu. Predstavnici separatista Vladislav Dejnego i Denis Pušilin prošle nedelje objavili su otkazivanje “izbora” za lokalne organe vlasti koji su trebali da se održe na teritorijama Donjecke i Luganjske oblasti Ukrajine kontrolisanim od strane separatista 18. oktobra i 1. novembra. Po novom dogovoru izbori bi trebali da se održe u prvim mesecima naredne godine. Tvrdi se da je odlaganje izbora rezultat samita “normandijske četvorke” u Parizu.
„Nema ničeg magičnog u onome što se desilo“, prokomentarisao je razvoj događaja u intervjuu za ruski servis Radija Slobodna Evropa - Radio Svoboda politikolog Stanislav Bjelkovski. Lidere separatista u potpunosti kontroliše Kremlj i Vladimir Putin. Ratni komandanti koji su po ideološkoj matrici stvarali lik “DNR-LNR” u početku formiranja ovih pseudodržavnih formacija, bili su primorani ili da odu odatle, kao Igor Girkin-Strelkov, ili su poginuli, kao Aleksej Mozgovoj. A sadašnji formalni lideri “narodnih republika” Zaharčenko i Plotnjicki bespogovorno ispunjavaju direktive Kremlja u političkoj i vojnoj sferi, koje se sada zasnivaju na novom sporazumu iz Pariza. Radi ispunjavanja upravo postignutog dogovora Kremlj im je dao sledeću direktivu: izbori se odvijaju po ukrajinskom zakonodavstvu, ali po specijalnim pravilima. U ovome konkretno se i sastoji takozvani plan Pjera Morela, jer iako ga strane formalno odbacuju, ipak je on de-fakto uzet za osnovu sporazuma u Parizu.
RSE: Da li to znači da je ovo faktički početak povratka pobunjeničkog Donbasa u ukrajinski ustavni okvir?
Bjelkovski: Vladimiru Putinu je važno da reši dvostruki zadatak: da formalno sačuva pobunjeničke regione u sastavu Ukrajine, da bi Ukrajina preuzela odgovornost za finansiranje i obnavljanje njihove infrastrukture, i s druge strane da ih de fakto kontroliše. Putin misli da se približava rešavanju tog zadatka.
RSE: A da li je ovo, prema vašem mišljenju, nova Putionova pobeda ili ne?
Bjelkovski: Putin nije strateg, već taktičar. On može da postigne bezbroj taktičkih pobeda, ali on nema strategiju, a kod odsustva strategije nije moguće izraditi kriterijume za procenjivanje da li pobeđuješ ili ne. Očigledno je da je između Donjecka i Luganska s jedne strane, i Kijeva s druge, proliveno mnogo krvi, stoga običan tehnički povratak tih regiona pod kontrolu Kijeva nije moguć. Međutim to može da se uradi uslovno – s određenim ogradama. Moskva insistira da budu izglasani amandmani na Ustav Ukrajine, da bude izglasan zakon o specifičnostima izbora na tim teritorijama. Kao što znamo, sami izbori u skladu s Pariskim sporazumom treba da se održe kroz 80-90 dana, a prema različitim verzijama oni bi, nakon izglasavanja odgovarajućeg zakona, trebalo da se održe krajem februara u “Luganskoj Narodnoj Republici” i početkom marta u “DNR”. U suštini, ovaj problem je daleko od konačnog razrešenja. Možemo da kažemo da je načinjen novi taktički korak, ali svi ljudi koji su poverovali u mit o “ruskom svetu”, koji nisu poslušali stručnjake koji su govorili da “ruski svet” za Putina nije ništa više nego običan pr i maska, svi ti ljudi su danas veoma razočarani.
RSE: Da li mislite da je Sirija kao novi vojni projekat Vladimira Putina – takođe maska ili možda operacija koja je sama sebi dovoljna?
Bjelkovski: Nijedna od tih operacija nije sama po sebi dovoljna, s obzirom da su sve to taktički koraci koji imaju za cilj realizaciju glavnog Putinovog zadatka, a to je izlazak na pregovore sa SAD i Evropskom unijom (prvenstveno s Nemačkom kao liderom EU) о ponovnoj podeli sveta, o povratku na svetski poredak koji je postojao nakon konferencija u Jalti i Potsdamu. Meni taj cilj izgleda nedostižan. Ali predsednik Rusije nisam ja, već Vladimir Putin, а on misli drugačije.
RSE: Polazeći od te logike, ispada da ako ima više prostora za igru, onda je lakše postići nagodbu?
Bjelkovski: Da, Putin je odličan taktičar-manipulator. Ali on odbija da prizna da je njegov strateški cilj, a to je pokretanje pregovora na povratku u svet kojeg već 25 godina nema, malo realističan. Putin smatra da će on sve nadigrati.
RSE: Da li Kijev smatra da je pristanak Donbasa na odlaganje izbora njegova politička pobeda?
Bjelkovski: To je pre relativan uspeh, ja ga ne bih nazvao ubedljivom pobedom. Ali Kijev je pokazao da je u stanju da preko Francuske, Nemačke, i na kraju krajeva – preko Rusije manipuliše vlastima samoproglašenih DNR i LNR, čija pozicija nije toliko nepomirljiva koliko su oni navikli da je predstavljaju u medijima.
RSE: Prema uslovima Minskog i novog Pariskog sporazuma, u Donbasu treba da se formiraju specijalni uslovi za izbore, da se organizuje kompleksan mehanizam kontrole. Da li je Kijev u stanju da se u praksi uhvati u koštac s rešavanjem ovih problema i da ih manje-više zadovoljavajuće reši?
Bjelkovski: Posredničku ulogu ovde ima OEBS koji je s jedne strane evropska struktura, ali, s druge strane, on je prilično lojalan Rusiji i Kremlju. Stoga bi on mogao da pronađe kompromisni oblik kontrole nad izborima. Pitanje od suštinski većeg značaja jeste kontrola granice koju Rusija u bližoj budućnosti svakako nema nameru nikome da preda, iako izjavljuje sasvim suprotno.
Očigledno je da je odlaganje termina izbora povezano s dogovorom između Kremlja s jedne strane i zapadnog sveta i Kijeva s druge, smatra politički stručnjak Nikolaj Petrov.
“Poslednjih nedelja smo u suštini bili svedoci nadmetanja između Moskve i Kijeva – ko ispunjava a ko ne ispunjava Minski sporazum. Jasno je da Kremlju sada ne odgovara eskalacija na istoku Ukrajine; pre možemo da govorimo o pokušaju da se zamrzne konflikt, da se pokaže da druga strana ispunjava sporazum lošije, i na toj osnovi Kremlj računa na ozbiljno popuštanje, a možda i na ukidanje sankcija.”
RSE: Da li mislite da je ovo pitanje najprincipijelnije za kremaljsko rukovodstvo?
Petrov: Evo šta meni izgleda principijelno: nastavljajući u dosadašnjem stilu i štaviše pojačavajući sukobe na istoku Ukrajine Rusija nije u mogućnosti da postigne bilo kakve pozitivne rezultate. Pitanje je kako da Kremlj sada izađe iz ove situacije s minimalnim gubicima, a možda i s dobicima, ako je moguće. Sankcije ne utiču momentalno i direktno na rusku ekonomiju, ali ipak deluju na nju negativno. U kombinaciji s niskim cenama nafte one predstavljaju blokadu za sve mogućnosti izlaska iz krize i modernizaciju ruske ekonomije. Država – i ne samo država, već i mnogi predstavnici političke elite su pod sankcijama. Takva situacija ne može da traje dugo, ako ne zbog drugog onda zbog toga što politička i vladajuća elita nemaju nameru da žive u vojnom logoru. Oni su na to s lakoćom pristali na kratkoročan period, ali nisu spremni da se žrtvuju zauvek.
RSE: Kakvu ulogu ima Sirija u ovoj kombinaciji koju pokušava da izvede Kremlj?
Petrov: Sirija je veoma dobra (barem se tako na početku smatralo, i tako i za sada izgleda) prilika za prebacivanje pažnje sa situacije na istoku Ukrajine gde više ne mogu da se postignu čak ni retoričke pobede. I dobra je prilika za podršku Putinovog vojno-liderskog legitimiteta. Na istoku Ukrajine više ne mogu da se postignu nikakve pobede i u tom smislu kratko i pobedonosno (barem je u ruskim medijima takvo) učešće u sirijskom konfliktu jeste zgodna prilika za prebacivanje pažnje.
RSE: А da li je moguće da Putin u stvari želi Krim na poklon? Pretpostavimo da će se Rusija i Zapad oko Sirije na kraju dogovoriti, tamo će započeti neka zajednička operacija s otvorenim ishodom u pogledu toga da li će Bašar el Asad nakon završetka rata otići s vlasti ili ne. Od istočne Ukrajine Putin polako odustaje, ali kao čist dobitak ostaje mu Krim...
Petrov: Mislim da ni Kijev, ni Moskva trenutno nisu u mogućnosti da pronađu radikalno rešenje za problem istočne Ukrajine. Jasno je da konflikt koji je toliko dugo trajao i koji je bio toliko žestok mora da poseduje veliku inerciju – između ostalog i zbog toga što u njemu postoje unutrašnje snage koje uopšte nisu zainteresovane za radikalnu promenu situacije. Pre možemo da govorimo o zamrzavanju i postepenom izlasku iz situacije otvorenog oružanog konflikta na istoku Ukrajine.
Što se tiče Sirije, učešće Rusije u vojnim dejstvima ne može da se planira ni kao dugo, ni kao gubitničko – to jest praćeno s velikom količinom žrtava koje rusko društvo nije spremno da prihvati. Inače, to je bila crvena linija i na istoku Ukrajine: rusko društvo je možda i likovalo zbog događaja na Krimu, ali nikako nije bilo spremno na žrtve – u pogledu negativnog uticaja sankcija, a još više u pogledu ljudskih gubitaka. Sirijska operacija treba da pokaže da je Rusija ozbiljan igrač na međunarodnoj areni, a možda i konstruktivan igrač, što je Zapad u poslednje vreme zaboravio.
Istovremeno je svima jasno, pa čak i Zapadu, da mogućnosti brzog povratka Krima nema i ne može da bude. Možda će se nekako o nečemu dogovoriti, ali ne može da bude ni govora o tome da će Rusija pod pritiskom odustati od Krima. To nije realna mogućnost.
RSE: Pomenuli ste da na istoku Ukrajine postoje unutrašnje snage koje nisu zainteresovane za razrešenje konflikta. Da li mislite da u Donjecku i Lugansku ima snaga koje nisu zavisne od Kremlja?
Petrov: Mislim da da. Broj žrtava konflikta dostigao je gotovo 10 hiljada. Razumljivo je da ljudi, koji možda i zavise od isporuke tehnike ili nečeg drugog iz Rusije, imaju i vlastite interese, a spiskovi tih ljudi se ne završavaju spiskom formalnih rukovodioca i polukriminalnih autoriteta. Postoje veoma ozbiljni interesi u biznisu – i od strane “DNR-LNR”, i od strane Ukrajine, i od strane Rusije. Ljudi su navikli da žive u ovakvoj situaciji, u kojoj se ovaj region nalazi već gotovo godinu i po dana, i nisu spremni da se po nečijoj komandi, da li Kijeva ili Moskve, ta situacija naglo promeni.
RSE: Možemo li da konstatujemo da su “DNR-LNR” danas bliže povratku ustavnom okviru Ukrajine?
Petrov: Ovde ima mnogo problema koji imaju veze ne samo sa Kremljem ili samo sa “DNR” i “LNR”. Situacija je povezana i s tim kako ukrajinsko rukovodstvo i ukrajinsko društvo u celinidožiljavaju ovaj konflikt. Čini mi se da u Ukrajini vlada neka pojednostavljena slika – Rusija bi navodno samo trebalo da prestane da pomaže separatistima i konflikt će se sam rešiti. Mislim da je to daleko od realnosti. Razrešenje ovog konflikta mnogo zavisi od spremnosti ukrajinske strane na kompromise koji će svakako biti potrebni. Ako je konflikt godinu i po dana bio u aktivnoj fazi svoga razvoja, ideja da ga se može brzo zaustaviti, makar i u trajanju istog tog perioda, nije nimalo realistična. To je takva mreža problema koja će morati veoma, veoma dugo da se raspliće.
