Uprkos osnaživanju pretnji i oživljavanju hladnoratovske retorike Vladimir Putin, ruski predsednik, nije posebno zabrinut zbog mogućeg razmeštanja teškog naoružanja NATO-a u istočnoj Evropi.
Tu ocenu Putin je izrekao posle sastanka sa finskim predsednikom Saulijem Ninistom u Moskvi.
"Ne bih previše dramatizovao. Naravno sve ćemo analizirati i posmatrati veoma pažljivo. Za sada ne vidim ništa zbog čega bismo bili posebno zabrinuti. Svi dosadašnji potezi NATO-a su samo političke poruke upućene Rusiji i saveznicima te alijanse. Mnogo smo zabrinutiji zbog širenja američkog raketnog odbrambenog sistema - to je ozbiljno pitanje od strateškog značaja”, rekao je Putin.
Ruski lider, koji je izazvao salve kritika najavama da će nuklerni arsenal te zemlje biti tokom godine pojačan sa 40 interkontinentalnih raketa, insistira da Rusija sve to čini zarad sopstvene odbrane.
"Rusija mora da bude sigurna da će pretnje biti neutralisane. Ukoliko postoji pretnja našim teritorijama svoje oružane snage moramo usmeriti prema onima od kojih dolaze pretnje. NATO se kreće prema nama mi ne napredujemo ni prema kome", konstatovao je Putin.
S druge strane, američki državni sekretar Džon Keri izneo je uverenje da niko ne želi da se vraća u vreme Hladnog rata.
“Naravno da me to brine. Imamo sporazum START, nastojimo da se krećemo u suprotnom smeru. Imali smo izuzetnu saradnju od devedesetih godina u smislu uništavanja nukleranog naoružanja na teritorijama bivšeg Sovjetskog Saveza. Niko ne želi da korača unazad i da se vraća u vreme nalik Hladnom ratu", rekao je Keri.
U međuvremenu, Frederik Ben Hodžis, komandant američkih vojnih snaga u Evropi, rekao je ruskoj agenciji TASS da nije doneta odluka o premeštanju teške opreme iz Nemačke u Poljsku ili neku drugu ističnoevropsku zemlju.
Čak i da do toga dođe, kaže Hodžis, to ne znači narušavanje sporazuma SAD-a i Rusije iz 1997. godine. Njime je dozvoljeno kretanje snaga koje se ne smatraju značajnim, zaključio je Hodžis.
