Predstavnici proevropske opozicije u parlamentu Srbije zatražili su od međunarodne zajednice da se dodatno angažuje u sprovođenju preporuka za unapređenje izbornih uslova.
U pismu, koje je 29. juna upućeno zvaničnicima Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Država, opozicija navodi da "ne odbijaju izbore, ali da će oni imati istinski legitimitet samo ako se uslovi za sve izjednače".
Pismo su uputile poslaničke grupe Ujedinjeni i Zeleno-levi klub-Ne davimo Beograd, koji su među organizatorima protesta "Srbija protiv nasilja".
Na protestima se traži odgovornost vlasti nakon masovnih pucnjava početkom maja, u kojima je život izgubilo 19 ljudi. Među zahtevima su ostavke ministra policije i direktora Bezbednosno-informativne agencije, kao i zaustavljanje promocije nasilja u javnom prostoru.
Predstavnici vlasti su, u reakcijama na proteste, najavili mogućnost organizovanja prevremenih izbora. Opozicija je isticala da od protesta neće odustati do ispunjenja zahteva.
U pismu opozicije se, kako je saopšteno, napominje potreba da se preporuke posmatračke misije ODIHR za unapređenje izbornog procesa u potpunosti implementiraju.
Međunarodne institucije, koje su podržale preporuke, pozivaju se da pomognu u njihovoj primeni u "ovom ključnom trenutku za zemlju".
"Bez ove pomoći i bez procesa kroz koji možemo da dođemo do ravnopravnijih uslova i pravednije političke konkurencije, sadašnja duboka politička kriza neće biti rešena, a budućnost Srbije će ostati neizvesna", poručeno je u pismu.
Navodi se da su stranke potpisnice pisma, koje tehnički organizuju proteste "Srbija protiv nasilja", posvećene evropskoj budućnosti Srbije, uz ocenu da je za njih Evropska unija "prirodna destinacija za demokratsku i ekonomski prosperitetnu Srbiju".
"Ne želimo da Srbija bude partner čija vam je pomoć potrebna da održite region stabilnim, ali koga ne želite za svojim stolom, jer se gnušate njegovih manira. Želimo da Srbija postane članica koja deli vrednosti na kojima je osnovana Evropa i koja u skladu sa njima rešava otvorena unutrašnja i spoljna pitanja", naveli su potpisnici.
'Atmosfera nasilja i straha'
U pismu se podseća na dva nedavna masakra, uz konstataciju da "daleko od toga da je Srbija jedina zemlja koja je doživela masovna ubistva".
"Ali ne treba bežati od činjenice da su se ovi događaji odigrali u atmosferi nasilja i straha, u zemlji u kojoj se protivnici vlasti svakodnevno zastrašuju i vređaju i gde je na meti svako ko se usudi da iznese kritičko mišljenje o vlasti i označen je kao zaverenik u njenom rušenju", dodaje se.
Ocenjuje se da je predsednik države, u reakciji na proteste "Srbija protiv nasilja", "potpirivao podelu" i targetirao demonstrante i organizatore.
"Predsednik je ponudio da otpočne razgovore sa opozicijom, ali nije prestao da vređa i kleveta one sa kojima navodno očekuje da uđe u taj dijalog. Takođe nije učinio ništa da obeshrabri pretnje javnim ličnostima koje podržavaju proteste, niti je uputio policiju da ispita ove pretnje. Pribegavši taktici tipičnoj za njegov režim najavio je prevremene izbore", ukazano je u pismu.
Ističe se da su "svi izbori od kada je sadašnja koalicija preuzela vlast 2012. godine, osim 2020, raspisani pre isteka mandata vlade".
Kao adrese na koje je pismo upućeno navedeni su generalni direktor Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju Gert Jan Koopman, generalni direktor Evropske služba za spoljne poslove Angelina Eichhorst, član Evropskog parlamenta i izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.
Pismo je upućeno i ambasadoru EU u Srbiji Emanuelu Žofreu, ambasadoru SAD u Srbiji Kristoferu Hilu, šefu Misije OEBS-a u Srbiji Janu Bratuu, šefu kancelarije Saveta Evrope u Srbiji Tobijasu Flesenkemperu.
