Usvojiti zakon o zabrani iskopavanja litijuma u roku od 40 dana ili sledi blokada železnice u Srbiji, poruka je ekoloških organizacija sa protesta u Loznici, organizovanog nakon najava vlasti u Srbiji da nisu odustale od rudarenja litijuma.
Okupili su se na zapadu Srbije gde multinacionalna kompanija "Rio Tinto", u dolini reke Jadar, planira iskopavanje rude jadarit, ključne za proizvodnju litijumskih baterija.
Predstavnica Udruženja "Ne damo Jadar" Marijana Petković rekla je da će u ponedeljak na adresu Vlade stići dopis sa zahtevom o usvajanju zakonske zabrane geoloških istraživanja i eksploatacije litijuma i bora u Srbiji.
Jadarit, ruda koju je kompanija Rio Tinto otkrila na području Srbije je kombinacija litijuma i bora.
"Ako ne ispune zahtev, blokiraćemo železnice. Pruga je samo početak. Zato vas molim, ako ste danas došli u Loznicu zapamtite da ovo moramo da isteramo do kraja", rekla je Petković.
Ona je dodala da su predstavnici pojedinih udruženja poljoprivrednika ponudili pomoć ukoliko dođe do blokada.
Na protestu u centru Loznice okupilo se više hiljada građana i aktivista iz mnogih delova Srbije. Među njima bili su i članovi opozicionih stranaka i članovi neformalne građanske inicijative "ProGlas".
Protest dolazi nakon novih najava vlasti da će odobriti iskopavanje rude kompaniji Rio Tinto uprkos ranijem obećanju da je od projekta odustala.
Solidarnost iz raznih delova Srbije
"Ako ovde zaustavimo izvor zagađenja, zaustavićemo ga svuda u Srbiji. Ovo sve može očekivati i nas u Valjevu i naše prijatelje u Beogradu", rekao je za RSE Vladimir Radosavljević koji je iz Valjeva došao na protest.
Iz Banje Koviljače stigla je Vesna, koja je rekla da "svaki normalan čovek tome (Rio Tintu) treba da se protivi i da je to građanska dužnost i moralna dužnost".
"To dugujemo našim precima i našoj deci. Gledamo šta rade po svetu, gledamo šta rade u drugim zemljama. Tako da je to meni neprihvatljivo za moju zemlju i moj kraj", rekla je ona za RSE.
Lozničanin Milisav Stanimirović poručio je da, ako prirode nema, nema ni ljudi koji tu žive.
"Moramo da sačuvamo ovo naše malo što imamo, da možemo da nastavimo da se rađamo ovde, da rastemo ovde. Priroda čista, zdrava hrana, voda, sve – ako toga nema, nema ni nas", rekao je on.
Ekološki aktivisti navode da bi vađenje litijuma zagadilo rečni sliv reke Jadar, zemljište i ostavilo nesagledive negativne posledice po životnu sredinu.
Vlada Srbije je pre više od dve godine, posle masovnih ekoloških protesta, saopštila da obustavlja projekat "Jadar".
Iz Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS), organizatora protesta, prethodno su poručili da "ko god smatra da je projekat poguban za Srbiju treba da se pridruži protestu, jer to nije stranačko, versko ili nacionalno pitanje, već pitanje života".
Jedna od prvih koja se obratila okupljenim građanima bila je Ljijana Tomović, profesorka Biološkog fakulteta u Beogradu.
"Biolozi i ekolozi nisu promenili mišljenje jer život i rudnik ne mogu zajedno. Birajte. Život ili rudnik", rekla je Tomović.
Tri dana pešačkog puta do protesta
Na protest je stigla i grupa aktivista koji su 25. juna krenuli peške iz Beograda za Loznicu, na put dug 130 kilometara.
"Želimo da pokažemo da smo odlučni da na protest odemo peške, pa nek razmisli kompanija (Rio Tinto) i vlast šta smo spremni da uradimo ako budu pokušali da dovedu ijednu mašinu tamo", rekao je 26. juna u razgovoru za RSE Ivan Bjelić, jedan od aktivista.
Iz Beograda do Loznice pešačio je i lider opozicionog pokreta "Kreni Promeni" Savo Manojlović, koji je na junskim izborima u Beogradu osvojio najviše mandata među opozicijom.
Pod sloganom "Srbija nije na prodaju", Manojlović je bio jedan od organizatora masovnih protesta i blokada puteva krajem 2021. i početkom 2022, nakon kojih je vlast pod pritiskom i odlučila da od projekta odustane u januaru 2022.
Objavivši gašenje projekta u januaru 2022. godine, tadašnja premijerka Ana Brnabić rekla je da je na istraživanje "Rio Tinto" "apsolutno stavljena tačka".
Danas su, međutim, najave drugačije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u razgovoru za "Financial Times" rekao da bi rudnik litijuma mogao biti otvoren 2028. godine.
Kasnije je pojasnio i da do konačne odluke o dozvoli rudarenja, predstoji politički i ekspertski dijalog i da ona neće biti doneta na brzinu.
Rezerve rude "jadarit" u Srbiji su procenjene na preko 158 miliona tona. Ako se dovrši, projekt bi mogao zadovoljiti 90 posto trenutnih potreba Europe za litijem i pomoći da kompanija postane vodeći proizvođač litija, naveo je Reuters.
Dok vlade i kompanije širom sveta iskopavanja pravdaju unapređenjem obnovljivih izvora energije, ekološke organizacije upozoravaju na opasnost od štete po životnu sredinu, te da neizbežno dolazi do zagađenja rečnog sliva, zemljišta i devastacije sredine.
Ministarka energetike: O 'jadaritu' slušati struku, a ne 'polupolitičare'
U danu kad se održava protest obratila se i ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović, koja je poručila da je pri odlučivanju o korišćenju prirodnih bogatstva neophodno slušati reč struke, a ne "političare i polupolitičare".
"Kad govorimo o jadaritu, o kojem se ovih dana najviše govori, rezervama sa kojima Srbija raspolaže, mogli bismo da zadovoljimo oko 17 odsto proizvodnje električnih vozila u Evropi", kazala je ona u okviru konferencije "Energetika 2024".
Ministarka je kazala da "ako čitava Evropa ide u pravcu veće samoodrživosti, ne vidi razlog da i Srbija ne razmišlja kako da zaokruži čitav proizvodni ciklus rude-baterije-električna vozila" i da sve to bude "po najvišim standardima koji važe u EU".
