Izrada trećeg Prostornog plana Srbije za period od 2021. do 2035. godine je u završnoj fazi.
Međutim, iz različitih delova zemlje već sada stižu primedbe da je proces netransparentan i da nije predviđeno dovoljno vremena za javni uvid i raspravu, kako bi lokalnim samoupravama bilo omogućeno da iskažu svoje specifične zahteve.
U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je nosilac posla, tvrde da su svi zahtevi, sugestije i primedbe iskazane tokom ranog jаvnog uvida ozbiljno razmatrane. Navode da će, tek nakon sprovođenja stručne kontrole i još jednog kruga javnog uvida, dokument biti upućen na usvajanje u Skupštinu Srbije.
Treći Prostorni plan biće donet za period od 2021. do 2035. godine.
Prostorni plan Srbije je strateški razvojni dokument, kojim se definiše prostorno planiranje i važi za teritoriju cele države. Svi ostali planski dokumenti, kao što su pokrajinski prostorni planovi i planovi na nivou lokalne samouprave, moraju biti usklađeni sa Prostornim planom Srbije. Njime se utvrđuju dugoročne osnove organizacije, uređenja, korišćenja i zaštite prostora Srbije.
Prvi Prostorni plan Srbije donet je 1996. godine za period do 2010. godine, dok drugi, donet 2010, koji je još uvek na snazi, važi do kraja 2020. godine. Treći Prostorni plan biće donet za period od 2021. do 2035. godine.
Kragujevac u centralnoj Srbiji je primer kako greške iz prošlosti mogu imati ozbiljne posledice po razvoj grada. Četvrti grad po veličini u Srbiji, jedan je od retkih koji nema saobraćajnu obilaznicu predviđenu gradskim urbanističkim planovima još pre pola veka, a još uvek nije u potpunosti završena ni izgradnja brze saobraćajnice do Koridora 10, započete pre 25 godina.
Bez planiranja nema investiranja
Arhitekta Veroljub Trifunović, dugogodišnji direktor Direkcije za urbanizam i izgradnju Kragujevca smatra da su nerešeni saobraćajni, ali i drugi infrastrukturni problemi, posledica pasivnosti lokalne samouprave u pripremi i donošenju drugog Prostornog plana Srbije usvojenog 2010. godine, jer se smatralo da taj dokument nema preveliki uticaj na odluke o izgradnji infrastrukturnih objekata.
”Ispostavilo se da nije tako. Upravo ono na šta se Kragujevac sada najviše žali, da su ga zaobišle sve važne saobraćajnice ali i državne investicije u infrastrukturu i druge kapitalne objekte, proisteklo je iz tog plana”, rekao je Trifunović za Radio Slobodna Evropa (RSE).
On je dodao da je veoma važno da se u trećem prostornom planu Srbije Kragujevac što bolje pozicionira kako bi bar obezbedio početak izgradnje saobraćajne obilaznice i završetak brze magistrale do Koridora 10. Trifunović veruje da je u proteklih deset godina u lokalnim samoupravama u Srbiji porasla svest o značaju Prostornog plana.
”Bez planiranja nema investiranja. I zbog toga je veoma važno da proces pripremanja i usvajanja Prostornog plana Srbije bude transparentan i otvoren za sve predloge, ali i da lokalne samouprave imaju stručne ljude koji će da daju konkretne predloge i rešenja za ono što je njihov uži interes, ali u okviru šireg društvenog interesa”, rekao je Trifunović.
Čudno favorizovanje novih koridora
Prema saznanjima RSE, na adresu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture stiglo je dosta primedbi iz različitih krajeva Srbije, koje se uglavnom odnose na državne kapitalne investicije u saobraćajnu infrastrukturu, ravnomeran razvoj i zaštitu prirode.
Primedbe ima i Javno preduzeće ”Urbanizam” iz Kragujevca.
Direktor JP ”Urbanizam” Dragan Dunčić tvrdi da se favorizuju neki koridori koji povezuju gradove i opštine sa relativno malim brojem veza u pogledu privrede, demografije, stanovništva i prirode.
”Mi smo kao preduzeće sa 60 godina iskustva u planiranju i projektovanju, nudili potpuno besplatno učešće u izradi prostornog plana. Smatrali smo da možemo značajano doprineti ovom strateškom dokumentu, pogotovu što se Kragujevac već godinama zapostavlja ili zaobilazi u mreži državnih puteva prvog i drugog reda", objasnio je za RSE Dragan Dunčić, direktor JP ”Urbanizam”.
Istovremeno, prema njegovim rečima, favorizuju se neki koridori koji povezuju gradove i opštine sa relativno malim brojem veza u pogledu privrede, demografije, stanovništva i prirode.
Dunčić je dodao da nije bilo čak ni zahteva za bilo kakvom dokumentacijom ili za konsultaciju i da će verovatno novi prostorni plan Srbije (PPS) i mesto Kragujevca u njemu videti tek u javnoj raspravi koja će biti organizovana neposredno pre ulaska tog dokumenta u skupštinsku proceduru.
”Mi nismo pozvani, nismo pitani, od nas nije tražena nikakva dokumentacija, nikakve ideje, nikakve sugestije... Jednostavno, mi ćemo kao i svi drugi građani PPS videti u javnoj raspravi i nadamo se da će ona biti transparentna i demokratska i da ćemo moći da argumentovano iznesemo svoje mišljenje o svim rešenjima”, rekao je Dunčić.
Direktor kragujevačkog Urbanizma je rekao da je evidentno da su politika i političari u Srbiji uvek direktno ili indirektno uticali na formiranje prostornih planova i da je i danas situacija nepromenjena.
RSE je upit za komentar na uključenost Kragujevca u proces izrade novog Prostornog plana uputio i gradonačelnik tog grada, Nikoli Dašiću, koji nije odgovorio do zaključenja ovog teksta.
Niš s optimizmom čeka javni uvid
U izradu Prostornog plana Republike Srbije nije uključen ni Zavod za urbanizam iz Niša, ali se tamo očekuje da će interes tog dela Srbije, sublimiran u regionalnom prostornom planu, biti integrisan u nacionalni planski dokument.
Miroljub Stanković, direktor tog javnog preduzeća rekao je za RSE da je taj plan, koji je Niš, kao regionalni centar, uradio za Toplički, Nišavski i Pirotski okrug, ranije usvojila Vlada Srbije.
”Taj plan je prošao jako složenu proceduru u svim opštinama i okruzima i u njemu je iskazana potreba i planerska vizija ovog dela Srbije po pitanjima demografije, infrastrukture, saobraćaja, urbanizacije, zaštite životne sredine i sve ono što bilo koji prostorni plan treba da sadrži” istakao je Stanković.
Kada bude utvrđen Nacrt prostornog plana Srbije, ističe Stanković, predstavnici Niša će ga pažljivo pročitati i uporediti sa regionalnim planom.
”Tada ćemo doći do saznanja na osnovu kojih ćemo podržati republički plan u celosti ili ćemo ukazati na stvari za koje smatramo da su nama značajne i koje se mogu primeniti tokom javne rasprave koja će trajati oko dva meseca”, rekao je Stanković.
Ministarstvo: Sve po planu i proceduri
U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) tvrde da je rok za izradu Nacrta plana februar 2021. godine, ali da je radna verzija završena znatno ranije, pa je i stručna kontrola završena pre roka.
”Potom sledi javni uvid i nakon toga, plan ide u Narodnu skupštinu Republike Srbije”, navodi se u pisanom odgovoru ministarstva za RSE.
Ministarstvo je navelo da se Prostorni plan Republike Srbije usvaja Zakonom u Narodnoj skupštini i podsetilo da je to hijerarhijski najviši planski dokument u državi.
”Svi drugi planski dokumenti moraju biti usklađeni sa njim i s obzirom da se usvaja zakonom, on je obavezujući”, ističe se u dopisu Ministarstva RSE.
”Sve odluke koje se donose su rezultat sveobuhvatnih istraživanja stručnjaka i zasnovane su na ekonomskoj opravdanosti, ekološkoj održivosti i socijalnoj prihvatljivosti”, ističe se u odgovoru Ministarstva.
U Ministarstvu kažu i da im je dostavljeno oko 60 primedbi i sugestija, komentara i predloga, iz cele Srbije – od ”Horgoša do Preševa, od Priboja do Bosilegrada”.
”Ove primedbe i sugestije, odnosno komentari i predlozi se, u skladu sa postupkom propisanim zakonom, detaljno analiziraju i u skladu sa zakonom biće na odgovarajući način ugrađene u nacrt plana, koji će tek biti na javnom uvidu”, navodi se u odgovoru Ministarstva.
Facebook Forum