Državni dug Crne Gore bi u sledeće četiri godine, kako prenose crnogorski mediji, pozivajući se na najnoviju prognozu Međunarodnog monetarnog fonda "World Economic Outlook", mogao narasti na 75 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Univerziteski profesor i ekonomski analitičar Milenko Popović za Reuters kaže da strahuje i od goreg scenarija:
“Moram da kažem da će biti jako dobro ako se samo toliki rast javnog duga ostvari. Ja očekujem da će biti veći. Ta dva cilja Vlade, povećanje stope rasta i smanjenje javnog duga, su u ovim okolnostima znatno protivrječne. Dakle, ako idete na sporiji rast javnog duga vi ćete morati da trpite na rastu BDP-a. Tako da je moja slika o tome daleko lošija od onoga što je projekcija MMF-a”, navodi Popović.
Prognoze MMF-a bitno su različite u odnosu na predviđanja Vlade iz Pretpistupnog ekonomskog programa iz januara ove godine. U tom se ranije objavljenom scenariju očekivalo da će državni dug rasti još ove godine na oko 57 odsto BDP, a da bi se već naredne godine moglo očekivati njegovo smanjivanje usljed rasta ekonomije podstaknutog nekim planiranim velikim projektima.
Aleksandar Damjanović, predsjednik skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, smatra da su MMF-ove prognoze mnogo realnije:
“Prognoze MMF-a temelje se na trendovima iz nekoliko prethodnih godina i potrebi da se hronični budžetski deficit u Crnoj Gori finansira rastom javnog duga, odnosno konstantnim zaduzivanjem. Ne vidim kako će se zaustaviti rast javnog duga posebno jer Vlada nije preduzela ključne reformske mjere za smanjenje budžetskog deficita, izuzev određenih pomaka na planu bolje naplate budžetskih prihoda”, kaže Damjanović.
Kontraefekti
Milenko Popović u potezima Vlade ne prepoznaje strategiju koja bi dugoročno uticala na rast privrede i smanjenje javnog duga:
“Ne vidim da će Crna Gora iskoristiti neke druge politike koje mogu dovesti do rasta BDP-a nego će se morati ići na rast javnog duga, ako se želi ostvariti veća stopa rasta. E sada je druga priča i dugo bi trebalo vremena da se objasni koje su druge politike koje bi mogle da pomognu da dođe do rasta BDP-a, a smanjenja javnog duga. U ovoj situaciji, koliko vidimo, Vlada ne vodi tu proaktivnu politiku nego se na kraju krajeva ide na te iznuđene poteze, na zaduživanje i održanje agregatne tražnje i njen rast pute javnog duga“, ocjenjuje Popović.
Državni dug je na kraju prošle godine iznosio oko 1,9 milijardi eura ili 56 odsto BDP-a i tu su podaci Vlade i MMF-a podudarni.
Projekcije za narednu godinu su, međutim, značajno različite jer MMF ne očekuje da će doći do snažnog ekonomskog rasta crnogorske ekonomije, koji je Vlada u svojim projekcijama bazirala na pojedinim velikim projektima poput izgradnje turističkih naselja na Luštici i Kumboru, planiranoj izgradnji autoputa Bar-Boljare, podvodnog ekleltroenergetskog kabla između Crne Gore i Italije.
Aleksandar Damjanović kaže da bi projekti poput izgradnje autoputa mogli imati kontraefekte:
“Ocjena MMF-a se može uzeti u kontekstu mogućeg zaduženja po osnovu eventualne gradnje autoputa, dakle iz kredita, što bi još više uvećalo javni dug, odnosno uvećalo ga do neizdržive granice. U svakom slučaju, bez mjera čvste fiskalne konsolidacije, uspostavljanja budžetske ravnoteže i obuzdavanja sive ekonomije koja je posljednjih godina ponovo u porastu u Crnoj Gori nema pretpostavke za smanjenje javnog duga do naredne godine. Svakako da su projekcije MMF-a bile realnije od procjena Vlade u tom pogledu”, konstatuje Aleksandra Damjanović.
Univerziteski profesor i ekonomski analitičar Milenko Popović za Reuters kaže da strahuje i od goreg scenarija:
“Moram da kažem da će biti jako dobro ako se samo toliki rast javnog duga ostvari. Ja očekujem da će biti veći. Ta dva cilja Vlade, povećanje stope rasta i smanjenje javnog duga, su u ovim okolnostima znatno protivrječne. Dakle, ako idete na sporiji rast javnog duga vi ćete morati da trpite na rastu BDP-a. Tako da je moja slika o tome daleko lošija od onoga što je projekcija MMF-a”, navodi Popović.
Prognoze MMF-a bitno su različite u odnosu na predviđanja Vlade iz Pretpistupnog ekonomskog programa iz januara ove godine. U tom se ranije objavljenom scenariju očekivalo da će državni dug rasti još ove godine na oko 57 odsto BDP, a da bi se već naredne godine moglo očekivati njegovo smanjivanje usljed rasta ekonomije podstaknutog nekim planiranim velikim projektima.
Aleksandar Damjanović, predsjednik skupštinskog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, smatra da su MMF-ove prognoze mnogo realnije:
“Prognoze MMF-a temelje se na trendovima iz nekoliko prethodnih godina i potrebi da se hronični budžetski deficit u Crnoj Gori finansira rastom javnog duga, odnosno konstantnim zaduzivanjem. Ne vidim kako će se zaustaviti rast javnog duga posebno jer Vlada nije preduzela ključne reformske mjere za smanjenje budžetskog deficita, izuzev određenih pomaka na planu bolje naplate budžetskih prihoda”, kaže Damjanović.
Kontraefekti
Milenko Popović u potezima Vlade ne prepoznaje strategiju koja bi dugoročno uticala na rast privrede i smanjenje javnog duga:
“Ne vidim da će Crna Gora iskoristiti neke druge politike koje mogu dovesti do rasta BDP-a nego će se morati ići na rast javnog duga, ako se želi ostvariti veća stopa rasta. E sada je druga priča i dugo bi trebalo vremena da se objasni koje su druge politike koje bi mogle da pomognu da dođe do rasta BDP-a, a smanjenja javnog duga. U ovoj situaciji, koliko vidimo, Vlada ne vodi tu proaktivnu politiku nego se na kraju krajeva ide na te iznuđene poteze, na zaduživanje i održanje agregatne tražnje i njen rast pute javnog duga“, ocjenjuje Popović.
Državni dug je na kraju prošle godine iznosio oko 1,9 milijardi eura ili 56 odsto BDP-a i tu su podaci Vlade i MMF-a podudarni.
Projekcije za narednu godinu su, međutim, značajno različite jer MMF ne očekuje da će doći do snažnog ekonomskog rasta crnogorske ekonomije, koji je Vlada u svojim projekcijama bazirala na pojedinim velikim projektima poput izgradnje turističkih naselja na Luštici i Kumboru, planiranoj izgradnji autoputa Bar-Boljare, podvodnog ekleltroenergetskog kabla između Crne Gore i Italije.
Aleksandar Damjanović kaže da bi projekti poput izgradnje autoputa mogli imati kontraefekte:
“Ocjena MMF-a se može uzeti u kontekstu mogućeg zaduženja po osnovu eventualne gradnje autoputa, dakle iz kredita, što bi još više uvećalo javni dug, odnosno uvećalo ga do neizdržive granice. U svakom slučaju, bez mjera čvste fiskalne konsolidacije, uspostavljanja budžetske ravnoteže i obuzdavanja sive ekonomije koja je posljednjih godina ponovo u porastu u Crnoj Gori nema pretpostavke za smanjenje javnog duga do naredne godine. Svakako da su projekcije MMF-a bile realnije od procjena Vlade u tom pogledu”, konstatuje Aleksandra Damjanović.
