Pogrešna je premisa Prištine da bi Srbi sa severa Kosova, da nije pritiska i huškanja Beograda i kriminalaca, prihvatili integraciju u Kosovo, kao što je pogrešno i verovanje Beograda da će ga međunarodna zajednica moliti da prizna Kosovo, nudeći mu zauzvrat podelu Kosova.
Ta politika je sada propala i na Beogradu je da nađe neku novu politiku, koja ima realniji izgled za uspeh, ocenjuje za RSE Marko Prelec, direktor Balkanskog projekta Međunarodne krizne grupe
Prelec: Ne znam da li može nešto formalno napraviti, ali moja procena, i procena domaćih i stranih stručnjaka na terenu, je da bi pokušaj stavljanja kosovskih carinika na Jarinje i Brnjak dovelo do ozbiljne opasnosti krvoprolića od strane nekontrolisanih elemenata na severu. Dakle, to treba izbeći. Sporazum oko pečata ne mora značiti da će tamo biti kosovski carinici, to može i to bi trebalo, u nekom prelaznom razdoblju, koje može jako dugo trajati, raditi EULEX.
Prelec: Meni je ovo malo smešno jer je ovo jedini put u mom iskustvu da je najveći problem kako potrošiti novac. Obično je pitanje kako doći do novaca.
Postoji taj spor da li će novac otići na centralni račun Vlade u Prištini ili na neko drugo mesto. Mislim da je sada bitno da EULEX prekine ovo sadašnje stanje i da, u prelaznom periodu - koji može potrajati i duže vreme - počne samoinicijativno prikupljati kosovsku carinu; to je validno i po Rezoluciji 1244 i po planu od šest tačaka i po kosovskom zakonu. Dakle, i za Beograd i za Prištinu to bi bilo OK. Te novce bi jednostavno stavljao na stranu, na jedan poseban račun, a strane bi se kasnije dogovorile kako će se to trošiti.
Prelec: U pravu ste! Postoje dva stava. Stav SAD je da Kosovo ima pravo uspostaviti suverenitet na celom teritoriju. Stav Brisela je da treba izbegavati jednostrane akcije. Ono u čemu se, međutim, svi slažu, uključujući i zemlje koje nisu priznale Kosovo, jeste da treba sačuvati teritorijalni integritet Kosova. Dakle, oko toga postoji sloga, ali oko pitanja kako dalje - kako dalje danas, kako dalje sutra - tu imate, takoreći, te dvije strategije.
Prelec: Opasnost preti od toga da oni koji prave odluke nemaju potpune informacije i zapravo ne shvataju u čemu je stvar. Čini mi se da se u Prištini zaista smatra da bi narod severa bio spreman prihvatiti neki oblik integracije u Kosovo, ukoliko ga ne bi sa jedne strane Beograd, a sa druge strane kriminalci, silili i huškali na otpor, što zapravo uopšte nije tačno. Narod tamo odbija bilo kakvu integraciju u Kosovo. Dakle, ta politika se pravi na krivim pretpostavkama.
Međutim, i Beograd krivo shvata međunarodni kontekst. Politika koju je ova Vlada vodila, zasnivala se na očekivanju da će međunarodna zajednica doći i moliti Beograd da prizna Kosovo, nudeći mu zauzvrat podelu Kosova. Dakle, nudimo vam sever, a vi ćete priznati Kosovo. Ta politika je pogrešna i ona je propala. Sada je na Beogradu da nađe neku novu politiku, koja ima realniji izgled za uspeh.
Prelec: Ne, Beograd svakako na njih utiče i može uticati. Srbi na severu su u svakom smislu zavisni od Beograda, ali oni su isto tako i zaseban faktor. Oni nisu neka puka transmisija volje Beograda. Oni se intimno osećaju kao građani Srbije, a ne kao građani Kosova - i to od ekstremne levice, onih koji su sasvim za saradnju sa Albancima i Prištinom, do ekstremne desnice i kriminalnih krugova. Tu je apsolutno osećanje da se svi osećaju kao Srbijanci, dakle građani Srbije. O tome sam govorio.
Prelec: Potcenjuju otpor. Potcenjuju opasnost oružanog otpora i precenjuju mogućnost upotrebe ustanova reda i zakona. Dakle, kosovska policija koja funkcioniše formalno i na severu, carinici, moguće uvođenje sudija, itd. - sve ove stvari koje su dostupne Prištini. Mislim da se očekuje, da ukoliko postepeno uvedu te kosovske ustanove na severu, da će se narod pomiriti sa činjenicom da je na Kosovu. Ja mislim da je to daleko pre-optimističan stav.
Verovatnije je da će, ako se ovako nastavi, doći do eskalacije nasilja. Da će neko pucati na policiju, da će onda policija uzvratiti, a to može da poprimi neke međuetničke razmere. Ne zaboravimo, na severu stanuju i Albanci. Bila je i najava da će albanska sela na severu postaviti svoje barikade. Možemo zamisliti kako bi to išlo. Situacija se može razviti vrlo brzo u jako negativnom pravcu.
Prelec: Za kosovsku Vladu je vrlo bitno da to uspori.
Prelec: Ne može ih niko naterati da uspore. Oni su ovu odluku doneli sami i sada su videli da su sposobni sami odlučivati. Očito im se to sviđa. To je normalno ponašanje za suverenu državu. Možda su malo opijeni uspehom, ali niko ne može da ih natera.
Prelec: Možda bi i mogle, ali neće jer SAD takođe dele, po meni, to pogrešno uverenje da će integracija severa biti mnogo lakša nego što bi u stvari bila. Za Brisel je sada bitno da kupi vreme, da se situacija malo ohladi, da ide na uspostavu carine, što je bitno i za Srbiju. Ne zaboravimo, Srbija također gubi prilično velike novce raznim tipovima kriminala preko granice, odnosno administrativnog prelaza, malverzacija sa porezom itd., što i samo srpsko pravosuđe istražuje na severu.
Eventualna uspostava suda dala bi dovoljno razloga Prištini da kaže - evo, mi smo odbranili svoj suverenitet, a istovremeno omogućila Beogradu da još uvek tvrdi da nije predao sever. Ovo je krajnji trenutak kada Beograd treba da formuliše jednu strategiju, koja je prihvatljiva za sever, kojom brani svoje interese, interese Srbije i interese "severnjaka", a koja ima neku razumnu šansu za uspeh, koja, dakle, mora biti nešto što je prihvatljivo i međunarodnoj zajednici i Prištini. Ono što je Beograd nudio - podelu Kosova - niti jedan faktor to ne prihvata. To znači da na to treba jednostavno zaboraviti.
Prelec: Jeste. Ne može se ići sa nasilnim uspostavljanjem suvereniteta. Na nasilje će se odgovoriti nasiljem.
Prelec: Poruka Angele Merkel u suštini nije nikakva nova poruka.
Prelec: Zato što nisu slušali pre. Ona je to možda nezgrapno rekla, ali suština međunarodne politike je bila - priznajte teritorijalnu celovitost Kosova, a ostavite po strani pitanje čije je Kosovo. Beograd je išao upravo suprotno: mi smo spremni priznati nezavisnost Kosova, ali ne celog Kosova jer mi hoćemo da ga podelimo. To, doduše nisu tako brutalno otvoreno govorili, ali prilično se o tome poslednjih meseci otvoreno diskutovalo. To je Beogradu izgledalo kao savršeno lep kompromis. Možda i jeste lep kompromis, ali ako ga odbijaju doslovce svi ostali, onda razuman čovek mora reći - Dobro, ako je odbijeno, onda je odbijeno, moramo naći neku drugu ponudu, neki drugi način da zaštitimo svoje interese i interese tog naroda koji živi na severu i koji želi da bude deo Srbije.
Prelec: Ne bih htio komentarisati pojedine izjave. Nisam tu izjavu ni video. Ahtisarijev plan je sigurno mogao biti dobar početak rešavanja tog pitanja, iako je on i za Srbe na severu i za Beograd zapravo "otrovan" jer tu ima asocijacija sa nezavisnošću Kosova. Često kažu, trebalo bi te iste stvari prepakirati u neki drugi oblik i dati im neko drugo ime.
Evo primera. Ako se radi o crkvenoj autonomiji, Ahtisarijevo rešenje za pitanje manastira i crkava je gotovo savršeno i crkveni krugovi će vam to reći, ali nikada neće priznati da im se sviđa Aneks 5 ili 7 Ahtisarijevog plana, nego samo "pojedina rešenja". Ne mogu prihvatiti etiketu "Ahtisari".
Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske u Višegradu, 21. jun 2011.
Prelec: Pa moram da kažem da bi to bilo prilično glupo. Složio bih se sa komentarom koji se pojavio u Economistu, i na više drugih mesta, da je izbor sada - ili Evropa bez Kosova ili ne - Evropa bez Kosova. Dakle, jednostavno treba naći najbolje rešenje unutar realnog. Evropa nudi dosta. Nudi kandidaturu, vjerovatno bi nudila i nešto više. Nažalost, to se ne preklapa savršeno sa izbornim kalendarom Srbije. Vlada bi, dakako, volela dobiti, ne samo prijavu, nego i početni datum pregovora pre parlamentarnih izbora. Naravno, to je malo teže. Ali ipak, realno je da bi pregovori mogli početi vrlo brzo, sledeće godine. Bilo bi zaista glupo od Srbije da to propusti.
Prelec: Mislim da je većini zemalja na Zapadu to sasvim svejedno. Nikolićevi Naprednjaci su iskoristili zadnjih par godina čitavim nizom putovanja i susreta sa važnim ljudima u SAD i ključnim zemljama zapadne Evrope, sa ciljem da dokažu da nisu Radikali, nego nova, razumna stranka. Mislim da su u tome uspeli. Dakle, ukoliko DS računa na međunarodnu podršku iz straha od dolaska Naprednjaka na vlast, to je kriva računica. Ta podrška ne postoji.
Prelec: Pa BiH me podsjeća na onu čuvenu austrougarsku poruku - Situacija je katastrofalna, ali nije ozbiljna. Da, uskoro će biti godina dana od izbora, međutim tehnička Vlada postoji i radi manje - više ono što je radila i pre. S time što to jeste jedna nezdrava situacija. Djelimično zbog toga jer se struktura parlamenta promenila. Neke stranke, koje su bile jake prije, prvenstveno Stranka za BiH, gotovo su nestale, dakle neće biti u sledećoj koaliciji, iako još uvek imaju jaku poziciju. Postoje naznake da bi moglo doći do nekog dogovora, međutim nije mi jasno šta će to biti.
Prelec: To je dio jedne duge i tužne priče u kojoj međunarodna zajednica traži pogodnog Srbina da vlada Republikom Srpskom. Onda ih uništava i bira druge. Od trenutka kada je Biljana Plavšić došla umesto Karadžića, do danas. Kad je ona osuđena za ratne zločine, došao je Poplašen; onda je došao Dragan Čavić, kao predsednik RS-a i on se ispričao za Srebrenicu, međutim nije bio spreman da izađe u susret Zapadu u vezi onoga što je traženo od njega, kao što je ukidanje policije RS. Potom su se njega takoreći rešili i doveli Dodika. Sada se žele rešiti i Dodika.
Mislim isto tako da Zapad treba shvatiti da postoji jedan vrlo jasan razlog zašto se lideri Republike Srpske ponašaju kako se ponašaju. Naime, narod u RS želi jednu stvar od svojih lidera, a to je snažna Republika Srpska. Međutim, ono što sada vidimo u čitavom regionu, u čitavoj BiH, a naročito u RS, to je da ekonomska kriza pokazuje zube. U tom kontekstu pojavio se i ovaj revizorski izvještaj koji je utvrdio deficit od preko milijardu maraka u Republici Srpskoj, što je gotovo neshvatljiva svota. Mislim da možemo očekivati da će to dovesti do većeg pritiska na Vladu u Banjaluci i uticati na njeno ponašanje spram Sarajeva i spram međunarodne zajednice. Dakle, imaćemo, sa jedne strane, više spremnosti za kompromis, a sa druge, više agresivnosti, tamo gdje očekuju da im to može doneti više maraka.
Ta politika je sada propala i na Beogradu je da nađe neku novu politiku, koja ima realniji izgled za uspeh, ocenjuje za RSE Marko Prelec, direktor Balkanskog projekta Međunarodne krizne grupe
RSE: Šta Srbija zapravo može učiniti nakon Tačijeve najave da će 16. avgusta zauzeti prelaze i da će postaviti carinike? Može li išta uraditi, osim da podstiče Srbe sa severa Kosova na barikade?
Prelec: Ne znam da li može nešto formalno napraviti, ali moja procena, i procena domaćih i stranih stručnjaka na terenu, je da bi pokušaj stavljanja kosovskih carinika na Jarinje i Brnjak dovelo do ozbiljne opasnosti krvoprolića od strane nekontrolisanih elemenata na severu. Dakle, to treba izbeći. Sporazum oko pečata ne mora značiti da će tamo biti kosovski carinici, to može i to bi trebalo, u nekom prelaznom razdoblju, koje može jako dugo trajati, raditi EULEX.
RSE. Međunarodna krizna grupa predlaže da EULEX-ovi carinici budu postavljani na te prelaze i da oni prikupljaju carinu i da se onda ta sredstva stave na poseban račun. Da li biste nam eksplicitnije objasnili tu Vašu ideju?
Prelec: Meni je ovo malo smešno jer je ovo jedini put u mom iskustvu da je najveći problem kako potrošiti novac. Obično je pitanje kako doći do novaca.
Postoji taj spor da li će novac otići na centralni račun Vlade u Prištini ili na neko drugo mesto. Mislim da je sada bitno da EULEX prekine ovo sadašnje stanje i da, u prelaznom periodu - koji može potrajati i duže vreme - počne samoinicijativno prikupljati kosovsku carinu; to je validno i po Rezoluciji 1244 i po planu od šest tačaka i po kosovskom zakonu. Dakle, i za Beograd i za Prištinu to bi bilo OK. Te novce bi jednostavno stavljao na stranu, na jedan poseban račun, a strane bi se kasnije dogovorile kako će se to trošiti.
RSE: Neki delovi međunarodne zajednice, sa SAD na čelu, smatraju da kosovska Vlada ima legitimno pravo da uspostavi suverenitet na celoj teritoriji, pa prema tome i na severu Kosova, da su ove akcije, koje su preduzimane krajem jula, bile legitimne. S druge strane, EU u liku predstavnice Catherine Ashton, smatra da se ne mogu tolerisati unilateralne akcije i još uvek upozorava na to da one ne smeju biti primenjivane. Kako da se čovek orijentiše u ovakvim nejedinstvenim stavovima?
Prelec: U pravu ste! Postoje dva stava. Stav SAD je da Kosovo ima pravo uspostaviti suverenitet na celom teritoriju. Stav Brisela je da treba izbegavati jednostrane akcije. Ono u čemu se, međutim, svi slažu, uključujući i zemlje koje nisu priznale Kosovo, jeste da treba sačuvati teritorijalni integritet Kosova. Dakle, oko toga postoji sloga, ali oko pitanja kako dalje - kako dalje danas, kako dalje sutra - tu imate, takoreći, te dvije strategije.
RSE: Kolika opasnost, po Vašem mišljenju, zapravo preti od te dve strategije koje ostavljaju poprilično opasan prostor za delovanje raznih aktera?
Prelec: Opasnost preti od toga da oni koji prave odluke nemaju potpune informacije i zapravo ne shvataju u čemu je stvar. Čini mi se da se u Prištini zaista smatra da bi narod severa bio spreman prihvatiti neki oblik integracije u Kosovo, ukoliko ga ne bi sa jedne strane Beograd, a sa druge strane kriminalci, silili i huškali na otpor, što zapravo uopšte nije tačno. Narod tamo odbija bilo kakvu integraciju u Kosovo. Dakle, ta politika se pravi na krivim pretpostavkama.
Prelec: Ovo je krajnji trenutak kada Beograd treba da formuliše jednu strategiju, koja je prihvatljiva za sever, kojom brani svoje interese, interese Srbije i interese "severnjaka", a koja ima neku razumnu šansu za uspeh, koja, dakle, mora biti nešto što je prihvatljivo i međunarodnoj zajednici i Prištini.
Međutim, i Beograd krivo shvata međunarodni kontekst. Politika koju je ova Vlada vodila, zasnivala se na očekivanju da će međunarodna zajednica doći i moliti Beograd da prizna Kosovo, nudeći mu zauzvrat podelu Kosova. Dakle, nudimo vam sever, a vi ćete priznati Kosovo. Ta politika je pogrešna i ona je propala. Sada je na Beogradu da nađe neku novu politiku, koja ima realniji izgled za uspeh.
RSE: Vi drugim rečima kažete, u prvom delu Vašeg odgovora, da je pogrešna pretpostavka kosovske Vlade da bi Srbi sa severa Kosova, da nema uticaja Beograda na njih, pristali na integraciju Kosova. Drugim rečima, da su Srbi na severu Kosova, u ovom trenutku krize, samostalan faktor na koji Beograd više ne može uticati. Da li sam dobro razumela?
Prelec: Ne, Beograd svakako na njih utiče i može uticati. Srbi na severu su u svakom smislu zavisni od Beograda, ali oni su isto tako i zaseban faktor. Oni nisu neka puka transmisija volje Beograda. Oni se intimno osećaju kao građani Srbije, a ne kao građani Kosova - i to od ekstremne levice, onih koji su sasvim za saradnju sa Albancima i Prištinom, do ekstremne desnice i kriminalnih krugova. Tu je apsolutno osećanje da se svi osećaju kao Srbijanci, dakle građani Srbije. O tome sam govorio.
RSE: Gde onda vidite grešku prištinskih vlasti u pristupu Srbima na Kosovu?
Prelec: Potcenjuju otpor. Potcenjuju opasnost oružanog otpora i precenjuju mogućnost upotrebe ustanova reda i zakona. Dakle, kosovska policija koja funkcioniše formalno i na severu, carinici, moguće uvođenje sudija, itd. - sve ove stvari koje su dostupne Prištini. Mislim da se očekuje, da ukoliko postepeno uvedu te kosovske ustanove na severu, da će se narod pomiriti sa činjenicom da je na Kosovu. Ja mislim da je to daleko pre-optimističan stav.
Verovatnije je da će, ako se ovako nastavi, doći do eskalacije nasilja. Da će neko pucati na policiju, da će onda policija uzvratiti, a to može da poprimi neke međuetničke razmere. Ne zaboravimo, na severu stanuju i Albanci. Bila je i najava da će albanska sela na severu postaviti svoje barikade. Možemo zamisliti kako bi to išlo. Situacija se može razviti vrlo brzo u jako negativnom pravcu.
RSE: Ko i kako da pacifikuje potencijalno nasilje koje bi pružili kosovski Srbi, ukoliko bi kosovska Vlada krenula da realizuje ovo što najavljuje?
Prelec: Za kosovsku Vladu je vrlo bitno da to uspori.
RSE: Ko da ih natera da uspore?
Prelec: Ne može ih niko naterati da uspore. Oni su ovu odluku doneli sami i sada su videli da su sposobni sami odlučivati. Očito im se to sviđa. To je normalno ponašanje za suverenu državu. Možda su malo opijeni uspehom, ali niko ne može da ih natera.
RSE: Mogu li to, i hoće li to, Sjedinjene Američke Države?
Prelec: Možda bi i mogle, ali neće jer SAD takođe dele, po meni, to pogrešno uverenje da će integracija severa biti mnogo lakša nego što bi u stvari bila. Za Brisel je sada bitno da kupi vreme, da se situacija malo ohladi, da ide na uspostavu carine, što je bitno i za Srbiju. Ne zaboravimo, Srbija također gubi prilično velike novce raznim tipovima kriminala preko granice, odnosno administrativnog prelaza, malverzacija sa porezom itd., što i samo srpsko pravosuđe istražuje na severu.
Eventualna uspostava suda dala bi dovoljno razloga Prištini da kaže - evo, mi smo odbranili svoj suverenitet, a istovremeno omogućila Beogradu da još uvek tvrdi da nije predao sever. Ovo je krajnji trenutak kada Beograd treba da formuliše jednu strategiju, koja je prihvatljiva za sever, kojom brani svoje interese, interese Srbije i interese "severnjaka", a koja ima neku razumnu šansu za uspeh, koja, dakle, mora biti nešto što je prihvatljivo i međunarodnoj zajednici i Prištini. Ono što je Beograd nudio - podelu Kosova - niti jedan faktor to ne prihvata. To znači da na to treba jednostavno zaboraviti.
RSE: Kažete tu strategiju uspostavljanja suvereniteta nad severom Kosova sada treba usporiti da ne bi došlo do opasne eskalacije nasilja.
Prelec: Jeste. Ne može se ići sa nasilnim uspostavljanjem suvereniteta. Na nasilje će se odgovoriti nasiljem.
RSE: S druge strane, kažete da je ovo kraj i krah politike Beograda koja se svodila na intenciju, skrivenu ili neskrivenu, da se Kosovo podeli ili da se teritorije razmene. Da je ovo zapravo definitivni fijasko te politike i da je vreme da Beograd formuliše drugu politiku. Kako shvatate šok u Beogradu nakon što je nemačka kancelarka Angela Merkel saopštila Borisu Tadiću da mora rasformirati paralelne strukture na severu, na šta je on odgovorio da to nisu paralelne strukture, nego jedine moguće - srpske strukture vlasti?
Prelec: Poruka Angele Merkel u suštini nije nikakva nova poruka.
RSE: Zašto je onda Beograd bio toliko šokiran?
Prelec: Zato što nisu slušali pre. Ona je to možda nezgrapno rekla, ali suština međunarodne politike je bila - priznajte teritorijalnu celovitost Kosova, a ostavite po strani pitanje čije je Kosovo. Beograd je išao upravo suprotno: mi smo spremni priznati nezavisnost Kosova, ali ne celog Kosova jer mi hoćemo da ga podelimo. To, doduše nisu tako brutalno otvoreno govorili, ali prilično se o tome poslednjih meseci otvoreno diskutovalo. To je Beogradu izgledalo kao savršeno lep kompromis. Možda i jeste lep kompromis, ali ako ga odbijaju doslovce svi ostali, onda razuman čovek mora reći - Dobro, ako je odbijeno, onda je odbijeno, moramo naći neku drugu ponudu, neki drugi način da zaštitimo svoje interese i interese tog naroda koji živi na severu i koji želi da bude deo Srbije.
RSE: Da li se Vi slažete sa onim što je nedavno izjavio Vuk Drašković, da bi zapravo jedini realan i realističan put uspeha srpskih evrointegracija bio prihvatanje Ahtisarijevog plana?
Prelec: Ne bih htio komentarisati pojedine izjave. Nisam tu izjavu ni video. Ahtisarijev plan je sigurno mogao biti dobar početak rešavanja tog pitanja, iako je on i za Srbe na severu i za Beograd zapravo "otrovan" jer tu ima asocijacija sa nezavisnošću Kosova. Često kažu, trebalo bi te iste stvari prepakirati u neki drugi oblik i dati im neko drugo ime.
Evo primera. Ako se radi o crkvenoj autonomiji, Ahtisarijevo rešenje za pitanje manastira i crkava je gotovo savršeno i crkveni krugovi će vam to reći, ali nikada neće priznati da im se sviđa Aneks 5 ili 7 Ahtisarijevog plana, nego samo "pojedina rešenja". Ne mogu prihvatiti etiketu "Ahtisari".
RSE: Da li je po vašem mišljenju ovim odgovorom nemačkoj kancelarki, Beograd pokazao da je spreman da žrtvuje svoju kandidaturu za Evropsku uniju zarad Kosova?
Prelec: Pa moram da kažem da bi to bilo prilično glupo. Složio bih se sa komentarom koji se pojavio u Economistu, i na više drugih mesta, da je izbor sada - ili Evropa bez Kosova ili ne - Evropa bez Kosova. Dakle, jednostavno treba naći najbolje rešenje unutar realnog. Evropa nudi dosta. Nudi kandidaturu, vjerovatno bi nudila i nešto više. Nažalost, to se ne preklapa savršeno sa izbornim kalendarom Srbije. Vlada bi, dakako, volela dobiti, ne samo prijavu, nego i početni datum pregovora pre parlamentarnih izbora. Naravno, to je malo teže. Ali ipak, realno je da bi pregovori mogli početi vrlo brzo, sledeće godine. Bilo bi zaista glupo od Srbije da to propusti.
RSE: Kako vam se čini stav međunarodne zajednice, koja je upravo u ovom trenutku spremna i sama, doduše verovatno podstaknuta akcijama Vlade u Prištini, da reši to pitanje severa Kosova? Sećamo se pre četiri godine, imajući u vidu srpske izbore, da je neke akcije u vezi sa Kosovom i priznanjem Kosova odlagala. Sada se čini da ne postoji takva spremnost. Da li to može da sugeriše čoveku da je Zapadu manje - više svejedno da li će na izborima sledeće godine pobediti Tadićevi Demokrati ili Nikolićevi Naprednjaci?
Prelec: Mislim da je većini zemalja na Zapadu to sasvim svejedno. Nikolićevi Naprednjaci su iskoristili zadnjih par godina čitavim nizom putovanja i susreta sa važnim ljudima u SAD i ključnim zemljama zapadne Evrope, sa ciljem da dokažu da nisu Radikali, nego nova, razumna stranka. Mislim da su u tome uspeli. Dakle, ukoliko DS računa na međunarodnu podršku iz straha od dolaska Naprednjaka na vlast, to je kriva računica. Ta podrška ne postoji.
RSE: Evo da dotaknemo i BiH, koja ni nakon godinu dana od izbora još nema formiranu vlast. Kako vi to komentarišete? Kakav je vaš pogled na situaciju u BiH?
Prelec: Pa BiH me podsjeća na onu čuvenu austrougarsku poruku - Situacija je katastrofalna, ali nije ozbiljna. Da, uskoro će biti godina dana od izbora, međutim tehnička Vlada postoji i radi manje - više ono što je radila i pre. S time što to jeste jedna nezdrava situacija. Djelimično zbog toga jer se struktura parlamenta promenila. Neke stranke, koje su bile jake prije, prvenstveno Stranka za BiH, gotovo su nestale, dakle neće biti u sledećoj koaliciji, iako još uvek imaju jaku poziciju. Postoje naznake da bi moglo doći do nekog dogovora, međutim nije mi jasno šta će to biti.
RSE: Kako vi tumačite odnos međunarodne zajednice prema Miloradu Dodiku? Postoji svedočanstvo, to je obelodanio Wikileaks, da je u jednom trenutku američka administracija nameravala i da ga smeni. Stižu na njegovu adresu, naravno, i kritike Brisela, ali nekako se čini da su "bez zuba".
Prelec: To je dio jedne duge i tužne priče u kojoj međunarodna zajednica traži pogodnog Srbina da vlada Republikom Srpskom. Onda ih uništava i bira druge. Od trenutka kada je Biljana Plavšić došla umesto Karadžića, do danas. Kad je ona osuđena za ratne zločine, došao je Poplašen; onda je došao Dragan Čavić, kao predsednik RS-a i on se ispričao za Srebrenicu, međutim nije bio spreman da izađe u susret Zapadu u vezi onoga što je traženo od njega, kao što je ukidanje policije RS. Potom su se njega takoreći rešili i doveli Dodika. Sada se žele rešiti i Dodika.
Mislim isto tako da Zapad treba shvatiti da postoji jedan vrlo jasan razlog zašto se lideri Republike Srpske ponašaju kako se ponašaju. Naime, narod u RS želi jednu stvar od svojih lidera, a to je snažna Republika Srpska. Međutim, ono što sada vidimo u čitavom regionu, u čitavoj BiH, a naročito u RS, to je da ekonomska kriza pokazuje zube. U tom kontekstu pojavio se i ovaj revizorski izvještaj koji je utvrdio deficit od preko milijardu maraka u Republici Srpskoj, što je gotovo neshvatljiva svota. Mislim da možemo očekivati da će to dovesti do većeg pritiska na Vladu u Banjaluci i uticati na njeno ponašanje spram Sarajeva i spram međunarodne zajednice. Dakle, imaćemo, sa jedne strane, više spremnosti za kompromis, a sa druge, više agresivnosti, tamo gdje očekuju da im to može doneti više maraka.
