Proces pomirenja i saradnje zemalja bivše Jugoslavije teče sporo, ali bez tog procesa nema ulaska u Evropsku uniju, ocenili u Beogradu predstavnici civilnog sektora iz država regiona. Bez Evropske unije, zapadni Balkan i danas bi bio kao devedesetih godina prošlog veka, zaključak je poznavalaca regionalnih odnosa.
Balkan bi bez zajedničkog pogleda ka Evropskoj uniji, bio naliki onome iz devedesetih godina, koga je zbog svih razarajućih posledica teško zaboraviti.
Ovo je pomalo upozoravajući ali obavezujuće, pa tako predstavnici civilnog sektora iz država regiona navode da proces pomirenja i saradnje zemalja bivše Jugoslavije teče sporo, ali da bez tog procesa nema ulaska u Evropsku uniju , kaže Ognjen Pribićević naučni saradnik Instituta društvenih nauka iz Beograda.
“Napredak je vidljiv na svakom planu, ali mislim da je znatno sporiji nego što bi trebalo da bude. Znatno sporiji nego što je bio, ako uzmemo za primer Nemačku i Francusku. Evo prošlo je već 10 godina od kada je pao režim u Beogradu. Rezltati su vidljivi ali je moglo mnogo brže. Ovo što je postignuto, napravljeno je zahvaljujući Evropskoj uniji. Dakle bez Evropske unije se ne samo ne bi ostvarile reforme, nego ne bi došlo do procesa pomirenja koje je uspostavljeno. Zašto? Zato što je to jedini zajednički imenitelj za sve zemlje zapadnog Balkana. To je EU”, konstatuje Pribićević.
Pribićević veruje da će EU naći načina da reši trenutne probleme i da će prevladati svest da je "bolje da je Balkan unutar Unije, nego izvan".
Hrvatska izašla iz regije
Koliko su danas države Zapadnog Balkana svesne zajedničkog interesa i procesa koji prate put ka Evropskoj uniji? Predsednica Fonda za političku izuzetnost iz Beograda Sonja Liht veruje da je saradnja država Zapadnog Balkana neophodna, jer samo kao takav može da postane region saradnje i napretka.
“Očigledno je da je dosta učinjeno kako sa strane predsednika Josipovića tako i sa strane predsednika Tadića. Dva čoveka, dve ličnosti, neopterećene upravo tom prošlošću jer u njoj nisu učestvovali. Oni će moći iskoračiti i krenuti dalje. Mislim da sastanak na Brionima u ponedeljak bio jedan korak dalje," kaže Liht.
Žarko Puhovski
Da li je došlo do promene klime, zbog dolaska novih političkih elita?
Balkan i danas opterećuju problemi devedesetih godina što zapravo ima za posledicu i sporost pomirenja u regionu. Mitske priče koje su decenijama zarobljavale Balkana otišle su u drug plan, upravo pod pritiskom želje za Evropskom unijom.
„Ako se vratimo na opću razinu, ono što se dogodilo a o čemu niko ne govori jeste da je regija ukinuta prije mjesec dana. Ne postoji više regija. Hrvatska je izašla iz regije. Politički danas formalno vjerovatno prvog sedmog 2013. godine. Te regije više nema kao što je nije bilo kada je Slovenija otišla. Sad postoji nova regija i ti odnosi su drukčiji. Hrvatskoj ovo više nije prioritet. Zahvaljujući osobnoj intervenciji predsjednika Josipovića koji se bavio ovime hrvatska politička elita je djelomično skrenuta na jugoistok, ali u Hrvatskoj kada gledate televiziju i čitate novine, jugoistok ne postoji”, primećuje politički analitičar iz Zagreba Žarko Puhovski.
Puhovski je ocenio da za manje od osam godina niko iz regiona neće ući u EU, osim Hrvatske, koja je sada na korak do članstva - jer je Makedonija duboko podeljeno društvo, a Bosna i Hercegovina još uvek nema nikakvu političku elitu.
Dolazak premijera Crne Gore Igora Lukšića u sredu u Beograd, trebalo i da pošalje jasnu poruku da Crna Gora želi da gradi nove odnose sa Srbijom.
Balkan bi bez zajedničkog pogleda ka Evropskoj uniji, bio naliki onome iz devedesetih godina, koga je zbog svih razarajućih posledica teško zaboraviti.
Ovo je pomalo upozoravajući ali obavezujuće, pa tako predstavnici civilnog sektora iz država regiona navode da proces pomirenja i saradnje zemalja bivše Jugoslavije teče sporo, ali da bez tog procesa nema ulaska u Evropsku uniju , kaže Ognjen Pribićević naučni saradnik Instituta društvenih nauka iz Beograda.
Pribićević: Napredak je vidljiv na svakom planu, ali mislim da je znatno sporiji nego što bi trebalo da bude.
“Napredak je vidljiv na svakom planu, ali mislim da je znatno sporiji nego što bi trebalo da bude. Znatno sporiji nego što je bio, ako uzmemo za primer Nemačku i Francusku. Evo prošlo je već 10 godina od kada je pao režim u Beogradu. Rezltati su vidljivi ali je moglo mnogo brže. Ovo što je postignuto, napravljeno je zahvaljujući Evropskoj uniji. Dakle bez Evropske unije se ne samo ne bi ostvarile reforme, nego ne bi došlo do procesa pomirenja koje je uspostavljeno. Zašto? Zato što je to jedini zajednički imenitelj za sve zemlje zapadnog Balkana. To je EU”, konstatuje Pribićević.
Pribićević veruje da će EU naći načina da reši trenutne probleme i da će prevladati svest da je "bolje da je Balkan unutar Unije, nego izvan".
Hrvatska izašla iz regije
Koliko su danas države Zapadnog Balkana svesne zajedničkog interesa i procesa koji prate put ka Evropskoj uniji? Predsednica Fonda za političku izuzetnost iz Beograda Sonja Liht veruje da je saradnja država Zapadnog Balkana neophodna, jer samo kao takav može da postane region saradnje i napretka.
“Očigledno je da je dosta učinjeno kako sa strane predsednika Josipovića tako i sa strane predsednika Tadića. Dva čoveka, dve ličnosti, neopterećene upravo tom prošlošću jer u njoj nisu učestvovali. Oni će moći iskoračiti i krenuti dalje. Mislim da sastanak na Brionima u ponedeljak bio jedan korak dalje," kaže Liht.
Da li je došlo do promene klime, zbog dolaska novih političkih elita?
Balkan i danas opterećuju problemi devedesetih godina što zapravo ima za posledicu i sporost pomirenja u regionu. Mitske priče koje su decenijama zarobljavale Balkana otišle su u drug plan, upravo pod pritiskom želje za Evropskom unijom.
„Ako se vratimo na opću razinu, ono što se dogodilo a o čemu niko ne govori jeste da je regija ukinuta prije mjesec dana. Ne postoji više regija. Hrvatska je izašla iz regije. Politički danas formalno vjerovatno prvog sedmog 2013. godine. Te regije više nema kao što je nije bilo kada je Slovenija otišla. Sad postoji nova regija i ti odnosi su drukčiji. Hrvatskoj ovo više nije prioritet. Zahvaljujući osobnoj intervenciji predsjednika Josipovića koji se bavio ovime hrvatska politička elita je djelomično skrenuta na jugoistok, ali u Hrvatskoj kada gledate televiziju i čitate novine, jugoistok ne postoji”, primećuje politički analitičar iz Zagreba Žarko Puhovski.
Puhovski je ocenio da za manje od osam godina niko iz regiona neće ući u EU, osim Hrvatske, koja je sada na korak do članstva - jer je Makedonija duboko podeljeno društvo, a Bosna i Hercegovina još uvek nema nikakvu političku elitu.
Dolazak premijera Crne Gore Igora Lukšića u sredu u Beograd, trebalo i da pošalje jasnu poruku da Crna Gora želi da gradi nove odnose sa Srbijom.
