Predsednik Hrvatske Zoran Milanović nije dao saglasnost na predlog vladine odluke o učešću pripadnika hrvatske vojske u misiji podrške Ukrajini, saopšteno je 1. oktobra.
"Hrvatska na rat u Ukrajini ni na koji način ne može bitno da utiče, niti može da ga zaustavi. Ali promišljenom i odgovornom politikom državnih vlasti može da spreči širenje rata prema hrvatskim granicama i obezbedi mir i sigurnost svim hrvatskim građanima. Zato sam odbio da dam prethodnu saglasnost na odluku o učešću hrvatske vojske u misiji podrške Ukrajini", izjavio je Milanović, a prenela pres služba predsednika Hrvatske.
Na sajtu predsednika Hrvatske navodi se da je hrvatska Vlada preko ministra odbrane tražila od predsednika i vrhovnog komandatna Oružanih snaga prethodnu saglasnost na predlog odluka o učešću hrvatskih vojnika u misijama, operacijama i aktivnostima NATO saveza, Evropske unije i Ujedinjenih nacija.
Vlada tražila saglasnost za 13 odluka
Po Ustavu Hrvatske, sve predložene odluke donosi Hrvatski sabor većinom glasova svih poslanika ako predsednik države za odluke da prethodnu saglasnost.
Ukoliko predsednik uskrati saglasnost, Hrvatski sabor može takve odluke da donese samo dvotrećinskom većinom svih poslanika.
Vlada je, kako se navodi u saopštenju, tražila saglasnost za 13 odluka, među kojima i su nastavak učešća pripadnika vojske u NATO operacijama KFOR i SEA GUARDIAN, kao i u misiji u Iraku.
"Predsednik nije dao prethodnu saglasnost jedino na odluku o učestovanju pripadnika Hrvatske vojske u NATO aktivnosti za sigurnosnom i obučnom podrškom Ukrajini (NSATU)", navodi se u saopštenju.
„Ta misija može potencijalno štetno delovati na nacionalne interese Republike Hrvatske", ocenio je Milanović.
Saopšteno je da Ustav Hrvatske propisuje da Vlada može da zatraži od Hrvatskog sabora glasanje o predloženoj odluci i ako Vladin predlog odluke dobije podršku dve trećine poslanika, odluka će stupiti na snagu i predsednik će je poštovati.
Milanović je podsetio da se vladin predlog zasniva na odluci NATO sa sastanka iz jula ove godine u Vašingtonu, na kom je i on učestvovao, ali da se nije protivio toj odluci na nivou NATO jer države članice same odlučuju hoće li i na koji način učestvovati u toj aktivnosti.
"Važno je znati da predsednik ni na koji način nije bio konsultovan oko stavova koje je Republika Hrvatska zastupala u pripremi navedene odluke. Kršeći, opet, svoju ustavnu obavezu, koja Vladi nalaže saradnju s predsednikom na području spoljne politike i odbrane, Vlada je ne samo preuzela obavezu u ime Hrvatske već je i pripremila navedenu odluku o slanju pripadnika oružanih snaga bez konsultacija s predsednikom", ističe se u saopštenju.
'Da ostanemo van ratnih sukoba'
Takođe se podseća da je predsednik Hravtske jasno komunicirao svoj stav da se protivi učešću pripadnika oružanih snaga u takvim misijama.
"Ruska agresija na Ukrajinu je nedopustiva i predstavlja kršenje međunarodnog prava koje svi moramo osuditi. Predsednik je u više navrata ponovio i stoji kod stava da je Ukrajina žrtva agresije i da joj i Hrvatska treba pružiti svu moguću humanitarnu pomoć", navodi se u saopštenju.
Uprkos vojnoj pomoći koju prima Ukrajina kraj rata se ne nazire već, kako navodi predsednik Hrvatske, preti opasnost da se rat proširi i van granica Ukrajine.
"Zadatak predsednika države, a po njegovom mišljenju i zadatak svih hrvatskih državnih institucija, zaštititi Hrvatsku od rata i preduzeti sve mere da bi Hrvatska ostala van ratnih sukoba. Upravo zbog toga predsednik nije dao prethodnu saglasnost", dodaje se u saopštenju.
Ističe se da Hrvatska kao punopravna članica ima obavezu i dužnost prema svojim saveznicima u NATO-u i predsednik ni na koji način ne dovodi to u pitanje.
Milanović je saopštio da je rat u Ukrajini posledica ruske agresije ali da ne predstavlja napad na neku od članica NATO i da ne može biti aktiviran član 5. Severnoatlantskog ugovora pa da, kako je naveo, ne postoji ni međunarodno-pravna obaveza učešća Hrvatske u aktivnostima koje bi je povezale s tim ratom.
