Raspevani govor predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića na sarajevskom sastanku lidera Brdo-Brioni procesa.
Ne umem da shvatim otkud sad taj kvar,
Što odasvud zrači go primitivizam,
Kako da upratim u čemu je stvar –
Šta ljudima znači nacionalizam?
Šarenim je cvećem posut ovaj svet,
Šta čoveku treba da se kiti trnjem? –
Po glavi premećem taj paradoks klet,
Beo kao beba u mraku sve crnjem.
Čime taj nacion ljudski smuti um,
Pa po njemu mlati jezikom i bičem,
Otkud da region zabasa na drum
Gde gluv slepca prati na putu ka ničem?
Šta čoveka tera drugom biti vuk,
Što svak svakom nije kuca ili maca,
Zar je sveta vera ratnih truba zvuk,
Zar se na komšije samo urok baca?
Komšiji da krava crkne, daće Bog,
Al' ne zbog pakosti, il' što nema leka,
Već zbog ljudskog prava da komšiju svog
Biftekom pogosti, ko čovek čoveka.
Brdo i Brioni – neverica, šok…
Niko ne veruje, svi u mene bleje…
Vičem: „Nacioni, isteko vam rok,
Po Srbiji struje napredne ideje!“
Svima oči stale na vrh temena,
Pitaju me gde sam to što pričam čito…
Gde da čitam, brale, nemam vremena –
Mislim, dakle, jesam, ergo sum, cogito.
Rezonujem lako, glava poveća,
Mozak mi je čio, memorija čista,
Ništa i nikako da me podseća
Da sam ikad bio nacionalista.
Nacionalista nikad nisi sam,
Takvi idioti, to su uvek drugi…
Sve druge zaista treba da je sram
Što se mržnja koti po pokojnoj Jugi!
Facebook Forum