Pravosuđe, vladavina zakona i borba protiv korupcije su oblasti koje su okarakterisale kampanju političkih partija tokom parlamentarnih izbora 2010, čiji su predstavnici obećavali zakonsku državu nultu toleranciju nad korupcijom. Analitičari, međutim, smatraju da je upravo pravosuđe na meti kritika domaćih i stranih organizacija tokom ovog troipogodišnjeg mandata.
Prema podacima organizacije Transparency International, Kosovo zauzima 111. mesto na spisku CPI-ja (Indeksa percepcije o korupciji) od ukupno 177 zemalja sveta, što je povoljnija pozicije samo od Albanije kada se tiče regiona.
I prošlogodišnji Izveštaj o napretku ocenio je da je pravosudni sistem na Kosovu slab, i to zbog neprestanog mešanja u pravosuđe i u njegovu nezavisnost.
Predstavnici nevladinih organizacija smatraju da se situacija kod vladavine zakona i visoke stope korupcije nije promenila tokom ovog mandata, te se nalazi gotovo na istoj poziciji.
Ismet Kryeziu, direktor Demokratskog instituta Kosova u izjavi za RSE navodi da za razliku od izborne kampanje 2010., kada su vladavina zakona i borba protiv korupcije bile u centru pažnje političkih partija, ovaj put one se ne nalaze na listi obećanja.
„A ove dve oblasti su zapravo najveći hendikep Kosova, i u svim domaćim i međunarodnim organizacijama predstavljaju crnu rupu vladavine na Kosovu, a političke partije jako slabo pridaju važnosti ovim pojavama. To je verovatno zato što građane pokušavaju da namame obećanjima o ekonomskom razvoju, uzimajući u obzir jako teško ekonomsko stanje građana“, kaže Kryeziu, dodajući da se ranije data obećanja o korupciji i borbi protiv korupcije nisu ispunila od Demokratske partije Kosova i Alijanse novo Kosovo.
„Sve te parole o nultoj korupciji nisu označile ni pomak države kada je u pitanju vladavina zakona, niti je država u nekoj boljoj poziciji nego što je bila 2010“, smatra Kryeziu.
Dren Doli iz Grupe za pravne i političke studije smatra da pomenuti izazovi upravo onemogućavaju Kosovu da popravi svoj imidž u svetu, a naročito unutar institucija EU i kod onih koji odlučuju o procesu integracije Kosova.
On podseća da, iako su se pojedini zakoni usvojili kako bi se reformisao pravosudni sistem, retko kad su zapravo upotrebljeni za unapređenje vladavine zakona.
„Razočaravajuća je činjenica da Kosovo tokom ovih četiri godina nije uspelo popraviti svoj, kako unutrašnji, tako i spoljašni imidž, kao ni da zabeleži vidne rezultate oko sudskih reforma. Verujem da su iz tog razloga ovog puta više orjentisani ka ekonomiji. Narodu Kosova treba posao i nedostaju im lični prihodi, a političke partije to koriste tako što ostavljaju po strani važne reforme koje pomažu blagostanju građana ali i ekonomskom razvoju“, zaključuje Doli.
Prema podacima organizacije Transparency International, Kosovo zauzima 111. mesto na spisku CPI-ja (Indeksa percepcije o korupciji) od ukupno 177 zemalja sveta, što je povoljnija pozicije samo od Albanije kada se tiče regiona.
I prošlogodišnji Izveštaj o napretku ocenio je da je pravosudni sistem na Kosovu slab, i to zbog neprestanog mešanja u pravosuđe i u njegovu nezavisnost.
Predstavnici nevladinih organizacija smatraju da se situacija kod vladavine zakona i visoke stope korupcije nije promenila tokom ovog mandata, te se nalazi gotovo na istoj poziciji.
Ismet Kryeziu, direktor Demokratskog instituta Kosova u izjavi za RSE navodi da za razliku od izborne kampanje 2010., kada su vladavina zakona i borba protiv korupcije bile u centru pažnje političkih partija, ovaj put one se ne nalaze na listi obećanja.
„A ove dve oblasti su zapravo najveći hendikep Kosova, i u svim domaćim i međunarodnim organizacijama predstavljaju crnu rupu vladavine na Kosovu, a političke partije jako slabo pridaju važnosti ovim pojavama. To je verovatno zato što građane pokušavaju da namame obećanjima o ekonomskom razvoju, uzimajući u obzir jako teško ekonomsko stanje građana“, kaže Kryeziu, dodajući da se ranije data obećanja o korupciji i borbi protiv korupcije nisu ispunila od Demokratske partije Kosova i Alijanse novo Kosovo.
„Sve te parole o nultoj korupciji nisu označile ni pomak države kada je u pitanju vladavina zakona, niti je država u nekoj boljoj poziciji nego što je bila 2010“, smatra Kryeziu.
Dren Doli iz Grupe za pravne i političke studije smatra da pomenuti izazovi upravo onemogućavaju Kosovu da popravi svoj imidž u svetu, a naročito unutar institucija EU i kod onih koji odlučuju o procesu integracije Kosova.
On podseća da, iako su se pojedini zakoni usvojili kako bi se reformisao pravosudni sistem, retko kad su zapravo upotrebljeni za unapređenje vladavine zakona.
„Razočaravajuća je činjenica da Kosovo tokom ovih četiri godina nije uspelo popraviti svoj, kako unutrašnji, tako i spoljašni imidž, kao ni da zabeleži vidne rezultate oko sudskih reforma. Verujem da su iz tog razloga ovog puta više orjentisani ka ekonomiji. Narodu Kosova treba posao i nedostaju im lični prihodi, a političke partije to koriste tako što ostavljaju po strani važne reforme koje pomažu blagostanju građana ali i ekonomskom razvoju“, zaključuje Doli.