Način finansiranja političkih partija i dalje je zatvoren i netransparentan, objavila je Grupa za pravne i političke studije u studiji ’Standardi za finansiranje političkih partija’.
Fisnik Korenica iz ove grupe navodi da sistem finansiranja političkih partija na Kosovu ne ispunjava međunarodne standarde.
Prema njegovim rečima, političke partije na počeku finansiraju donatori koji nisu poznati javnosti, a kako bi se nakon dolaska određene partije na vlast finansijerima vratio dug i to putem javnih tendera.
„Finansiranje političkih partija na Kosovu i dalje je apsolutno zatvorena praksa, nejasna za javnost i sa puno prostora za zloupotrebu. Zato oni koji onda dođu na vlast jednu takvu eventualnu vlast upotrebljavaju za davanje tendera, dozvola ili licenci onim biznisima koji su ih finansirali“, kazao je Korenica.
Studija govori da svakoj partiji na Kosovu nedostaje kontrola i unutrašnje finansiranje, dok finansijski pregled u političkim partijam rade privatni revizori.
U Studiji se zahteva da se, na osnovu standarda Venecijske komisije, na Kosovu odredi dozvoljena ili zabranjena lista donatora. U tom smislu, potrebna je aktivna uloga Centralne izborne komisije (CIK).
„Trenutni zakonski sistem omogućava verifikaciju samo donacija koje su prijavile političke partije. Nema mehanizma koji određuje ko je zapravo tajni donator jedne političke partije“, kazao je Korenica.
Pregled rashoda političkih partija ne odgovara troškovima u realnosti, kazao je dalje Korenica. To dolazi do izražaja i nedostaci u aktuelnom zakonu, pošto se njime ne nalaže istraga onih koji se bavi tajnim finansiranjem. Kao konkretan slučaj, on je pomenuo aktivnosti koje su trajale nedeljama uoči predizborne kampanje.
„Svaka aktivnost koja je poduzeta pre prvog dana kampanje, 28. maja, ne spada u dozvoljenu granicu troškova koje jedna partija može da ima, a tu granicu odredio je CIK, odnosno, 900.000 eura, zato što su političke partije zapravo vodile kampanju u vreme kada im to nije bilo dozvoljeno“, kazao je on.
Na osnovu monitoringa izborne kampanje, Demokratska partija Kosova (PDK), Demokratski savez Kosova (LDK), i Alijansa za budućnost Kosova (AAK), vode najviše aktivnosti, i prema tome se sumnja da imaju i najveće troškove.
Za studiju Grupe za pravne i političke studije, koju je podržala i Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), od političkih partija je zatraženo da podnesu izveštaj o troškovima tokom kampanje, ali do toga nije došlo.
Transparentno finansiranje političkih partija je i zahtev EU, a to stoji i u Izveštaju o napretku Evropske komisije, gde između ostalog piše da finansiranje političkih partija predstavlja bitnu komponentu u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Fisnik Korenica iz ove grupe navodi da sistem finansiranja političkih partija na Kosovu ne ispunjava međunarodne standarde.
Prema njegovim rečima, političke partije na počeku finansiraju donatori koji nisu poznati javnosti, a kako bi se nakon dolaska određene partije na vlast finansijerima vratio dug i to putem javnih tendera.
„Finansiranje političkih partija na Kosovu i dalje je apsolutno zatvorena praksa, nejasna za javnost i sa puno prostora za zloupotrebu. Zato oni koji onda dođu na vlast jednu takvu eventualnu vlast upotrebljavaju za davanje tendera, dozvola ili licenci onim biznisima koji su ih finansirali“, kazao je Korenica.
Studija govori da svakoj partiji na Kosovu nedostaje kontrola i unutrašnje finansiranje, dok finansijski pregled u političkim partijam rade privatni revizori.
U Studiji se zahteva da se, na osnovu standarda Venecijske komisije, na Kosovu odredi dozvoljena ili zabranjena lista donatora. U tom smislu, potrebna je aktivna uloga Centralne izborne komisije (CIK).
„Trenutni zakonski sistem omogućava verifikaciju samo donacija koje su prijavile političke partije. Nema mehanizma koji određuje ko je zapravo tajni donator jedne političke partije“, kazao je Korenica.
Pregled rashoda političkih partija ne odgovara troškovima u realnosti, kazao je dalje Korenica. To dolazi do izražaja i nedostaci u aktuelnom zakonu, pošto se njime ne nalaže istraga onih koji se bavi tajnim finansiranjem. Kao konkretan slučaj, on je pomenuo aktivnosti koje su trajale nedeljama uoči predizborne kampanje.
„Svaka aktivnost koja je poduzeta pre prvog dana kampanje, 28. maja, ne spada u dozvoljenu granicu troškova koje jedna partija može da ima, a tu granicu odredio je CIK, odnosno, 900.000 eura, zato što su političke partije zapravo vodile kampanju u vreme kada im to nije bilo dozvoljeno“, kazao je on.
Na osnovu monitoringa izborne kampanje, Demokratska partija Kosova (PDK), Demokratski savez Kosova (LDK), i Alijansa za budućnost Kosova (AAK), vode najviše aktivnosti, i prema tome se sumnja da imaju i najveće troškove.
Za studiju Grupe za pravne i političke studije, koju je podržala i Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS), od političkih partija je zatraženo da podnesu izveštaj o troškovima tokom kampanje, ali do toga nije došlo.
Transparentno finansiranje političkih partija je i zahtev EU, a to stoji i u Izveštaju o napretku Evropske komisije, gde između ostalog piše da finansiranje političkih partija predstavlja bitnu komponentu u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
