Tužilaštvo za ratne zločine započelo je predistragu protiv nepoznatih pripadnika nekadašnje Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana zbog sumnje da su počinili ratne zločine. Dosadašnji tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je na kraju mandata da je doneta naredba o istrazi Garde.
“Doneta je naredba o istrazi Garde, dotakli smo je, ali na kraju", rekao je na odlasku iz Tužilaštva za ratne zločine Vladimir Vukčević. U ovom tužilaštvu nisu želeli da se oglašavaju sa drugim detaljima dok mediji objavljuju da se predistraga vodi za zločine počinjene tokom ratnih operacija u Bosni i Hercegovini 1992. i 1993. godine.
Nataša Kandić, nekadašnja direktorka Fonda za humanitarno pravo uverena je da je reč o zločinu u Bijeljini iz 1992. godine, koji je američki fotoreporter Ron Haviv zabeležio na čuvenoj fotografiji, gde troje civila leži na ulici a pored njih je vojnik sa podignutom čizmom iznad glave žene.
“To ubistvo u Bijeljini dogodilo se, neposredno u blizini bolnice i jedne buregdžijske radnje, u kući porodice Šabanović. U podrumu je bilo okupljeno petnaestoro ljudi, neki su izvedeni napolje. Izvedena je žena Šabanovića, Ajša Šabanović, onda vlasnik buregdžijske radnje i njegova žena. Oni se vide na ulici Bijeljine a u dvorištu su ubijeni neki drugi. To je jedan stravičan zločin koji jesu počinili pripadnici Srpske dobrovoljačke garde”, kaže Kandić.
“Ja sam porodicu srela pre možda petnaest godina, oni su tada bili uplašeni, nisu hteli da pokreću nikakv postupak, ali sada, prošle godine sam ih ponovo srela, oni su podneli krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine”, rekla nam je Nataša Kandić.
Protiv Željka Ražnatovića Arkana je 1997. godine u Hagu podignuta optužnica za ratne zločine, ali je dosije zatvoren nakon što je ubijen 15. januara 2000. godine u Beogradu.
Kako podseća “Balkan Insight”, u istraživanju iz 2014. godine “Žrtve Arkanovih `Tigrova` još čekaju pravdu”, u „nekoliko presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) utvrđeno je da su srpske paravojne snage u Bijeljini ubile najmanje 48 ljudi tokom prva dva dana aprila 1992. godine. `Tigrovi` su nakon Bijeljine otišli u Brčko i Zvornik. Tamo su ih meštani takođe optužili za ubistva, pljačke, etničko čišćenje i silovanja.”
Zašto ranije nije otvorena istraga o Arkanovim “tigrovima”? I pre svega o zločinu u Bijeljini koji je ovekovečen i na čuvenoj fotografiji koja je obišla svet?
U Tužilaštvu Bosne i Hercegovine nam je rečeno da su istraživali navedene zločine za koje su osumnjičeni pripadnici Srpske dobrovoljačke garde, međutim, da je problem u procesuiranju počinitelja pošto je reč o državljanima Srbije, nastanjenim u Srbiji, te da nisu dostupni Tužilaštvu BiH.
Novinar nedeljnika “Vreme” Miloš Vasić kaže da Arkanove “tigrove” niko nije tužio čak ni za svojevremenu prisilnu mobilizaciju izbeglica na teritoriji Srbije. Navodi da su ljudi iz bivše Srpske dobrovoljačke garde stizali pred razne sudove a ne pred sudove za ratne zločine.
“Tužilaštvo Haškog tribunala se time bavilo i ja pretpostavljam da je naše Tužilaštvo za ratne zločine sigurno dobilo od njih dokumentaciju. Tu bi se moglo svašta naći. Ja ne znam da li je Vukčevićeva izjava bila ono što se zove oproštajni udarac. Imam utisak da mu je to bila namera, da na odlasku kaže krenuli smo da radimo i to”, kaže Vasić.
Na pitanje da li danas u Srbiji postoji veća politička volja nego do sada da se to raščisti Vasić odgovora “ne, nisam siguran”.
“To je otvaranje raznih ormana iz kojih ispadaju kosturi a to niko ne voli”, ocenjuje Vasić.
I Nataša Kandić veruje da će aktuelno pominjanje istrage ostati samo na najavi.
“Ono što ja znam je da na tom predmetu ništa nije učinjeno, da zapravo oni očekuju da porodica prikupi podatke o pripadnicima Srpske dobrovoljačke garde koji su tog dana bili u Bijeljini i koji su odgovorni za ubistvo te dve žene i muškarca i za ubistva koja su se dogodila u dvorištu kuće”, kaže Kandić.
