Tužilaštva i sudovi u BiH su prošle godine bili najneefikasniji u procesuiranju korupcije u posljednjih pet godina, naveo je Transparency International BiH u svom izvještaju. Broj procesuiranih slučajeva je drastično opao, počevši od prijava tužilaštvima, provedenih istraga, preko podignutih optužnica, do broja presuda za ova krivična djela. Poznavaoce stanja ovaj podatak ne čudi - veće bi iznenađenje, kažu, bilo kada bi se nešto i uradilo.
Mada BiH važi za jednu od najkorumpiranijih zemalja regije, pa i Evrope, ako bismo to prebacili na teren pravosuđa, slika bi bila potpuno drugačija. Tek jedna osuđujuća presuda za korupciju na državnom sudu tokom prošle godine, te 60 pred sudovima u Federaciji BiH i 37 u RS pokazatelji su da ili korupcije nema ili su pravosudne institucije neefikasne. Biće da je neefikasnost koja je, prema istraživanju TI BiH, najveća u posljednjih pet godina kriva za to što vinovnici korupcionaških afera sa sudova odlaze slobodni. Glasnogovornica Ivana Korajlić:
„U 2013. godini pravosuđe se najmanje bavilo procesuiranjem korupcije u zadnjih pet godina. Zanimljivi su podaci da je Sud BiH u 2013. godini donio samo tri presude vezano za krivična djela korupcije, od kojih je samo jedna osuđujuća. I na nivou RS-a i Federacije također se smanjio broj presuda do 50, 60 posto.“
Vrata korupciji u BiH širom su otvorena odavno, ponajprije u državnim organima, kaže Rajko Kecman iz udruženja Tender. Najviše se posla, kaže, odradi mimo javnih poziva sa prijateljima ili stranačkim kolegama, i to bez sankcija:
„Samo 24,86 posto se javnih nabavki oglšava javno. Znači više od 75 posto nabavki se provodi tajno, direktnim sporazumima, konkurentskim zahtjevima bez objave i pregovaračkim postupcima bez objave. Kad se sve sabere, odgovornosti uopšte nema.“
A ako pitamo građane, korupcije ima svuda - od obrazovanja do zdravstva. Njihovo nezadovoljstvo radom pravosuđa je nedavno kulminiralo protestima nakon ukidanja presude Zijadu Turkoviću kojeg se tereti za organizovani kriminal:
Direktor Federalne uprave za inspekcijske poslove Ibrahim Tirak u nekoliko navrata je apelovao da svaki pojedinac prijavi slučajeve korupcije:
„Ako vi imate auta organa vlasti petkom, subotom i nedjeljom po kojekavim izletištima, onda nemojte da pričamo kako smo eto mi kao nešto pošteni, a drugi nisu pošteni. Prvo svako mora u svojoj kući da očisti, pa onda da krene u borbu protiv korupcije.“
Jedan od rijetkih koji govori o korupciji u vlastoj branši je i profesor na FPN u Sarajevu Besim Spahić. Ima je svuda i u svakakvim oblicima, kazao je Spahić na jednoj od javnih tribina sa studentima. Pri tome tragično je što u tome niko ne vidi problem:
„Mom prijatelju Željku Gudelju rođendan i ja upravo dan prije odmora imao dva, tri mastera. I fino došli ljudi, vidi se bolje stojeći, i donesu mi, ja pitam šta je ovo, kaže piće. I uzmem ja to piće, nisam ga ni otvarao, a Željku nešto trebam kupiti za rođendan - i ja Željku dam to piće. I sutra pred odlazak, ja i naš zajednički prijatelj Mario i Adnan Đindo sjedimo, kad zove Gudelj: ’Hej, bolan, Besime, pa ti nisi normalan! Ono piće, već ona flaša i ono nešto iz Amerike, par exelans, neki buffalo whisky, ukrasni, sa mumazama, ali,kaže, ’što će mi 300 maraka?’ Nazovem ja tu studenticu. ’Joj,’ kaže, ’profesore, nemojte se sekirati, moj tata je doktor - medicine rada, za one komisije, rješava - pa je to neko njemu donio, on to nije ni otvorio.“
Za Ermina Zategu iz CIN-a veće bi iznenađenje bilo da su pravosudni organi bili efikasniji. Brojne velike afere, navodi, završavaju neslavno po pravosuđe:
„Ono što smo mi analizirali je upravo na tragu ovoga da se najkrupnije afere završavaju bizarnim odlukama suda, da najveći broj zvaničnika, i ako bude optužen, na kraju ne završi u zatvoru.“
Brojne velike afere ostale su neriješene iako se broj hapšenja ove godine, bar prema onome što se da primijetiti, povećao, poput hapšenja u akciji Pandora, korupcionaškoj aferi u UIO teškoj milijardu KM. Tu su i slučajevi uzimanja mita za dobijanje kredita u Razvojnoj banci FBiH, zbog čega su nedavno uhapšeni zastupnik u Federalnom parlamentu Hasan Samardžić i Ivica Knezović, član Nadzornog odbora Razvojne banke Federacije i nekadašnji savjetnik federalnog dopremijera Jerka Ivankovića Lijanovića. Tu su i revizorski izvještaji koje, čini se, čitaju samo autori i mediji, a tužilaštva zaobilaze. Uzalud i apeli EU da je korupcija u BiH dosegla vrhunac, te da se s njom zemlja mora obračunati. Obično sve završi na onoj: tresla se gora, rodio se miš.
