Prag je danas proslavio godišnjicu Plišane revolucije koja je počela 17. novembra pre 20 godina. Češka i Slovačka obeležile su ovaj dan bez proslava u organizaciji države, ali veselo.
U Pragu su se održavale parade, koncerti i prateći događaji kojima se proslavljao kraj komunističkog režima u Češkoj.
Centar grada je bio arena proslava, gde su se pivo i ostala pića kupovala za komunističke cene, a u jednom od praških restorana nudio se "komunistički meni".
Pražani su mogli da se podsete kako je izgledao svakodnevni život u socijalizmu, učešćem u "trci za deficitarnom robom" i "stajanjem u redu u radnjama".
Jedan od glavnih događaja je bio popodnevna šetnja, istom trasom, kojom se odvijala i ona od pre 20 godina kada je policija krvavo sprečila prolazak demonstranata do Vaclavskog trga, a nakon čega je usledila serija događaja kojima je okončana komunistička vlast u Češkoj.
Mnogi ljudi pamte plišanu revoluciju po nekim simbolima. Jedan od njih je bio i zveckanje ključeva koje je tog dana odjekivalo ulicama, a koji su preneseno pozivali komunističke lidere na odlazak. Čule su se i parole „Poslednje zvono!“, „Probudimo Prag“ ili „Slobodu kao poklon za Božić“.
Poslednjih dana mediji u Češkoj su posvetili veliku pažnju godišnjici ovog istorijskog događaja, pa su tako neki od njih čitaoce vraćali 20 godina unazad prikazujući tadašnju modu, uređenje stana, tipične proizvode koji su mogli da se kupe.
Na internet stranicama češkog lista MF Dnes, mogla se odigrati i igra memorije sa slikama ličnosti koje su obeležile revoluciju, s tim što se moraju spojiti fotografije određene ličnosti od danas i od pre 20 godina.
Ovaj list je takođe preneo i sećanja ljudi koji su direktno učestvovali u demonstracijama tog 17. novembra.
Najmlađi „disident“ Dan Macek, tada je imao samo 11 godina. On se na demonstracijama zadesio sa svojom majkom.
„To je bio jak adrenalin, što je valjda normalno kad ste dečak,“ kaže Macek za MF Dnes i kaže da ga brutalnost policije nije iznenadila, jer je pre toga već bio na demonstracijama. Njegovi roditelji, majka Amerikanka i otac sveštenik u baptističkoj crkvi, kako kaže nisu bili profesionalni disidenti, već jednostavno nisu imali puno razumevanja za komunistički režim. Ovi događaji su u njemu pobudili interesovanje za politiku, pa je na kraju studirao međunarodne odnose i politikologiju.
Ruth Šormova, koja je pre Revolucije bila član Nezavisnog svetskog udruženja i potpisnica Povelje 77 tada je imala 23 godine. Nju je na demonstracijama policija pretukla od čega je zadobila lakši potres mozga.
„Imam u sebi ukorenjen osećaj nade da nije uzaludno truditi se oko nečega,“ rekla je Šormova komentarišući za MF Dnes kako nije mogla da se drži po strani.
Današnja politika je ljuti: „Neću da dođem u poziciju pasivnog građanina. Čini mi se pritom da je to i namera političkih lidera – da pored sebe imaju stado onih koji se odlučuju tačno pred izbore, koji se ne orijentišu u političkim dešavanjima, kojima je sve to dosadno i kojima se lako manipuliše," rekla je Šormova.
Zanimljiva je i priča Davida Dušeka, koji je zahvaljujući učešću na demonstracijama postao novinar CNN-a. On je MF Dnesu, ispričao kako su ga pre 20 godina na demonstracijama tukli policajci.
„Odjednom je pritrčala devojka, bila je Amerikanka i počela je da viče na policajce – Nemojte da ga bijete, on je je iz televizije CNN! Na ovaj neverovatan način me je „unajmila“ jedna od najslavnijih svetskih televizija.“
Dušek dodaje da je sa CNN-om nakon revolucije sarađivao još neko vreme. Ono što će mu sigurno ostati u sećanju jeste da je CNN u tom trenutku želeo razgovor sa Vaclavom Havelom koji je u tom momentu bio na lečenju u bolnici. Seća se i da je Havel pristao na intervju.
„Snimićemo to, ali evo ti 100 kruna, kupi nam nešto za piće. I onda smo snimili taj intervju. Ova anegdota se dugo prepričavala u CNN-u,“ kaže Dušek.
Današnju politiku u Češkoj posmatra negativno.
„Moja lična očekivanja su se posle revolucije ispunila, a sa politikom nek’ bude šta bude. Čeznuo sam za radikalnim svođenjem računa sa komunističkom partijom, ali to se nije dogodilo,” rekao je on MF Dnes, dodajući da se ne identifikuje ni sa jednom sadašnjom češkom strankom, niti bi želeo da učestvuje aktivno u politici.
Plišana revolucija počela je 17. novembra 1989. oko 21 čas brutalnom intervencijom policije u ulici Narodnji tržida kada je odobreno studentsko okupljanje umesto da se zaustavi ispod starog praškog zamka Višehrad krenuo u centar ka Vaclavskom trgu.
Ljudi su se polako okupljali u velikom broju i grupa od 15.000 mladih pretvorila u masu od oko 50.000 građana.
Posle ovog događaja, u kojem je prema podacima povređeno oko 590 demonstranata, studenti pozorišne i filmske akademije DAMU i FAMU započeli su jednonedeljni štrajk, pridružila su im se češka pozorišta, ostali univerziteti, a 19. novembra su se razne nezavisne inicijative spojile i osnovale Građanski forum na čelu sa Vaclavom Havelom.
Dan kasnije do tada široj javnosti apsolutno nepoznati disident iz Povelje 77 sa svojim Građanskim forumom organizovao prve velike demonstracije na Vaclavskom trgu a Slovaci su se organizovali u Javnost protiv nasilja.
Krajem novembra ostavke je podneo generalni sekretar Centralnog komiteta Komističke stranke čehoslovačke Miloš Jakeš, a dva dana kasnije komunistički premijer Ladislav Adamec sreo se sa Havelom i delegacijom Građanskog foruma i započeo pregovore o reformama.
Oko pola miliona Čeha izašlo je oba dana, 25. i 26. novembra, na najveće demonstracije plišane revolucije u park Letna i zatražilo odlazak komunista.
Vlada nacionalnog razumevanja formirana je 10.decembra, u kojoj su prvi put od 1948. godine komunisti bili u manjini. 29. decembra je jednoglasno za novog predsednika države izabran vođa Plišane revolucije Vaclav Havel.
U Pragu su se održavale parade, koncerti i prateći događaji kojima se proslavljao kraj komunističkog režima u Češkoj.
Centar grada je bio arena proslava, gde su se pivo i ostala pića kupovala za komunističke cene, a u jednom od praških restorana nudio se "komunistički meni".
Pražani su mogli da se podsete kako je izgledao svakodnevni život u socijalizmu, učešćem u "trci za deficitarnom robom" i "stajanjem u redu u radnjama".
Jedan od glavnih događaja je bio popodnevna šetnja, istom trasom, kojom se odvijala i ona od pre 20 godina kada je policija krvavo sprečila prolazak demonstranata do Vaclavskog trga, a nakon čega je usledila serija događaja kojima je okončana komunistička vlast u Češkoj.
Mnogi ljudi pamte plišanu revoluciju po nekim simbolima. Jedan od njih je bio i zveckanje ključeva koje je tog dana odjekivalo ulicama, a koji su preneseno pozivali komunističke lidere na odlazak. Čule su se i parole „Poslednje zvono!“, „Probudimo Prag“ ili „Slobodu kao poklon za Božić“.
Poslednjih dana mediji u Češkoj su posvetili veliku pažnju godišnjici ovog istorijskog događaja, pa su tako neki od njih čitaoce vraćali 20 godina unazad prikazujući tadašnju modu, uređenje stana, tipične proizvode koji su mogli da se kupe.
Na internet stranicama češkog lista MF Dnes, mogla se odigrati i igra memorije sa slikama ličnosti koje su obeležile revoluciju, s tim što se moraju spojiti fotografije određene ličnosti od danas i od pre 20 godina.
Najmlađi „disident“ Dan Macek, tada je imao samo 11 godina. On se na demonstracijama zadesio sa svojom majkom.
„To je bio jak adrenalin, što je valjda normalno kad ste dečak,“ kaže Macek za MF Dnes i kaže da ga brutalnost policije nije iznenadila, jer je pre toga već bio na demonstracijama. Njegovi roditelji, majka Amerikanka i otac sveštenik u baptističkoj crkvi, kako kaže nisu bili profesionalni disidenti, već jednostavno nisu imali puno razumevanja za komunistički režim. Ovi događaji su u njemu pobudili interesovanje za politiku, pa je na kraju studirao međunarodne odnose i politikologiju.
Ruth Šormova, koja je pre Revolucije bila član Nezavisnog svetskog udruženja i potpisnica Povelje 77 tada je imala 23 godine. Nju je na demonstracijama policija pretukla od čega je zadobila lakši potres mozga.
„Imam u sebi ukorenjen osećaj nade da nije uzaludno truditi se oko nečega,“ rekla je Šormova komentarišući za MF Dnes kako nije mogla da se drži po strani.
Današnja politika je ljuti: „Neću da dođem u poziciju pasivnog građanina. Čini mi se pritom da je to i namera političkih lidera – da pored sebe imaju stado onih koji se odlučuju tačno pred izbore, koji se ne orijentišu u političkim dešavanjima, kojima je sve to dosadno i kojima se lako manipuliše," rekla je Šormova.
Zanimljiva je i priča Davida Dušeka, koji je zahvaljujući učešću na demonstracijama postao novinar CNN-a. On je MF Dnesu, ispričao kako su ga pre 20 godina na demonstracijama tukli policajci.
„Odjednom je pritrčala devojka, bila je Amerikanka i počela je da viče na policajce – Nemojte da ga bijete, on je je iz televizije CNN! Na ovaj neverovatan način me je „unajmila“ jedna od najslavnijih svetskih televizija.“
Dušek dodaje da je sa CNN-om nakon revolucije sarađivao još neko vreme. Ono što će mu sigurno ostati u sećanju jeste da je CNN u tom trenutku želeo razgovor sa Vaclavom Havelom koji je u tom momentu bio na lečenju u bolnici. Seća se i da je Havel pristao na intervju.
„Snimićemo to, ali evo ti 100 kruna, kupi nam nešto za piće. I onda smo snimili taj intervju. Ova anegdota se dugo prepričavala u CNN-u,“ kaže Dušek.
Današnju politiku u Češkoj posmatra negativno.
„Moja lična očekivanja su se posle revolucije ispunila, a sa politikom nek’ bude šta bude. Čeznuo sam za radikalnim svođenjem računa sa komunističkom partijom, ali to se nije dogodilo,” rekao je on MF Dnes, dodajući da se ne identifikuje ni sa jednom sadašnjom češkom strankom, niti bi želeo da učestvuje aktivno u politici.
Hronologija Plišane revolucije
HRONOLOGIJAPlišana revolucija počela je 17. novembra 1989. oko 21 čas brutalnom intervencijom policije u ulici Narodnji tržida kada je odobreno studentsko okupljanje umesto da se zaustavi ispod starog praškog zamka Višehrad krenuo u centar ka Vaclavskom trgu.
Ljudi su se polako okupljali u velikom broju i grupa od 15.000 mladih pretvorila u masu od oko 50.000 građana.
Posle ovog događaja, u kojem je prema podacima povređeno oko 590 demonstranata, studenti pozorišne i filmske akademije DAMU i FAMU započeli su jednonedeljni štrajk, pridružila su im se češka pozorišta, ostali univerziteti, a 19. novembra su se razne nezavisne inicijative spojile i osnovale Građanski forum na čelu sa Vaclavom Havelom.
Dan kasnije do tada široj javnosti apsolutno nepoznati disident iz Povelje 77 sa svojim Građanskim forumom organizovao prve velike demonstracije na Vaclavskom trgu a Slovaci su se organizovali u Javnost protiv nasilja.
Krajem novembra ostavke je podneo generalni sekretar Centralnog komiteta Komističke stranke čehoslovačke Miloš Jakeš, a dva dana kasnije komunistički premijer Ladislav Adamec sreo se sa Havelom i delegacijom Građanskog foruma i započeo pregovore o reformama.
Oko pola miliona Čeha izašlo je oba dana, 25. i 26. novembra, na najveće demonstracije plišane revolucije u park Letna i zatražilo odlazak komunista.
Vlada nacionalnog razumevanja formirana je 10.decembra, u kojoj su prvi put od 1948. godine komunisti bili u manjini. 29. decembra je jednoglasno za novog predsednika države izabran vođa Plišane revolucije Vaclav Havel.
