Objava Evropske komisije da prema sporazumu o readmisiji koji EU ima sa Srbijom, Mađarska i sve zemlje Unije mogu sa svoje teritorije u Srbiju vraćati migrante koji ne dobiju azil u Evropskoj uniji, izazvala je burne reakcije ovdašnjih zvaničnika. Dok premijer Srbije Aleksandar Vučić poručuje da Srbija time nije ugrožena pitajući javno ko je portparolka Evropske komisije koja je to objavula, šef diplomatije Ivica Dačić je poručio da će Srbija u tom slučaju morati da uvede kontramere. Nije međutim precizirao kakve.
“Treba razumeti da Republika Srbija ima zaključen bilateralni sporazum sa Mađarskom i sa nekim drugim državama članicama, ali takođe i da postoji sporazum koji je zaključen sa Evropskom unijom”, kaže za RSE Miroslava Jelačić, pravna analitičarkom iz nevladine organizacije Grupe 484, koja se bavi problemima azilanata.
“Ti sporazumi su zaključeni u vreme kada je Srbija ispunjavala uslove za viznu liberalizaciju i svakako ono što bi trebalo razumeti jeste da se sporazumi o readmisiji odnose kako na domaće državljane tako i na državljane trećih zemalja, koji su boravili u određenoj zemlji. Ono što takođe u vezi prihvata tih lica treba imati u vidu je i primena koncepta ‘sigurne treće zemlje’, koji u određenoj meri i na određeni način utiče da neko lice bude vraćeno kroz primenu sporazuma o radmisiji. Kada je u pitanju situacija sa Mađarskom, Vlada te države je donela odluku po kojoj je Republiku Srbiju svrstala na listu sigurnih trećih zemalja. To, tumačeći iz ugla samo mađarskih organa, predstavlja osnov da za sva lica koja su prošla kroz teritoriju Republike Srbije tvrde da su imala osnov za traženje i dobijanje efikasne zaštite i nekog od oblika međunarodne zaštite u Republici Srbiji.”
Jelačić podvlači da bi u svom odgovoru na poteze koji se pominju od strane mađaraskih ali i EU zvaničnika Srbija trebalo da ostane pri dosadašnjem stavu.
“Da ne treba zatvarati granice ili na bilo koji način praviti prepreke da lica, a posebno ona za koja se može utvrditi da dolaze iz ratnih područja, budu onemogućena u njenom prelasku. Da svakako treba da ostane na nivou i na stavu da treba poštovati međunarodno preuzete obaveze Republike Srbije, osim onih koja proizlaze iz korpusa izbegličkog prava i korpusa međunarodnog prava i ljudskih prava. Ali, u svakom slučaju Srbija sama ne može pronaći rešenje ovog problema. Zato treba da insistira na zajedničkom odgovoru i u skladu sa tim da realno sagleda sopstvene mogućnosti. Koliko može učestvovati u rešavanju pitanja”, rekla nam je Jelačić.
