Od jula, kada je potpredsednica SAD Kamala Haris (Harris) dobila podršku vodećih demokrata da zameni predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) kao predsedničkog kandidata, američki mediji su bili puni spekulacija o tome koga bi mogla izabrati za svog potpredsedničkog kandidata. Izbor je zvanično pao 6. avgusta.
Haris je izabrala Minesote Tima Valca (Walz).
Isto tako, u medijima je vladala velika neizvesnost pred Republikansku nacionalnu konvenciju od 15. do 18. jula koga će Donald Tramp (Trump), ponovo predsednički kandidat te stranke, izabrati za svog potpredsednika.
Na kraju je odabrao senatora iz Ohaja Džej Di Vensa (J.D. Vance), koji bi – sa 39 godina – bio treći najmlađi potpredsednik u istoriji ako bi Tramp pobedio. Ustav SAD propisuje da predsednik mora da ima najmanje 35 godina.
Ali uprkos svom početnom uzbuđenju oko izbora kandidata za potpredsednika, oni retko dolaze u udarne vesti kada dođu na funkciju, a ako se to desi – kako jedna šala kaže – to verovatno nije iz dobrog razloga.
Uprkos tome što zauzima drugu najvišu poziciju u zemlji, potpredsednik ima malo zvaničnih obaveza. Potpredsednik služi kao predsedavajući gornjeg doma Kongresa SAD – Senata. Ali potpredsednik nema pravo da glasa o nekom zakonu osim ako 100-člani dom nije u pat poziciji, što se dogodilo skoro 250 puta u istoriji zemlje.
Potpredsednik je takođe odgovoran za predsedavanje i potvrđivanje broja glasova Elektorskog koledža posle predsedničkih izbora.
Taj zvanični zadatak je tokom istorije bio rutina sve do 6. januara 2021, kada je tadašnji predsednik Tramp pokušao da izvrši pritisak na svog potpredsednika Majka Pensa (Mike Pence) da odbaci rezultate izbora, što je ovaj odbio da uradi.
Konačno, potpredsednici često predstavljaju predsednika na zvaničnim ceremonijama, kao što su sahrane, konferencije, samiti i drugi događaji.
"Potpredsednik zvanično radi vrlo malo toga", kaže za RSE profesor političkih nauka na Univerzitetu Kostala Karolina Džastin Von (Justin Vaugh) koji se bavi američkim predsednicima.
Međutim, uz sve zvanične mane te funkcije, potpredsednik se penje na najvišu funkciju u državi ako predsednik postane onesposobljen, umre, podnese ostavku ili bude smenjen zbog krivičnog dela, što se dogodilo dva puta u poslednjih 61 godinu.
Potpredsednik Lindon Džonson (Lyndon Johnson) položio je zakletvu posle ubistva predsednika Džona F. Kenedija (John F. Kennedy) 1963. godine, dok je potpredsednik Džerald Ford (Gerald) preuzeo Belu kuću 1974. pošto je predsednik Ričard Nikson (Richard Nixon) podneo ostavku zbog umešanosti u skandal Votergejt, čuvenu provalu u sedište Demokratskog nacionalnog komiteta u Vašingtonu.
Ako je formalni autoritet potpredsednika tako beznačajan, zašto bi neko pristao da preuzme tu funkciju?
Neki to vide kao odskočnu dasku ka predsedništvu, kaže Von, dok drugi koji imaju duge karijere to mogu videti kao poslednju šansu da rade u Beloj kući.
Džordž Buš stariji (George H. W. Bush) je u prvoj grupi, pošto je bio potpredsednik u mandatu Ronalda Regana (Reagan) osam godina pre nego što je pobedio na izborima 1988. godine.
Von je rekao da je Bajden možda u početku bio među potonjima, pristavši da bude potpredsednik Baraku Obami (Barrack) sa 66 godina nakon što tri puta nije uspeo da dobije nominaciju Demokratske partije. Bajden se nije kandidovao kada je Obamin drugi mandat završio, ali je postao predsednik četiri godine kasnije 2021.
Međutim, potpredsednici tokom istorije nisu bili toliko uspešni u uzdizanju na mesto predsednika, kaže Von.
Volter Mondejl, koji je služio pod predsednikom Džimijem Karterom (Jimmy Carter) (1977-1981), osvojio je demokratsku nominaciju za predsednika 1984, ali je izgubio od republikanca Regana.
Buš stariji je 1988. odabrao malo poznatog senatora iz Indijane, Dena Kvejla (Dan Quayle), za svog potpredsednika i pobedio u trci za Belu kuću.
Ali Buš i Kvejl izgubili su trku 1992. od Bila Klintona (Bill Clinton) i njegovog potpredsednika, senatora iz Tenesija Ala Gora (Gore).
Kvejl je pokušao da se kandiduje za predsednika 2000, ali je odustao od trke nakon što njegova kampanja nije uspela da privuče podršku.
A Gor, koga stručnjaci smatraju jednim od najboljih potpredsednika u modernoj istoriji SAD, za dlaku je izgubio predsedničku funkciju 2000. od Džordža Buša mlađeg (George W. Bush).
Mada Mondejl nije uspeo da postane predsednik, smatra se da je bio sjajan potpredsednik, zaslužan za transformaciju uloge zamenika komandanta, postavljajući temelje budućim potpredsednicima da imaju veći uticaj u Beloj kući, kaže Von.
Mondejl je postao prvi potpredsednik koji je imao kancelariju u Beloj kući i imao zakazane nedeljne ručkove s predsednikom, što je tradicija koja traje do danas. Učestvovao je u raznim izvršnim odborima i sastancima, uticao na politiku i postavio primer "aktivnog" potpredsednika.
Rast uticaja potpredsednika, što je pokrenuo Mondejl, omogućen je transformacijama unutar političkog sistema SAD, kaže Von.
Predsednički kandidati ranije u 20. veku birali su svoje kandidate više na osnovu toga koju konkretnu saveznu državu su mogli da donesu na izborima, a ne na osnovu njihove politike i političkih opredeljenja.
"Oni nisu bili politički partneri, a često čak ni ideološki nisu bili slični predsedniku. Oni su više ličili na značajne političke ličnosti iz drugih delova zemlje", kaže Von.
Ali pre otprilike pola veka, predsednički kandidati su počeli da traže kandidate koji bi im mogli pomoći da pridobiju drugačije demografske grupe ili frakcije.
"Ta ideološka frakcija ili ta demografska grupa – oni žele da imaju neku zastupljenost u Beloj kući", pa su predsednički kandidati počeli da razgovaraju sa svojim kandidatima za potpredsednika o tome koje će uloge imati na funkciji, kaže Von.
Danas je uloga potpredsednika "prilično onakva kako predsednik dozvoli, što može biti veoma mala i simbolična, ili može biti veoma značajna i suštinska", kaže on.
Mondejl, Gor, Bajden i Dik Čejni (Dick Chaney), koji je služio pod Džordžom Bušom mlađim, primeri su "aktivnih" potpredsednika koji su uticali na politiku, kaže Von.
Čejni i Bajden su možda uspeli da dopru do svojih šefova jer se zbog njihove starosti nije smatralo da imaju buduće političke aspiracije, odnosno da žele da budu predsednici, kaže on.
Što se tiče 78-godišnjeg Trampa, izbor Vensa pomaže da se uspostavi ravnoteža među generacijama, ali ne širi njegovu glasačku bazu. Vens i Tramp dele isti stav o mnogim pitanjima.
Ali budući da Tramp može da ima samo još jedan mandat, Vens bi mogao da obezbedi da Trampova politika dominira Republikanskom partijom narednim godinama, ako ne i decenijama.
Volc donosi gomilu zakonodavnog iskustva i progresivnih ideja na glasački listić demokrata, ali je nejasno koliko će njegov izbor pomoći u Elektorskom koledžu, pošto se Minesota ne smatra značajnom državom koja može da odredi pobednika na predsedničkim izborima.
Facebook Forum