U Memorijalnom centru Potočari obavljaju se posljednje pripreme za zajedničku dženazu koja će se klanjati za 175 Bošnjaka, žrtava genocida. Za njih, kao i sve druge žrtve iz proteklog rata, na komemorativnoj sjednici Skupštine opštine Srebrenica odata je pošta, a 11. i 12. juli proglašeni su danima žalosti u Srebrenici. U Potočare su pristigli ultramaratonci iz Vukovara, učesnici Marša mira, bajkeri i biciklisti iz Bihaća, Brčkog i Sarajeva.
Među 175 Bošnjaka kojima će se u petak klanjati dženaza u Memorijalnom centru Potočari biće i tabut sa posmrtnim ostacima sedamnaestogodišnjeg Salčina Hasanovića. Njegov otac Husein napominje da je iz njegove bliže familije u genocidu 1995. godine ubijeno stotinjak članova:
„Sutra kopam sina. Bio je mali kad mi je tu ostao sa ženom. Odvojili ga od žene isto u Potočarima. Kopam i burazera, punca, zeta. Imam sutra četiri dženaze. Kad bih nabrajao do preče familije, blizu ih je oko stotinu. Moja pravda je da se ti zločinci kazne, da odgovara ko je to uradio, ko je pogriješio. Da ne bi nevini ljudi odgovarali, neka odgovara onaj ko je to uradio. Ko je god, nije bitno, samo da se kazne, da odgovaraju. Jer jedino to nam je lijek. Drugog lijeka nema za nas.“
Hajra Čatić ističe da već 19 godina bezuspješno traga za svojim sinom Ninom, koji je bio i ratni izvještač iz Srebrenice:
„Ja sve više gubim nadu da ću doći do posmrtnih ostataka moga Nine. Tamo gdje je on poginuo taj dio je miniran. Ja ne znam više kome se nisam obraćala. Evo kao sad deminiraju. Ima zaista još porodica koje tragaju za svojima.“
Za dženazu Asima i Amira Mujića, čiji su otac i brat već sahranjeni u Memorijalnom centru, sasvim slučajno je zadužen Sarajlija Ismet Memić:
„Majka im je umrla kod mene u Sarajevu i ja sam je ukopao. Ona je zadužila moju ženu da, ako ih pronađu, bude na toj identifikaciji. Moja žena je imala moždani dva puta i dobila je poziv, nije mogla ići u Tuzlu, pa su dozvolili meni da ja zastupam moju ženu za ukop. Nema više niko iz te kuće živ.“
Učesnici Marša mira stigli u Srebrenicu
U Potočare su pristigli učesnici Marša mira Žepa - Srebrenica. Edin Osmančević došao je iz Švedske da bi bio u koloni Marša mira:
„To je naša obaveza. Ovo je peti, šesti put. Eto na neki način da čovjek izrazi solidarnost sa narodom ovog kraja, ako je to neki pokazatelj da saosjećamo sa našim ljudima.“
Zvanični program počinje u petak u 11 sati i 30 minuta intoniranjem himne Bosne i Hercegovine. Prisutnim će se obratiti Ćamil Duraković, načelnik opštine Srebrenica, a zatim će se klanjati kolektivna dženaza za 175 Bošnjaka.
Za sigurnost područja i sigurno održavanje komemoracije za žrtve genocida u Srebrenici biće odgovorne vlasti u BiH, a EUFOR će biti na raspolaganju bh. vlastima ukoliko budu imali neke zahtjeve o pitanju sigurnosti, poruka je iz Glavnog štaba Snaga Evropske unije u Butmiru.
Tabuti sa posmrtnim ostacima smješteni u Memorijalni centar Potočari
U petak, 11. jula, navršava se 19 godina od ulaska snaga Vojske Republike Srpske u Srebrenicu, tadašnju enklavu koja je formalno bila pod zaštitom UN i u kojoj je, potom, izvršen genocid nad stanovništvom.
Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Ratka Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muškaraca i dječaka Bošnjaka (Muslimana). Oko 30.000 žena i djece deportovano je za dva dana.
Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen 21.jula 2008, nakon 13 godina skrivanja, a Mladić u maju 2011, poslije 16 godina potrage. U Haškom tribunalu u toku je suđenje i Mladiću i Karadžiću za ratne zločine i genocid.
Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. donio presudu prema kojoj je u Srebrenici počinjen genocid.
