Ponovo atmosfera straha pred najavljenu „Paradu ponosa“. Dve nedelje uoči zakazanog Prajda policija još uvek vaga bezbednosne procene a organizatore zbunjuju nedovoljno jasne izjave pojedinih državnih zvaničnika o održavanju parade. Za to vreme 27-godišnji nemački državljanin, učesnik beogradske konferencije o pravima LGBT populacije je, zbog teških povreda zadobijenih kada je pretučen u centru Beograda, operisan u Urgentnom centru.
Hoće li “Parada ponosa” biti održana ili ne zavisi od bezbednosnih procena policije koje su ranijih godina saopštavane samo dan uoči planiranog događaja. U iščekivanju konačne odluke Oragnizacioni odbor Parade ponosa Beograd traži hitan sastanak sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem i javno pojašnjenje njegove izjave da "nije sporno da li može da se obezbedi taj skup, nego kako će on izgledati i da li će Beograd biti zapaljen".
Goran Miletić iz Organizoacionog odbora Parade ponosa kaže da takve nedovoljno precizne izjave mogu da kreiraju atmosferu pogodnu za nepoštovanje prava garantovanih Ustavom.
"Organizacioni odbor je zabrinut izjavom ministra policije zbog toga što ona govori da Beograd može biti zapaljen od strane nekih ljudi, a da istovremeno ministar ne govori ništa o tome da policija preduzima nešto da do toga ne dođe. Dakle, to je jedna opasna poruka koja se šalje građanima, da Beograd iz nekog razloga može biti zapaljen, a da policija ne može ništa tu preduzeti”, naglašava Miletić.
Stav Vlade Srbije oko održavanja parade, reklo bi se, nije upitan. Zamenica pomoćnika ministra spoljnih poslova Jela Baćović je na medjunarodnoj konferenciji EU i Zapadni Balkan rekla da u vladi smatraju da parada treba da bude održana.
„Uverena sam, nadam se da ćemo vrlo brzo svi biti svedoci činjenice da je i u Srbiji moguća jedna Parada ponosa i da će se ona i dogoditi. Vlada stoji iza toga da je treba održati i, naravno, da je treba obezbediti“, navela je Baćović.
Slike nasilja i pretnji uoči prajda ponovile su se i ove godine. Dvadesetsedmogodišnji Nemac, koji je u Beogradu učestvovao na međunarodnoj konferenciji "Budućnost pripada nama: LGBT prava na putu ka Evropskoj uniji", brutalno je pretučen u centru grada. Zbog teških povreda imao je, prema navodima čelnika Urgentnom centra, veliku operaciju i iako se oseća bolje „još je jako rano da se govori o definitivnom i potpunom izlečenju“.
Trojicu osumnjičenih za napad na nemačkog državljanina, koji se
terete za krivična dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti i teške telesne povrede, čeka saslušanje kod tužioca.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u međuvremenu za Dojče vele da su vlasti pokazale da se država ozbiljno suprostavlja i bori protiv ksenofobije i homofobije i dodao da će koliko je uspešna u tome moći da se vidi i u narednim nedeljama.
"Beograd je kosmopolitski grad, Srbija je zemlja koja se bori ne samo za ulazak u Evropsku uniju već zemlja koja nikada neće podržavati vrednosti nasilja i rekao bih primitivizma, ugrožavanja tuđih prava, i tuđih života" rekao je Vučić.
Podsetimo, da je pre pet godina, nekoliko dana pred najavljenu a neodržanu Paradu ponosa, na smrt bio pretučen dvadesetosmogodišnji Francuz Bris Taton koji je u Beograd došao da podrži svoj sportski klub.
Kako objasniti nasilje prema drugima i drugačijima?
„Naše društvo ima u sebi ima duboko ukorenjenu, to je pitanje teksture društva u kome mi živimo jednu jako agresivnu ksenofobiju i zaista jednu meni fascinantno uporan antigej stav, naročito kod te najmlađe populacije naših ljudi, koji je zaista neverovatan“, navodi pisac Vladimir Arsenijević.
Beogradski Prajd otkazivan je poslednje tri godine a "Amnesti internešenel" navodi da se to dešavalo “zbog očiglednih bezbednosnih problema i odsustva političke volje da se incidenti spreče.” U Vladi su očito svesni da iz EU i organizacija za zaštitu ljudskih prava pažljivo posamtraju ponašanje srpskih vlasti i situaciju u zemlji u vezi sa pravima LGBT populacije.
Hajnc Hutmaher, direktor kancelarije Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu kaže za RSE da Parada ponosa ima uticaj na evropski put Srbije, te dodaje da bi održavanje ove manifestacije bilo važan simbolički gest ovdašnjih vlasti.
„Ako Vlada nakon četiri godine dozvoli Paradu ili makar ukoliko bezbednosno uredi da manjine na ulicama izraze svoja prava, mislim da bi to bio jako dobar signal tolerantne i moderne Vlade. Naravno da postoje bezbednosni razlozi i država ima odgovornost da spreči svako nasilje na ulicama, ali, s druge strane, ne vidim zašto bi ovakvo izražavanje slobodne volje bilo nemoguće u evropskom gradu, kakav je Beograd,“ rekao je Hutmaher.
Da li ove godine ima veće spremnosti države da obezbedi održavanje Parade ponosa?
“Iskreno mislim da država zapravo uopšte nema volje da se bavi i na onaj jedan zaista iskren način uveri da se time rešavaju neka važna pitanja koja se tiču opštih ljudskih prava, ne samo konkretnih prava LGBT populacije. Ali, mislim da je pritisak velik i da ljudi koji vode državu razumeju na izvestan način da je to nešto što je neotklonjivo i što će se vraćati neprestano i mislim da je tu sasvim u redu ta jedna već poprilična upornost gej populacije u našoj zemlji da ono što su njihova elementarna prava na neki način i izbore za sebe”, zaključuje Arsenijević.
Poslednje tri godine beogradski prajd je otkazivan jer je policija procenjivala da nema uslova za bezbedno održavanje ove manifestacije. 2010. godine su učesnici parade bili izloženi nasilju huligana i desničarskih grupa koji su demolirali centar grada.
