Početak ovogodišnje Nedelje ponosa u Beogradu zakazan je za 22. septembar, a nakon mnogobrojnih manifestacija, za subotu 28. septembar planirana je povorka u centru grada: od zgrade Vlade Srbije do platoa ispred Skupštine grada. Protivnici su već reagovali pretnjama da će se povorci suprotstaviti, dok u policiji tvrde da se pripremaju za Paradu ponosa i da će uskoro imati prve bezbednosne procene.
Tema Nedelje ponosa koju su organizatori odabrali – ponos, ali i trasa kojom će se kretati tokom povorke centralnim gradskim ulicama su simbolične.
Ponos na ono na šta su ponosni i svi drugi ljudi uprkos tome što su pripadnicima LGBT populacije porodica ili brak u Srbiji nedostupni, ali i na maršutu pređenu posle prošlogodišnje zabrane, još jedne u nizu, koju je država pravdala bezbednosnim rizicima.
Policija, čiji je zadatak da zaštiti građane u uživanju elementarnih ljudskih prava poput slobode okupljanja, počela je pripreme za ovogodišnju Paradu ponosa, rekao je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović koji je na tom mestu zamenio svog dugogodišnjeg prethodnika Ivicu Dačića.
“Mi hoćemo da budemo potpuno ozbiljni kada se radi o procenama da ih ne dajemo paušalno. I kako se bude primicao termin, moći ćemo da izađemo sa procenama naše strane, pošto nismo jedini koji dajemo bezbednosnu procenu. Mi se pripremamo za taj događaj, angažujemo sve one strane koje su potrebne i direkcija policije radi intenzivno na pripremi naših snaga, ali i na preventivnim aktivnostima koja bi mogla da ublaže eventualna negativna dejstva”, rekao je Stefanović.
Prethodne godine nadležni su šetnju pripadnika LGBT populacije i drugih učesnika zabranili veče uoči njenog početka. Time je, po mnogima, država još jednom pokazala nemoć pred pretnjama nasilnika i huligana.
Pretnje ne izostaju ni ovoga puta, a uz one plasirane preko interneta, aktuelna je i najava iz Dveri, političkog pokreta nastalog iz istoimene desničarske organizacije, da će se suprotstaviti Paradi ponosa.
Marko Ilić iz Organizacionog odbora Parade ponosa kaže da o svemu obaveštavaju policiju sa kojom dobro sarađuju. Do problema u procesuiranju tih slučajeva dolazi kada izađu iz nadležnosti policije i stignu do tužilaštva ili suda.
“Pretnje i govor mržnje i ove godine su zabeleženi pred ovaj prajd. To su komentari na razne vesti u medijima, na internet portalima i te pretnje i govor mržnje se uvek prijavljuju i evidentiraju. Nekako u dva talasa idu pretnje. Prvi je kada počne da se priča, nekih mesec dana pre samog prajda. Drugi talas je kada krene Nedelja ponosa, kada se baš približi prajd i ja bih rekao da je taj broj konstantan, da se nije ni povećao ni smanjio”, kaže Ilić.
Jedan od primera blage kaznene politike države je četvoromesečni kućni pritvor vođi zabranjenog ultradesničarskog Obraza Mladenu Obradoviću za pretnje LGBT populaciji uoči zabranjenog Prajda 2009. „Na slobodi“ bi Obradović trebalo da se nađe za dva meseca.
Uoči početka Nedelje ponosa i zakazane šetnje organizatori su nadležnima uputili nekoliko zahteva LGBT populacije, tražeći od države da bude iskrenija u zaštiti njihovih prava.
Među njima su procesuiranje odgovornih za zabrane prajdova prethodnih godina, objavljivanje svih policijskih bezbednosnih procena koje su im prethodile, ali i javne rasprave o zakonima koji se tiču LGBT populacije.
Pozive za šetnju od zgrade Vlade do Skupštine grada uputili su predsedniku Tomislavu Nikoliću i premijeru Aleksandru Vučiću, kao i drugim ministrima čije odgovore očekuju narednih dana.
Aktivista Boban Stojanović podvlači da je ovoga puta prvi put, osim deklarativne podrške države, dodeljena i konkretna pomoć od 300.000 dinara (oko 2.500 evra) za jednu od izložbi tokom Nedelje ponosa.
“Mi to vidimo kao pozitivan korak, ali opet bih se nekako ogradio. 29. septembra ćemo pričati o tome da li je to bila neka vrsta pripreme javnosti I nekog finog najavljivanja toga da će se prajd ove godine desiti ili ne. Tako da mi to prepoznajemo kao korak napred, s obzirom recimo da se prethodne dve godine dešavalo da pošaljemo po pet ili šest poziva i da se niko ne odazove. Da nam se obeća odgovor na telefonske pozive, što se nikad nije dogodilo. Videćemo, čime se rezultirati ovogodišnji proces”, smatra Stojanović.
Uprkos umerenom optimizmu organizatora očigledno je da će još jedna Nedelja ponosa u Beogradu proteći u neizvesnosti hoće li ta manifestacija biti okončana onako kako je zamišljeno - održavanjem parade?
Jedan od organizatora Goran Miletić podvukao je da su sa njihove strane učinili sve što je bilo potrebno i da je sada ponovo na potezu država.
“Mi ne možemo da garantujemo nikome da će se ona održati. Mi smo sve uradili kao i ranijih godina i radićemo uvek sve što je do nas. Međutim, kada je zabrana šetnje u pitanju to je nešto što dolazi od države i zabrana je zabrana. Mi smo prople godine, uprkos zabrani šetali, to želimo da naglasimo. To je bio jedan ponoćni prajd. Ali, to je nešto drugo. To nije šetnja koja je planirana i koja se zove prajd. Neke druge manifestacije tokom godine kada LGBT zajednica izlazi sa zastavama, skupovi koji nisu u pokretu, koji nisu planirani i ne zovu se prajd se dešavaju. Ali zašto je problem nešto što se zove prajd i da to bude planirana šetnja, to je već neko drugo pitanje”, naveo je Miletić.
Ovogodišnja Parada ponosa prvobitno je trebalo da bude održana 31. maja, ali su je organizatori odložili zbog poplava u Srbiji.
