Nestabilna politička situacija u regionu izaziva jačanje krajnje desnice u Srbiji. Ona posebno dolazi do izražaja kada su na dnevnom redu osetljiva pitanja odnosa Kosova i Srbije, ratnih zločina, odnos prema Rusiji ili prema NATO-u.
To su neki od zaključaka istraživanja koje je podržala misija OEBS-a u Srbiji, a koje je predstavljeno u Novom Sadu.
Razgovor o jačanju desnice i rizicima tog procesa, odvija se u trenutku u kome se stari kontinent suočava sa nekoliko krupnih političkih izazova: krajem marta Ujedinjeno Kraljevstvo moglo bi napustiti Evropsku uniju, a samo nekoliko meseci kasnije, krajem maja građani Evropske unije biraće nove članove Evropskog parlamenta. Nakon uspeha desnice u zapadno evropskim zemljama, mnogi očekuju rast ekstremne desnice i u tom najmnogobrojnijem predstavničkom telu Evropske unije.
Francuska fondacija "Robert Šuman", koja se bavi pitanjem evropskih politika, u svojoj analizi procenjuje da drastične promene ipak ne treba očekivati, no ukazuje i na to da rast popularnosti desnice ne može da se izgubi iz vida.
Krajnja desnica u svetu je dobro organizovana, pa samim tim ekstremne grupacije u Srbiji imaju dobre veze sa njima, podvlači politikološkinja Marija Đorić. Ona ističe da današnju krajnju desnicu u Srbiji treba posmatrati kroz prizmu rezultata ratova devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije. Uočavaju se, podvlači Đorić, dva tipa ovih organizacija: jedna se odnosi na nacifašističke organizacije koje su marginalne, dok je rasprostranjenija grupacija klerikalno-nacionalistička.
"Pojavila se devedesetih u celom regionu. Problem sa ovim organizacijama je u tome što se kriju iza kvazi demokratije, kao i to što određene partije stoje kao kišobran nad tim desničarskim pokretima. Mnogo je sakrivenog ispod fenomena ekstremne desnice", rekla je Đorić.
Istraživačica sa univerziteta iz Groningena Nike Ventholt u okviru projekta "Borba protiv nasilnog ekstremizma u Srbiji - rano upozoravanje i prevencija" koji sprovodi Misija OEBS-a, bavila se korišćenjem istorijskih činjenica u ekstremnim ideologijama u Srbiji.
Ona je istakla da analizom ekstremno desničarskih sajtova, ali i političke debate u Skupštini Srbije možemo identifikovati nekoliko grupa prema kojima dominira neprijateljski odnos, pri čemu je reč o potpuno različitim ideološkim kontekstima koje povezuju njihove pripadnike.
"Vidimo četiri neprijatelja: to su socijalisti, odnosno komunisti, zatim fašističke grupe, pre svega Ustaše, tu je islamska zajednica, čiji značaj raste u desničarskom diskursu, a na prvom mestu je svakako Zapad. Odnosno svi oni koji imaju saradnju sa zapadnim zemljama. Njih identifikuju kao unutrašnji neprijatelji, a tu spadaju različite nevladine organizacije, ali kako oni kažu, i ta slaba vladajuća politička elita", istakla je ona.
Specifičnost srpske ekstremne desnice je i dobra povezanost sa Rusijom. Politička sociološkinja Ana Dević ističe da se taj odnos zasniva na nekoliko sličnih elemenata kao što je, na primer, beg od komunističke istorije. Ona dodaje da je Srbija posebno interesantna ruskoj ekstremnoj desnici zbog toga što se sama već trideset godina nudi Moskvi kao zemlja kojoj je "nadrealno" bliska.
"Srbija se nudi na jedan primordijalistički način, kao zemlja koja je bratska Rusiji. Ta veza u prevodu znači da se saradnja između država ne posmatra kao stvar društvenih, političkih, kulturnih, privrednih veza, već kao nešto nadracionalno", naglasila je ona.
Politikološkinja Marija Đorić dodaje da poseban fokus društva mora da bude na mladima koji, kroz društvene mreže ali i popularnu kulturu, lako mogu postati meta ultradesničara.
"Kod nas je problem tog mehura, jer mi mislimo da ih nema oko nas, ali zapravo ako svesno tražite potvrdu, možete ih lako naći", kaže Novosađanka Marija Stojadinović.
Sličnog mišljenja je i Kristina Molnar, koja je uverena da su mladi ljudi u Srbiji zapravo zbunjeni.
"U mom okruženju ne primećujem taj desni ekstremizam, ali čim se nekako izmaknem iz svojih krugova i te kako vidi ozbiljan broj mladih koji su zbunjeni ali i one koji su sigurni u svom desničarskom mentalitetu, da tako to nazovem", rekla je Molnar.
Novosađanin David Gruhonjić kaže da su desni stavovi u javnosti dosta prisutni, a posebno ih uočava u muzici.
"Dobar primer je pesma 'Beogradskog sindikata'. O njoj je agencija VICE kritički pisala, pa su dobili gomilu negativnih komentara. Taj tekst sam prosledio drugu, koji je meni rekao da nikad više taj medij neće čitati, jer on se od te pesme naježi, iako kako tvrdi nije desničar", rekao je on.
U Srbiji se ne zna tačan broj ekstremno desnih organizacija. Neke su, međutim, postale vidljive u javnosti nakon napada na nevladine organizacije, učesnike Parade ponosa ili antifašističke šetnje. Aktivisti različitih desničarskih pokreta su nekoliko puta i osuđivani zbog širenja mržnje, a delovanje jednog od njih, Pokreta Obraz, je zabranjeno.
Facebook Forum