Imaju li aktivisti koji se bore za prava LGBT osoba u zemljama Zapadnog Balkana saveznike u strankama socijaldemokratske orijentacije i koje su trenutno najveće prepreke sa kojima se seksualne manjine suočavaju u svojim zemljama – neke su od tema o kojima se razgovaralo na regionalnoj konferenciji „Zaštita i osnaživanje LGBT prava na Zapadnom Balkanu“, koja je 3. marta održana u Beogradu.
Konferencija u organizaciji Centra modernih veština se održava u momentu dok je u Srbiji u toku izrada Polaznih osnova za izradu Nacrta zakona o istopolnim zajednicama, kojim bi, ukoliko bude usvojen u parlamentu, trebalo da bude regulisan bračni status LGBT osoba. Srbija je takođe jedina zemlja u regionu čiju vladu u drugom mandatu vodi deklarisana lezbejka.
Uprkos tome, postoji diskrepanca između onoga što stoji u zakonodavnom okviru i stvarnosti, ocenila je Dragoslava Barzut iz organizacije „Da se zna“.
„Moje pitanje na toj radnoj grupi je bilo – ko će da se usudi da koristi taj Zakon o istopolnim zajednicama? Mi treba da govorimo o implementaciji naših zakonskih rešenja. Imamo Zakon o zabrani diskriminacije iz 2009. godine, koji reguliše prava LGBT osoba na polju zaštite od diskiriminacije. Mi do danas imamo tri, četiri presude, od kojih su većina negativne. Imamo u Krivičnom zakoniku odredbu o zločinu iz mržnje. Od decembra 2012. do danas imamo jednu presudu na osnovu toga, i jednu koja je prvostepeno oborena zbog proceduralnih nelogičnosti“, rekla je Barzut.
Ona je napomenula da je u Srbiji primetan diskontinuitet u poboljšanju prava LGBT osoba.
„Ja sam veoma svesna da mi danas radimo samo za budućnost, da za naših života što se tiče LGBT ljudskih prava neće biti nekih većih pomaka. S druge strane sam veoma zadovoljna što sam uspela da se izborim i što u Srbiji mogu koliko-toliko da živim normalno sa svojom partnerkom i da se borim u situacijama kada sam diskriminisana“, kaže Barzut.
Od zemalja u regionu Zapadnog Balkana istopolna partnerstva su do sada zakonski regulisale Crna Gora i Hrvatska.
Zakon o istopolnom partnerstvu u Crnoj Gori je usvojen jula 2020. godine, uoči parlamentarnih izbora na kojima je Demokratska partija socijalista izgubila vlast nakon višedecenijske vladavine.
Danijel Kalezić iz organizacije “Queer Montenegro” rekao je da su predstavnici LGBT zajednice u Crnoj Gori postepeno ostvarivali saradnju sa tamošnjim političkim partijama. U početku su im, kaže, vrata bila zatvorena.
“Za to su razlozi bili strah od te teme koju drušvo u tom trenutku nije prihvatalo i strah od reakcije glasačkog tijela, zbog toga što je na ovim prostorima jako visok nivo homofobije, transfobije i bifobije, pa stranke promišljaju i o tome kako će glasači reagovati”, rekao je Kalezić.
Usvajanje zakona su, prema njegovim rečima, u parlamentu iznele partije sa levog političkog spektra. Kod nekih su, kaže Kalezić, motivi bili iskreni, dok su se drugi zalagali za to iz političkih razloga, jer je to bio jasan signal da zemlja želi da napreduje u procesu evrointegracija.
Nakon izbora, vlast je osvojila koalicija stranka od kojih mnoge nemaju razumevanje za prava manjinskih grupa, kaže Danijel Kalezić i dodaje da se to odrazilo na dijalog sa predstavnicima LGBT zajednice.
“Ono što je sada problem jeste da mi one koji su nam saveznici i saveznice u borbi za naša ljudska prava više nemamo u većini ni u parlamentu niti u vlasti, osim u jednom malom dijelu stranaka. Mi nemamo još uslove za implementaciju Zakona o životnim zajednicama lica istog pola, a nova vlast ne radi ništa da se ti uslovi stvore, odnosno tiho se sve to blokira”, kaže Kalezić.
U Severnoj Makedoniji već nekoliko godina postoji Interparlamentarna grupa za unapređenje prava LGBT osoba, što je presedan u parlamentarnom životu država Zapadnog Balkana koje streme članstvu u Evropskoj uniji.
Prema rečima Koče Andonovskog, predstavnika makedonskog „Centra za podršku LGBTI osobama“, vladajući SDSM, u čijem mandatu je formirano ovo skupštinsko telo, je bio prva stranka u Severnoj Makedoniji koja je u svoj izborni program uvrstila LGBT prava.
Nakon desetogodišnje vladavine desničarskog VMRO-DPMNE (od 2006. do 2016. godine), SDSM je na svoju listu uključio predstavnike studentskih i nevladinih organizacija, što je bio način da LGBT osobe u parlamentu iskažu svoje potrebe.
To je bio uvod u osnivanje interparlamentarne grupe koja je osnovana i u drugom mandatu socijaldemokratskog premijera Zorana Zaeva i sada broji 11 članova.
„Mi smo na to gledali kao na naš medijum u parlamentu. Dakle, neko će izaći za govornicu i kaže naše argumente na sednicama gde mi nemamo pristup kao civilni sektor. Mi i dan-danas radimo tako da opskrbimo ljude našim argumentima, da oni znaju zašto se to brani i šta mi to hoćemo, da nećemo da uništimo našu naciju“, kaže Andonovski.
Emina Bošnjak, predstavnica „Sarajevskog otvorenog centra“ rekla je da su konzervativne stranke u Bosni i Hercegovini (BiH) deklarativno prihvatile priču o pravima LGBT osoba kako bi Briselu poslale poruku da su progresivne i demokratske, ali to se nije konkretizovalo usvajanjem bitnih zakonskih rešenja. S druge strane, dodaje, LGBT aktivisti u BiH su nailazili na najviše otpora od strane socijaldemokratskih partija u toj zemlji.
„Naravno da je bilo pojedinaca i pojedinki iz socijaldemokratskih partija koji su bili uz nas. Međutim, mi smo uvek insistirali da socijaldemokrate i SDP kao najveća stranka ima jasnu politiku oko toga gdje stoji po pitanjima ljudskih prava i ravnopravnosti i inkluzije LGBT osoba. Ta priča se, nažalost, do dan-danas nije desila. To je taj famozni strah od gubitka glasača“, kaže Bošnjak koja je na konferenciji govorila posredstvom video linka.
Komentarišući zazor socijaldemokratskih stranaka prema LGBT temama, Kočo Andonovski kaže da se od predstavnika socijaldemokratskih stranaka često može čuti da članstvo i biračko telo još uvek nisu spremni za teme koje se tiču LGBT prava. To, kako kaže Andonovski, više govori o onima koji stranku vode nego o članovima i pristalicama.
„Nije dobro liderstvo, ako si ti napred, a tvoje članstvo je nazad. Ti moraš da dovedeš svoje članstvo do stepena svog osvešćenja. Tako da mislim da je ključno, bar kod nas, da SDSM više radi sa nama i da nas uključi. Imamo mlade aktiviste koji mogu da rade sa socijaldemokratskom omladinom“, kaže Andonovski.
Šta kažu političari?
Predstavnici socijaldemokratskih stranka iz regiona dobili su priliku da na jednom panelu govore o svojim iskustvima u saradnji sa LGBT aktivistima. Tu priliku nisu iskoristili pripadnici Demokratske stranke iz Srbije koji, uprkos pozivu organizatora, nisu poslali svog predstavnika.
Mirko Stanić iz Socijaldemokratske partije Crne Gore (SDP) kaže da je trenutno na vlasti u toj zemlji „kleronacionalistička struktura“, tokom čijeg mandata su po prvi put od osamostaljenja Crne Gore zabeleženi napadi na pripadnike etničkih ali i seksualnih manjina.
Prema njegovim rečima, nije suština borbe za prava LGBT zajednice u pristupanju Evropskoj uniji, već je reč o suštinski vrednosnom odnosu prema životnim pitanjima. On, međutim, napominje da saradnja progresivnih političkih stranaka i nevladinog sektora mora biti uzajamna.
„Ako se mi borimo za bolji status LGBT osoba u Crnoj Gori ili za bolji status radnica u marketima koje ne moraju da rade neđeljom, za mene je prirodno očekivati da nas ti ljudi i organizacije podrže na izborima, inače dolazimo u situaciju da to postane prilično jednostran odnos. Kao što je u Engleskoj prilično očekivano da deo sindikata podrži Laburističku partiju na izborima, da različite lobi grupe podržavaju različite političke partije, zbog toga što u njima vide mogućnost svojih ličnih ali i kolektivnih prava“, kaže Stanić.
Politički kontekst Bosne i Hercegovine, u kojem je čak i Ustav diskriminatoran prema grupama koje ne pripadaju korpusu tri dominantna naroda, dosta je usporio rad socijaldemokrata, kaže Besima Borić iz SDP BiH. Ona podseća da je SDP BiH 2015. donela novi program u kojem su ljudska prava i borba protiv diskriminacije visoko postavljeni.
Uprkos tome, stranka je s godinama postala ideološki neprepoznatljiva i došla je u opasnost da izgubi svoj identitet, dodaje Borić.
„Čini mi se da nismo dovoljno hrabri da stanemo iza nekih stavova koji djeluju radikalno u našoj bosanskohercegovačkoj svakodnevici u kojoj se sve mjeri koliko ste patriota, jeste li bili učesnici rata, kojem narodu pripadate i tako dalje. Mi pokušavamo da se izvučemo iz te matrice, ali nekako plivamo u njoj i određujemo svoje stavove prema onome što kažu desničari koji dugo vladaju. To su naše greške“, kaže Borić.
Kosta Petrov iz Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM), kaže da je SDSM svojom politikom pokazao da želi da ulaže u ljude, a ne u “skupe kič spomenike”, koji su bili jedno od obeležja vlasti desničarskog VMRO-DPMNE.
“Nastavićemo da radimo ono u šta verujemo – jednakost, raznolikost i inkluzija su ključ makedonskog društva. Nastavićemo da sarađujemo sa nevladinim sektorom, da donosimo i menjamo zakone, ali ćemo se više fokusirati i na naše članstvo. Naš plan je da osnujemo Akademiju za ljudska prava. Dok ne postane samoodrživa, njen rad će finansirati stranka. To pokazuje važnost svih ovih inicijativa kako na državnom, tako i na stranačkom nivou, jer kada ste stranka na vlasti, ono u šta verujete u stranci odražava se i na vladu”, kaže Petrov.
Diskriminacija nije iskorenjena ni u Holandiji
Jan Tomas (Ian Thomas), član Laburističke stranke Velike Britanije i inicijative “Rainbow Rose” koja je od 2006. godine članica Partije evropskih socijalista (PES) i bori se za poboljšanje položaja LGBT zajednice širom sveta, kaže da LGBT teme mogu biti interesantne i većinskom glasačkom telu ukoliko se predstave na pravi način.
“Jednostavan način je da LGBT prava predstavimo kroz ‘da li je to fer’ prizmu. Na primer, da li je fer da ja mogu da iznajmim ovaj stan, ali da neko drugi ne može? Dakle, u suštini je važno na koji način predstavljamo našu poruku i kako da priču o LGBTI pravima pomerimo sa apstraktne na onu koja se tiče svakodnevnog života”, rekao je Tomas.
Prisutnima se video linkom obratila i Kirsten van den Hul, parlamentarka Laburističke partije Holandije, koja kaže da uprkos tome što je Holandija daleko odmakla u unapređenju položaja LGBT osoba – između ostalog, ova zemlja je među prvima izjednačila bračni status strejt i istopolnih parova – ima još mnogo posla koji treba uraditi.
„I dalje se mnogo LGBT osoba suočava sa nasiljem, a LGBT deca u školama su predmet maltretiranja i pate od depresije u većem procentu nego strejt deca“, kaže Kirsten van den Hul.
Parada ponosa od Sarajeva do Skoplja
U Srbiji postoji jak otpor javnom deklarisanju pripadnosti LGBT populaciji. Tako su 2010. tokom Parade ponosa izbili žestoki sukobi ekstremnih desničara i huligana sa policijom. U gotovo celodnevnoj borbi 5.600 policajaca sa više od 6.000 huligana, povređeno više od 140 osoba, dok je više od 250 privedeno.
Narednih nekoliko godina Parada ponosa nije održavana, jer je procena policije bila da nema bezbednosnih uslova za takav događaj.
To se promenilo već 2014. godine. A Srbija je u međuvremenu dobila za premijerku javno deklarisanu LGBT osobu kada je Ana Brnabić izabrana za predsednicu Vlade Srbije 2017. godine.
U Podgorici, glavnom gradu Crne Gore, je septembra 2019. održana sedma Parada ponosa bez incidenata.
Prva bh. Povorka ponosa pod sloganom - Ima izać', održana je septembra 2019. godine u Sarajevu. Učestovalo je više od 1.000 osoba, a incidenata nije bilo.
Iste godine u junu LGBT povorka je prvi put prošetala ulicama Skoplja. Šetnja je protekla bez incidenata, a učesnike i učesnice je obezbeđivala policija.
Zbog svetske zdravstvene krize prošle godine otkazane su parade ponosa u zemljama regiona.
