Niko u Srbiji, međutim, ne odgovara na pitanje koje je po mnogima ključno - kako je moguće da je, nakon niza operativnih akcija koje sprovode nadležni u Srbiji, 215 audio i video kaseta u Mladićevoj kući pronađeno tek krajem prošle godine.
U Kancelariji Vlade za saradnju sa Haškim tribunalom i danas negiraju izjavu novinara televizije Federacije Bosne i Hercegovine Bakira Hadžiomerovića koji ostaje pri tvrdnji da su Mladićevi snimci, emitovani na toj televiziji, stari najviše dve godine.
Direktor Kancelarije Dušan Ignjatović kaže za naš program kako je dodatno razjašnjen snimak Mladića kako šeta po snegu, za koji se tvrdilo da je načinjen 2008. godine:
“Naime, radi se o snimku koji je načinjen 1998. godine, dakle, promašeno je za “samo” deset godina – to smo mi poslali odavde. Srbija u ovom trenutku ne štiti Ratka Mladića i čini sve što je u njenoj moći da se on nađe u Haškom tribunalu.”
Predstavnici vlasti u Srbiji još jednom poručuju da je materijal sa 215 audio i video kaseta zaplenjen u decembru prošle godine u Mladićevoj kući u Beogradu, a prosleđen Haškom Tužilaštvu 27. marta ove godine. Međutim, niko ne daje odgovor na pitanje koje je, po mišljenju direktorke Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić, zapravo ključno:
“Šta je sprečavalo tajne službe da se pre toga napravi pretres i da se dođe do tog materijala.”
Portparol tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić ovako odgovara:
“Da li znate koliko je objekata i stanova pretresano?!"
RSE: Kako je moguće, s obzirom da je ta kuća pretresana i pre ovog decembra 2008., da se taj materijal tek sada pojavio?
“Ne znam kako da vam odgovorim na to pitanje. Mogu samo da vam kažem da od kada je tu Vukčević takvi pretresi tamo nisu vršeni.”
Kandić: Delovi sistema u Srbiji pomažu skrivanje Mladića
Za Natašu Kandić, međutim, činjenica da je materijal sa Mladićevim snimcima Hagu prosleđen tek u martu ove godine pokazuje da neki delovi sistema u Srbiji i danas pomažu njegovo skrivanje:
“To zapravo govori o tome da nijedna njihova reč o kontinuiranoj i sistematskoj potrazi za Ratkom Mladićem nije bila tačna, da je to bilo jedno stalno simuliranje i lažna predstava za Haški tribunal i evropsku zajednicu koja traje godinama.”
Ratko Mladić nikada nije bio tamo gde su ga tražili. Ono što se pouzdano zna jeste da se do 2002. krio u vojnim objektima. Zorana Stankovića, koji je bio ministar odbrane od 2005. do 2007. godine pitali smo ima li indicija da se i nakon tog perioda skrivao u vojnim objektima:
“Ne, nema nikakvih indicija na osnovu onoga što je radila ekipa zadužena za istragu o njegovom boravku u vojnim objektima. Posle donošenja zakona o saradnji sa Haškim tribunalom aprila 2002. godine nije bilo nikakvih indicija da se on nalazi u vojnim objektima.”
Ipak, pitanje mogućnosti skrivanja Mladića u vojnim objektima otvoreno je ponovo 2005. godine nakon pogibije dvojice gradista u beogradskoj kasarni Topčider. Okolnosti još uvek nisu rasvetljene, a ovih je dana počelo saslušanje novih svedoka u tom slučaju.
Advokat Božo Prelević, koji je kao predsednik Nezavisne komisije istraživao okolnosti pogibije, prema čijim rezultatima je gardiste ubila treća osoba, kaže:
“Sva lica koja smo mi saslušali čuvala su zapravo spoljni deo objekta. Mi nismo saslušavali lica koja su čuvala unutrašnji deo objekta, pitali smo o tim okollnostima, ali nismo dobili odgovor.”
Nakon hapšenja njegovih jataka 2006. godine rekonstruisano je kretanje najtraženijeg haškog begunca od 1. juna 2002. do 25. januara 2006. Pobrojane su adrese na kojima je živeo u Novom Beogradu, kao i Radovan Karadžić. U nekim stanovima proveo je po 15, u drugim po 45 dana. Stanove u kojima se krio putem oglasa iznajmljivali su njegovi jataci.
* * * * *
Pogledajte sporni snimak Mladića kako šeta po snegu
Predstavnici vlasti u Srbiji još jednom poručuju da je materijal sa 215 audio i video kaseta zaplenjen u decembru prošle godine u Mladićevoj kući u Beogradu, a prosleđen Haškom Tužilaštvu 27. marta ove godine.
U Kancelariji Vlade za saradnju sa Haškim tribunalom i danas negiraju izjavu novinara televizije Federacije Bosne i Hercegovine Bakira Hadžiomerovića koji ostaje pri tvrdnji da su Mladićevi snimci, emitovani na toj televiziji, stari najviše dve godine.
Direktor Kancelarije Dušan Ignjatović kaže za naš program kako je dodatno razjašnjen snimak Mladića kako šeta po snegu, za koji se tvrdilo da je načinjen 2008. godine:
Naime, radi se o snimku koji je načinjen 1998. godine, dakle, promašeno je za “samo” deset godina – to smo mi poslali odavde. Srbija u ovom trenutku ne štiti Ratka Mladića i čini sve što je u njenoj moći da se on nađe u Haškom tribunalu.
“Naime, radi se o snimku koji je načinjen 1998. godine, dakle, promašeno je za “samo” deset godina – to smo mi poslali odavde. Srbija u ovom trenutku ne štiti Ratka Mladića i čini sve što je u njenoj moći da se on nađe u Haškom tribunalu.”
Predstavnici vlasti u Srbiji još jednom poručuju da je materijal sa 215 audio i video kaseta zaplenjen u decembru prošle godine u Mladićevoj kući u Beogradu, a prosleđen Haškom Tužilaštvu 27. marta ove godine. Međutim, niko ne daje odgovor na pitanje koje je, po mišljenju direktorke Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić, zapravo ključno:
“Šta je sprečavalo tajne službe da se pre toga napravi pretres i da se dođe do tog materijala.”
Portparol tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić ovako odgovara:
“Da li znate koliko je objekata i stanova pretresano?!"
RSE: Kako je moguće, s obzirom da je ta kuća pretresana i pre ovog decembra 2008., da se taj materijal tek sada pojavio?
“Ne znam kako da vam odgovorim na to pitanje. Mogu samo da vam kažem da od kada je tu Vukčević takvi pretresi tamo nisu vršeni.”
Kandić: Delovi sistema u Srbiji pomažu skrivanje Mladića
Za Natašu Kandić, međutim, činjenica da je materijal sa Mladićevim snimcima Hagu prosleđen tek u martu ove godine pokazuje da neki delovi sistema u Srbiji i danas pomažu njegovo skrivanje:
“To zapravo govori o tome da nijedna njihova reč o kontinuiranoj i sistematskoj potrazi za Ratkom Mladićem nije bila tačna, da je to bilo jedno stalno simuliranje i lažna predstava za Haški tribunal i evropsku zajednicu koja traje godinama.”
Posle donošenja zakona o saradnji sa Haškim tribunalom aprila 2002. godine nije bilo nikakvih indicija da se on nalazi u vojnim objektima.
“Ne, nema nikakvih indicija na osnovu onoga što je radila ekipa zadužena za istragu o njegovom boravku u vojnim objektima. Posle donošenja zakona o saradnji sa Haškim tribunalom aprila 2002. godine nije bilo nikakvih indicija da se on nalazi u vojnim objektima.”
Ipak, pitanje mogućnosti skrivanja Mladića u vojnim objektima otvoreno je ponovo 2005. godine nakon pogibije dvojice gradista u beogradskoj kasarni Topčider. Okolnosti još uvek nisu rasvetljene, a ovih je dana počelo saslušanje novih svedoka u tom slučaju.
Advokat Božo Prelević, koji je kao predsednik Nezavisne komisije istraživao okolnosti pogibije, prema čijim rezultatima je gardiste ubila treća osoba, kaže:
“Sva lica koja smo mi saslušali čuvala su zapravo spoljni deo objekta. Mi nismo saslušavali lica koja su čuvala unutrašnji deo objekta, pitali smo o tim okollnostima, ali nismo dobili odgovor.”
Nakon hapšenja njegovih jataka 2006. godine rekonstruisano je kretanje najtraženijeg haškog begunca od 1. juna 2002. do 25. januara 2006. Pobrojane su adrese na kojima je živeo u Novom Beogradu, kao i Radovan Karadžić. U nekim stanovima proveo je po 15, u drugim po 45 dana. Stanove u kojima se krio putem oglasa iznajmljivali su njegovi jataci.
* * * * *
Pogledajte sporni snimak Mladića kako šeta po snegu