'Peglanje' stavova za ulazak u Vladu Srbije

Konsultacije o vladi Srbije i zvanično su počele kod novoizabranog predsednika Tomislava Nikolića. Prvi su na razgovoru bili Naprednjaci koji su na izborima osvojili najviše mandata, ali baš kao i demokrate ne i dovoljno da bez socijalista mogu da obezbede većinu.

Kako dani odmiču, formiranje nove vlade u Srbiji čini se sve složenijim i sve su oči uprte u nekadašnju Miloševićevu perjanicu Ivicu Dačića. Veliki ucenjivački potencijal, kao rezultat izbornog uspeha, ovaj lider navodno reformisanih socijalista, sve čvršće demonstrira. Niko bez njega ne može, pa mu je uz raniji dogovor sa demokratama, nova ponuda za formiranje vlade posle zvaničnih konsultacija kod Tomislava Nikolića stigla od vršioca dužnosti predsednika SNS-a Aleksandra Vučića.

„Čekamo njihov odgovor, a onda ćemo da vidimo. Predsednik republike će koliko narednih dana nastaviti razgovor sa svim ostalim predstavnicima političkih stranaka i daće mandat onoj listi koja ga bude obavestila da ima 126 poslanika u Skupštini Srbije“, rekao je Vučić.

Pregovori o većini koje pokušavaju da obezbede demokrate, socijalisti sada uslovljavaju trećim koalicionim partnerom i neće da to budu liberali Čedomira Jovanovića zbog njegovih stavova o Kosovu i Republici Srpskoj. Poručio je to Dačić tokom vikenda iz Banjaluke.

„Pitanje odnosa prema Republici Srpskoj za mene je vaoma bitno pitanje. Ja sigurno neću ući u vladu koja će govoriti da je RS genocidna tvorevina", poručio je Dačić.

U poslu formiranja nove vlade u Beogradu pridružio mu se i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

„Republika Srpska će protestovati protiv učešća Liberalno-demokratske partije u novoj Vladi Srbije. I ovo je moja poruka svima drugima - bez oklevanja ćemo se distancirati od politike takve vlade. Ako Srbiji to treba, neka onda uzme Čedu Jovanovića", naveo je Dodik.

Lepak vlasti

Iako ga brinu ovakve poruke, za Miljenka Deretu sa liste LDP-a to nije razlog da promene stav o spremnosti da sa socijalistima uđu u vladu.

„Moram da kažem da se osećam neprijatno jer me to podseća na devedesete i to me veoma brine zato što mislim da to stavlja pod sumnju spremnost socijalista da tu politiku suštinski promene i da zaista ovu zemlju povedu ka evropskim integracijama. Naši problemi su obostrani, i zato mislim da je važno što se razgovara o programima. Ako se dogovorimo o programu koji ćemo sprovoditi zajedno onda je to u redu, ako se ne dogovorimo, nećemo ga sprovoditi“, kaže Dereta.

U odgovoru na poruke koje šalje lider Republike Srpske, Dereta podseća da ovo nije prvi put da Dodik prelazi crtu i meša se u unutrašnja pitanja drugih zemalja.

„On je jedan politički nasilnik i to su sebični i nasilnički potezi koji apsolutno ne gledaju u budućnost, nego samo na profit trenutka i profit koji se bazira na tom ružnom što se dogodilo u neposrednoj prošlosti“, ocenjuje Dereta.

No, baš kao u prethodnim godinama gotovo svi beogradski lideri, uz Dodika je ovoga puta stajao Ivica Dačić, ne isključujući više pregovore i sa drugim političkim opcijama ukoliko ovi sa demokratama propadnu. A Boris Tadić, ako je suditi po dosadašnjim susretima, odlučio se za LDP kao trećeg partnera. Uz stavove o Republici Srpskoj, ovu stranku od socijalista razdvaja i politika prema Kosovu, koja po Čedomiru Jovanoviću mora da prihvati realnost, te zalaganje za članstvo Srbije u NATO-u. Mogu li dve partije prevazići naizgled nepremostive razlike?

“Naravno da mogu. Volim cinično da kažem da ni jedan lepak ne lepi tako dobro kao lepak vlasti i učešće u njoj“, odgovara profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković, ali i podvlači da će njihovi problemi pratiti funkcionisanje nove vlade.

„Bojim se da je to neka vrsta zlog usuda za Srbiju - ili imate nepremostive konceptualne razlike ili imate ogromne interesne sporove ili različite strateške interese koalicionih partnera. Mogu da kažem da bi programske razlike unutar velike koalicije bile manje, ali u svim velikim koalicijama vi imate problem neiskrenih odnosa i želje da se prvi sledeći put formira sopstvena vlada. Tako da ovi problemi jesu nešto što će pratiti politiku u Srbiji, samo je pitanje kako će se oni rešavati“, kaže Stoiljković.