Kakva god da bude formirana nova vlada Srbije, i bez obzira što neće trčati izbornu trku za predsednika države u drugom krugu, socijalista Ivica Dačić slovi za najvećeg pobednika izbora održanih u nedelju. Sa 15,3 odsto glasova kao predsednički kandidat i 45 mandata obezbedio je sebi poziciju glavnog igrača u formiranju buduće vlade. Loše vođena politika Demokratske stranke omogućila je Dačiću da profitira na ovim izborima, ali njegovo uzdizanje mnogima u Srbiji u simboličkom smislu stvara mučan osećaj da je na delu jedna vrsta restauracije.
Ovako su Dačiću pevali svirači u izbornoj kampanji. A razloga za slavlje nakon izbora zapravo najviše ima upravo ovaj socijalista. Njegov uspeh najveće je iznenađenje nedeljnih izbora.
Sam Dačić prilično je samouveren nakon brojanja glasova jasno stavljajući do znanja da neće biti lak pregovarač. Dosadašnjem zameniku premijera i ministru policije sa procentima su očigledno porasle i aspiracije.
„Da budem iskren možda se u Srbiji ne zna ko će biti predsednik, ali mislim da se dobro zna ko će biti premijer“, poručio je on.
Lider socijalista Ivica Dačić nije usamljen u utisku da je njegova koalicija najveći pobednik ovih izbora koji će štaviše odlučivati o budućnosti Srbije. Uostalom kao i pre četiri godine, samo što ovoga puta ima znatno veću težinu sa duplo više osvojenih mandata i trećim mestom u predsedničkoj trci sa zavidnih 15 odsto glasova.
Bez obzira da li će se SPS naći u budućoj vladi ova stranka se može smatrati najvećim pobednikom izbora, ocenjuje Vladimir Pavićević sa Fakulteta političkih nauka.
„Moj utisak je da je Ivica Dačić 2008. godine veoma dobro procenio koji je to put za naredne dve, tri ili sad se ispostavilo četiri godine koji obezbeđuje da njegova stranka najviše profitira. Ali, Ivica Dačić i još neke ličnosti koje su u njegovom okruženju su ista ona lica koja smo mi gledali kod Miloševića. Ova situacija u kojoj SPS sada ima 16 procenata i gde Dačić jasno saopštava da njegova stranka ima premijersku funkciju zapravo na neki način u simboličkom smislu nama može da sugeriše da imamo na delu jednu vrstu restauracije i to je meni jedna užasna misao koju sada imam kao jedan osećaj u odnosu na rezultate i veliki uspeh Ivice Dačića na ovim izborima“, ocenjuje Pavićević.
Za četiri godine u vlasti pokušavao je da uveri javnost da njegova SPS nije više ona partija iz Miloševićevih dana. Mada se u izbornoj kampanji nije libio da koristi njegovu retoriku. Poslednjih godinu dana bio je sve oštriji prema međunarodnim zvaničnicima, naročito oko Kosova. U poslednje vreme sve čećšće je igrao na nacionalnu kartu.
„I kada su zamišljali da ćemo da nestanemo sa političke scene mi smo se uzdigli kao feniks. Sačuvao sam partiju, sačuvaću i državu Srbiju“, poručivao je Dačić u kampanji.
Šta je Dačiću pomoglo da se uzdigne kao feniks. Kao što ga je pre četiri godine sporazumom o pomirenju i formiranjem vlade sa socijalistima Demokratska stranka načinila prihvatljivim partnerom tako mu je i sada pomogla. Profesorka Srbijanka Turajlić tu ne vidi neku preteranu dilemu.
„Skandalozno vođenje vlade od strane Demokratske stranke. I sad vi sebe zamislite u poziciji potpuno osiromašenog i obespravljenog građanina koji shvata da ga je dotle dovela DS i onda pogledate izborne liste i kažete, dobro kome ja mogu najviše da verujem da je u stanju nešto da uradi da se ovo promeni. I možete da birate između Tome Nikolića i Ivice Dačića, i većini građana je očigledno Ivica Dačić delovao kao ubedljivije rešenje“, kaže Turajlić.
Međutim, naša sagovornica kaže da ona kao građanka ima problem sa Dačićem.
„Zbog 90-ih, zbog afere kofer i nekog ponašanja koje meni ne uliva poverenje, ali... Na kraju kad pogledate unazad, pa vi kažete, stvarno je strašno šta nam je Dačić radio 90-ih, a onda se pojave građani i kažu, da, ali strašno je i ono što su nam demokrate radile posle 2000. godine“, zaključuje Turajlić.
Dok su njegovi oponenti bili zaglavljeni u plastenicima i štalama trošeći se na nerealna obećanja o hiljadama novih radnih mesta, desetinama stranih investitora i boljem životu Dačić je, kažu, najmanje novca uložio u izbornu kampanju što je osiromašenom delu Srbije mnogo više godilo nego izmišljena obećanja, ali je on i tačno znao šta hoće.
„Kada smo padali sa vlasti 5. oktobra 2000. bilo je to uz bubnjeve, evo sada ćemo da se vratimo uz iste bubnjeve pošto su i bubnjari shvatili da su džabe lupali u bubnjeve“, poručivao je.
No, kako nam je u sećanje vratio i svog nekadašnjeg šefa Slobodana Miloševića pitalo smo našu sagovornicu Srbijanku Turajlić kako se osećala dok je od Dačića slušala Miloševićeve reči „malo morgen“ ili parafrazu nekadašnje čuvene rečenice izgovorene u Kosovu Polju „niko ne sme da vas bije“ u „niko ne sme da vas laže“.
„Isto onako kao što sam se osećala kada su demokrate napravile vladu sa Ivicom Dačićem. Jako loše, ali te rečenice su finale onoga što je napravljeno 2008. Tada je DS odlučila da vaskrsne Ivicu Dačića, on je čovek očigledno dovoljno inteligentan da je umeo to da iskoristi“, kaže Turajlić.
A ako je suditi po tome što je na koncertu jedne folk pevačice u samom finišu izborne kampanje, gde su socijalisti bili glavni gosti a Dačić i zapevao, u njihovom društvu sedeo i lider demokrata Boris Tadić, doduše kiselog lica, možda će njih dvojica ponovo biti ključni igrači u Srbiji.
Ovako su Dačiću pevali svirači u izbornoj kampanji. A razloga za slavlje nakon izbora zapravo najviše ima upravo ovaj socijalista. Njegov uspeh najveće je iznenađenje nedeljnih izbora.
Sam Dačić prilično je samouveren nakon brojanja glasova jasno stavljajući do znanja da neće biti lak pregovarač. Dosadašnjem zameniku premijera i ministru policije sa procentima su očigledno porasle i aspiracije.
„Da budem iskren možda se u Srbiji ne zna ko će biti predsednik, ali mislim da se dobro zna ko će biti premijer“, poručio je on.
Lider socijalista Ivica Dačić nije usamljen u utisku da je njegova koalicija najveći pobednik ovih izbora koji će štaviše odlučivati o budućnosti Srbije. Uostalom kao i pre četiri godine, samo što ovoga puta ima znatno veću težinu sa duplo više osvojenih mandata i trećim mestom u predsedničkoj trci sa zavidnih 15 odsto glasova.
Bez obzira da li će se SPS naći u budućoj vladi ova stranka se može smatrati najvećim pobednikom izbora, ocenjuje Vladimir Pavićević sa Fakulteta političkih nauka.
„Moj utisak je da je Ivica Dačić 2008. godine veoma dobro procenio koji je to put za naredne dve, tri ili sad se ispostavilo četiri godine koji obezbeđuje da njegova stranka najviše profitira. Ali, Ivica Dačić i još neke ličnosti koje su u njegovom okruženju su ista ona lica koja smo mi gledali kod Miloševića. Ova situacija u kojoj SPS sada ima 16 procenata i gde Dačić jasno saopštava da njegova stranka ima premijersku funkciju zapravo na neki način u simboličkom smislu nama može da sugeriše da imamo na delu jednu vrstu restauracije i to je meni jedna užasna misao koju sada imam kao jedan osećaj u odnosu na rezultate i veliki uspeh Ivice Dačića na ovim izborima“, ocenjuje Pavićević.
Za četiri godine u vlasti pokušavao je da uveri javnost da njegova SPS nije više ona partija iz Miloševićevih dana. Mada se u izbornoj kampanji nije libio da koristi njegovu retoriku. Poslednjih godinu dana bio je sve oštriji prema međunarodnim zvaničnicima, naročito oko Kosova. U poslednje vreme sve čećšće je igrao na nacionalnu kartu.
„I kada su zamišljali da ćemo da nestanemo sa političke scene mi smo se uzdigli kao feniks. Sačuvao sam partiju, sačuvaću i državu Srbiju“, poručivao je Dačić u kampanji.
Šta je Dačiću pomoglo da se uzdigne kao feniks. Kao što ga je pre četiri godine sporazumom o pomirenju i formiranjem vlade sa socijalistima Demokratska stranka načinila prihvatljivim partnerom tako mu je i sada pomogla. Profesorka Srbijanka Turajlić tu ne vidi neku preteranu dilemu.
„Skandalozno vođenje vlade od strane Demokratske stranke. I sad vi sebe zamislite u poziciji potpuno osiromašenog i obespravljenog građanina koji shvata da ga je dotle dovela DS i onda pogledate izborne liste i kažete, dobro kome ja mogu najviše da verujem da je u stanju nešto da uradi da se ovo promeni. I možete da birate između Tome Nikolića i Ivice Dačića, i većini građana je očigledno Ivica Dačić delovao kao ubedljivije rešenje“, kaže Turajlić.
Međutim, naša sagovornica kaže da ona kao građanka ima problem sa Dačićem.
„Zbog 90-ih, zbog afere kofer i nekog ponašanja koje meni ne uliva poverenje, ali... Na kraju kad pogledate unazad, pa vi kažete, stvarno je strašno šta nam je Dačić radio 90-ih, a onda se pojave građani i kažu, da, ali strašno je i ono što su nam demokrate radile posle 2000. godine“, zaključuje Turajlić.
Dok su njegovi oponenti bili zaglavljeni u plastenicima i štalama trošeći se na nerealna obećanja o hiljadama novih radnih mesta, desetinama stranih investitora i boljem životu Dačić je, kažu, najmanje novca uložio u izbornu kampanju što je osiromašenom delu Srbije mnogo više godilo nego izmišljena obećanja, ali je on i tačno znao šta hoće.
„Kada smo padali sa vlasti 5. oktobra 2000. bilo je to uz bubnjeve, evo sada ćemo da se vratimo uz iste bubnjeve pošto su i bubnjari shvatili da su džabe lupali u bubnjeve“, poručivao je.
No, kako nam je u sećanje vratio i svog nekadašnjeg šefa Slobodana Miloševića pitalo smo našu sagovornicu Srbijanku Turajlić kako se osećala dok je od Dačića slušala Miloševićeve reči „malo morgen“ ili parafrazu nekadašnje čuvene rečenice izgovorene u Kosovu Polju „niko ne sme da vas bije“ u „niko ne sme da vas laže“.
„Isto onako kao što sam se osećala kada su demokrate napravile vladu sa Ivicom Dačićem. Jako loše, ali te rečenice su finale onoga što je napravljeno 2008. Tada je DS odlučila da vaskrsne Ivicu Dačića, on je čovek očigledno dovoljno inteligentan da je umeo to da iskoristi“, kaže Turajlić.
A ako je suditi po tome što je na koncertu jedne folk pevačice u samom finišu izborne kampanje, gde su socijalisti bili glavni gosti a Dačić i zapevao, u njihovom društvu sedeo i lider demokrata Boris Tadić, doduše kiselog lica, možda će njih dvojica ponovo biti ključni igrači u Srbiji.