Problem lošeg stanja životne sredine u Pljevljima ovih dana doživljava kulminaciju jer je zagadjenje vazduha, vode i zemljišta dostiglo dramatične razmjere. Voda u Pljevljima, pored toga što nije za piće, više ne može da se koristi, čak, ni za održavanje lične higijene. O ovom problemu, koji je danima u žiži domaće javnosti, u četvrtak su raspravljali i parlamentarci.
„U Pljevljima treba proglasiti vanredno stanje! Vlada treba da predloži mjere u periodu važenja vanrednog stanja, da donese odluku o finansiranju toplifikacije grada i u budžet za narednu godinu uvrsti ovu stavku. Pored toga, Vlada treba da obezbijedi snabdijevanje Pljevalja pitkom vodom cistjernama i da Pljevljake privremeno oslobodi plaćanja električne energije da bi se smanjilo zagadjenje izazvano sagorjevanjem uglja u domaćinstvima“. Ovo je predložio funkcioner opozicionog Demokratskog fronta, Vladislav Bojović koji je naročito naglasio da su se Pljevljaci naslušali raznih najava i obećanja, odnosno, da su sada neophodne konkretne mjere da bi se dramatično pogoršano, inače lošeg stanja životne sredine u Pljevljima, poboljšalo.
„Razlozi za zagadjenost vode su, prije svega, sadržani u činjenici da je vodovodna infrastruktura urušena, devastirana, a da godinama izostaje značajnije ulaganje u njenu rekonstrukciju. Čitav niz faktora utiče na zagadjenost vazduha. Prije svega, neispunjavanje obaveze još iz vremena početka gradnje Termoelektrane Pljevlja u vezi sa izgradnjom toplifikacije grada ali i zbog toga što veliki privredni subjekti, prije svih, Termoelektrana i Rudnik uglja Pljevlja godinama ne poštuju zakone iz oblasti životne sredine, a nadležni državni organi ne reaguju. I zemljište je isključivo zagadjeno zbog ovog istog faktora – nepoštovanja zakona od strane Termoelektrane, Rudnika i drugih privrednih subjekata u gradu.“
Tokom sesije skupštinskog Odbora za ekologiju kom su prisustvovali i predstavnici relevantnih državnih institucija, predstavnici vladajućih stranaka su uglavnom nastojali da skinu odgovornost sa Vlade.
Nakon izlaganja Vladislava Bojovića iz opozicionog Demokratskog fronta, počeo je dijalog izmedju njega i predsjedavajućeg Odbora za ekologiju i funkcionera vladajuće DPS, Predraga Sekulića.
Sekulić: Gospodine Bojoviću, hvala Vam što se kritikovali svoje partijske prijatelje i istomišljenike koji su vršili vlast u Pljevljima, a posebno oni koji su vodili Vodovod prethodnih godina, a nijesu ništa uradili.
Bojović: Gospodine Sekuliću, odmah ste krenuli sa političkom replikom. Ja sam pokušavao da izbjegnem politizaciju. Ovaj problem se, očigledno, relativizuje i minimizira, odnosno, nema političke volje da se njemu pristupi.
Sekulić: Jasno stavljate do znanja da u ovom slučaju veliki dio krivice pripada lokalnoj samoupravi u kojoj je vaša partija dugo godina učestvovala.
Bojović: Vidim da je strategija predstavnika Vlade prebacivanje odgovornosti na lokalnu samoupravu. Ja ukazujem da lokalna samouprava nije imala mogućnosti da riješi ove probleme ni kada je u vrijeme vaše opcije, a ni u vrijeme kada je moja partija učestvovala u upravljanju Pljevljima.
Pljevaljska ekološka NVO Breznica je ovih dana, zbog teškog zagadjenja životne sredine u Pljevljima, od Vlade tražila preduzimanje hitnih mjera, medju kojima je i uvodjenje vanrednog stanja na tom području, a od parlamenta hitno zasijedanje na kom bi se razmatralo stanje u ovom gradu.
U Pljevljima, na relativnom malom području, funkcionišu dva velika industrijska postrojenja: Termoelektrana i Rudnik uglja koji su, zajedno sa domaćinstvima koja za ogrijev uglavnom koriste ugalj, glavni zagadjivači.
NVO Breznica upozorava da „gradjani Pljevalja žive u zatrovanom vazduhu i zagadjenoj vodi koja više ne smije da se koristi ni za umivanje i da koncentracija PM10 čestica prelazi dozvoljene granice. Kažu da je Vlada ranije napravila studiju u kojoj se konstatuje da će do 2020. godine koncentracije biti 300 puta veće ako se ne uradi toplifikacija, a da je ta ista Vlada ocijenila da je toplifikacija Pljevalja nerentabilna.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Ervin Spahić je kao razloge za dramatičan nivo zagadjenja u Pljevljima naveo i meteorološke uslove i geografski položaj... Termoelektranu oslobodio svake odgovornosti jer su mu iz te kompanije dostavili informaciju da za vrijeme najvećeg zagadjenja Termoelektrana nije ni radila zbog priprema za zimsku sezonu. Čak i u vezi sa uvodjenjem vanrednog stanja, Spahić kaže – ne možete to očekivati od Vlade.
„Lokalna samouprava može da uvede vanrednu situaciju! Sva individualna ložišta moraju da prestanu da griju, da u gradu nema saobraćaja motornih vozila osim hitne pomoći, vatrogasne i komunalnih službi... Za pet dana ćete u Pljevljima imati kristalnu situaciju. Ne možete očekivati da Vlada donese odluku. Može i drugi scenario. Da gradjani Crne Gore preuzmu teret i da subcencioniraju potrošače električne energije u Pljevljima koji bi u tom slučaju prešli na grijanje na električnu energiju.“
Dok je direktor Agencije za zaštitu životne sredine Ervin Spahić govorio da bi gradjani trebalo da plaćaju, lokalna samouprava da uvodi vanredno stanje, meteorološke prilike da se poboljšaju, ako već ne može geografski položaj... pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine, Ivana Vojinović je govorila o tome – šta je do sada radila Vlada.
„Vlada Crne Gore je u januaru 2013. godine usvojila Nacionalnu strategiju za upravljanje kvalitetom vazduha za period 2013. – 2016. godina.“
Funkcioner opozicione Socijallsitičke narodne partije Danko Šarančić je upozorio da gradjani Pljevalja više nemaju strpljenja da slušaju o strategijama i najavama, već da očekuju konkretnu akciju države.
„Gradjanima Pljevalja nije ugroženo samo Ustavom zagarantovano pravo na zdravu životnu sredinu, već i pravo na život. Strpljenje gradjana je pri kraju. Novac ne može biti izgovor da ga nema jer je mnogo „toplifikacija“, „elektrofiltera“, „vodovoda“, „postrojenja“... do sada pojedeno i potrošeno kroz pogrešne privatizacije, padanje garancija, državnu pomoć propalim preduzećima...“
