Aleksandar, građanin Kosova srpske nacionalnosti iz Severne Mitrovice, "radio" je u Ministarstvu prosvete Kosova od januara 2016. godine. Na posao nikada nije otišao ali je redovno primao platu.
Ova praksa je prekinuta nakon šest godina od kako je zaposlen. U februaru je Ministarstvo prosvete prestalo da izdvaja novac za plate osobama koje nisu odlazile na posao.
Aleksandar je u Ministarstvu prosvete dobio posao na osnovu sporazuma Kosova i Srbije koji se odnosio na integraciju pripadnika takozvane Civilne zaštite.
Civilna zaštita je funkcionisala u okviru paralelnih struktura na severu Kosova, a rasformirana je 2015., nakon dogovora u okviru dijaloga, koji se vodi u Briselu posredstvom Evropske unije.
Nakon potpisivanja ovog sporazuma, na stotine pripadnika Civilne zaštite je zaposleno u kosovskim institucijama.
Aleksandar (pravi identitet poznat redakciji) u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je prvi i poslednji kontakt sa svojim poslodavcem – u ovom slučaju Ministarstvom prosvete Kosova – imao 5. januara 2016. godine.
U međuvremenu, na poslu nije bio angažovan.
"Samo sam tada bio u Prištini, sve ovo vreme me niko iz Ministarstva (prosvete) nije zvao i nisam imao nikakav kontakt", kaže Aleksanadr.
Ukupno 31 osoba primala platu bez rada
U proteklih šest godina, Aleksandar i još 31 osoba iz redova srpske zajednice, su primali platu od Ministarstva prosvete, bez da su radili.
Međutim, ovakva situacija se promenila prošlog meseca, kada je kosovsko Ministarstvo prosvete, nauke, tehnologije i inovacija odlučilo da više neće isplaćivati plate radnicima koji ne dolaze na posao.
Aleksandar navodi da je zbog takve odluke, zajedno sa ostalim, radnicima, uložio žalbu Ministarstvu prosvete.
Kako navodi, prema ugovoru koji je imao, Ministarstvo mu nije obezbedilo uslove za rad jer je, navodi dalje, trebao da bude radno angažovan na severu Kosova, gde inače živi.
Sa druge strane, iz Ministarstva prosvete kažu da je prekinuta isplata plata bivšim pripadnicima Civilne zaštite jer su dobili opomenu iz Kancelarije nacionalnog revizora.
"Nakon izveštaja revizora, Ministarstvo je odmah reagovalo i nadležni službenici su se bavili tim slučajem", navode za RSE iz Ministarstva prosvete.
Kancelarija nacionalnog revizora je u vezi istog pitanja upozoravala bar tri godine za redom: 2018, 2019 i 2020. Međutim, iz Ministarstva obrazovanja kažu da niko od bivših pripadnika Civilne zaštite nije dobio otkaz, nakon što su posao dobili 2016. godine.
Prema izveštaju Kancelarije revizora, za njihove plate je na godišnjem nivou izdvajano oko 135.000 evra, što znači da je za šest godina Ministarstvo izdvojilo oko 810.000 evra za plate bivšim pripadnicima Civilne zaštite, koji su integrisani u kosovski sistem.
Šta je Civilna zaštita?
Civilna zaštita je bila paralelna struktura koju je na severu Kosova 2006. godine osnovala i finansirala Srbija. Pripadnici ove strukture su, pored ostalog, organizovali podizanje barikada na severu, kako bi se sprečila sloboda kretanja.
Civilnu zaštitu je činilo više od 700 članova, a Briselski dogovr je predviđao integraciju u kosovski sistem za 483 osobe, odnosno da oni dobiju posao na severu Kosova.
Vlada Kosova je u julu 2015. godine donela odluku o primeni ovog sporazuma i u narednim mesecima su pripadnici Civilne zaštite dobili posao i ugovore u kosovskim institucijama, počev od pozicija u Ministarstvima pa sve do pozicija u državnim agencijama koje deluju na lokalnom nivou.
Nekoliko kancelarija koje su bile namenjene integrisanim radnicima na severu svečano je otvoreno 28. decembra 2016., ali su iste samo par sati kasnije oštećene eksplozivnom napravom, koja je bačena na zgradu u kojoj su se nalazile.
Od tada Vlada Kosova nije više pokušavala da otvori nove kancelarije i to je razlog što su mnogi primali plate a da nisu odlazili na posao.
Kancelarija revizora je u nekoliko različitih izveštaja pominjala da zaposleni u pojedinim ministarstvima u Vladi Kosova, nisu radno angažovani.
Zbog toga su 2020. godine Ministarstvo za infrastrukturu, životnu sredinu i prostorno planiranje, Ministarstvo kulture, Ministarstvo unutrašnjih poslova i javne uprave, kao i Ministarstvo trgovine i industrije, dobile opomenu.
Ovo pitanje se od 2017. pominjalo i u izveštajima za druga ministarstva.
Tokom poslednjih šest godina došlo je do rekonstrukcije Vlade, odnosno došlo je do spajanja određenih ministarstava ali se ne zna kako i na koji način su radnici raspoređeni.
Vlada Kosova nije dala preciznu informaciju o broju zaposlenih koji ne idu na posao, niti ukupan novačani iznos koji su kosovske institucije izdvajale za isplatu tih radnika.
Nemaju sve institucije 'problema' sa zaposlenima
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja Kosova za RSE navodi da imaju osam zvaničnika iz redova srpske zajednice koji rade u Severnoj Mitrovici, Leposaviću i Zubinom Potoku.
Osim njih, ima i radnika koji su primljeni u stalni radni odnos a koji su angažovani u nekoliko agencija koje funkcionišu u okviru tog ministarstva.
Dodaju da je ranije bilo problema jer neki radnici nisu dolazili na posao.
"U Kosovskoj agenciji za šumarstvo, koja takođe deluje u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, osam osoba od njih osamnaest je odlukom Disciplinske komisije 2017. godine otpušteno sa posla", navode iz resornog Ministarstva.
Na osnovu Briselskog sporazuma, 27 pripadnika srpske zajednice je dobilo posao u Korektivnoj službi Kosova, čiji rad nadgleda Ministarstvo pravde.
"Sva primljena službena lica rade puno radno vreme u Pritvorskom centru u Mitrovici", navode iz Ministarstva pravde.
Iz Ministarstva za infrastrukturu, gde su angažovane 32 osobe iz redova srpske zajednice sa severa Kosova, za RSE kažu da "svake nedelje primaju potvrdu od dotičnih zvaniccnika da idu na posao".
Međutim, u izveštaju Kancelarije revizora za 2020. godinu se navodi da zaposleni u pomenutom ministarstvu ne idu stalno na posao.
Medžide Demoli Nimani (Mexhide Demolli Nimani), direktorka nevladine organizacije FOL (Govori), koja se bavi borbom protiv korupcije, navodi da je neprihvatljivo plaćati ljude koji ne dolaze na posao.
"Jednak tretman svih građana treba jednom zauvek uspostaviti na celoj teritoriji Republike Kosova. Ne bi trebalo da imamo građane koji nikada nisu otišli na posao a primaju plate tokom cele godine“, kaže ona.
Sa druge strane, iz Kancelarije Evropske unije na Kosovu navode da je glavni problem u primeni sporazuma o integraciji Srba u kosovski sistem zapravo nedostatak radnog prostora za te radnike.
Očekuju da će Kosovo i Srbija uložiti dodatne napore oko realizacije tog sporazuma, kao i mnogih drugih.
Kosovo i Srbija dijalog o normalizaciji odnosa vode od 2011. godine i do sada je postignuto preko 30 sporazuma od kojih mnogi nisu realizovani na terenu.
*Priredila Sandra Cvetković
Dijalog Srbije i Kosova 2011-2020.
