Na adresu Beograđanke Milanke, baš kao i na adrese mnogih penzionera širom Srbije, ovih dana stiglo je pismo koje im je uputio predsednik Srbije i Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić.
U pitanju je „pismo zahvalnosti" u kome se Vučić najstarijim sugrađanima zahvaljuje na „strpljenju i odgovornosti“ tokom četvorogodišnjeg umanjenja penzija, od novembra 2014. do novembra 2018. godine.
„Jel znate šta sam prvo pomislila? Prvo sam pomislila - da li to mene moj predsednik zafrkava sa ovim? Da li misli da smo toliko ludi da on meni nasilno četiri godine oduzima, otima, i on se meni zahvaljuje kao da sam ja to njemu dobrovoljno davala“, rekla nam je Milanka, penzionerka iz Beograda.
Pismo predsednika Vučića, osim što je pojedine penzionere, kako kažu, uvredilo, pažnju je privuklo i zato što je stiglo u koverti Vučićeve Srpske napredne stranke. Evidenciju o penzionerima u Srbiji, naime, ima Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), a politička stranka, ukoliko bi se poštovao Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ne bi smela da ima informacije o tome ko je penzioner i gde živi.
Zbog toga je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, pokrenuo postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u Fondu PIO, Generalnom sekretarijatu predsednika Republike i u SNS-u. Rok za odgovor je pet dana, a u Fondu PIO je u međuvremenu za portal Insajder rečeno da oni nisu dali podatke. SNS se ovim povodom nije oglasila. Pitanja smo uputili informativnoj službi stranke i čekamo na odgovor.
„Odakle mu pravo da u ime Srpske napredne stranke uzima podatke penzionera? Naročito onih koje je oglobio, a koje ništa pitao nije...“, pita u razgovoru za RSE Mihajlo Miša Radović, predsednik Udruženja Sindikata penzionera Srbije. I mnogi članovi sindikata na čijem je čelu, takođe su dobili pismo koje potpisuje Vučić, a u kome se, između ostalog, navodi:
„Znam koliko su vam teške i bolne bile promene koje smo od 2014. godine morali da sprovodimo, znam i kolika je bila vaša lična žrtva, svakog od članova vaše porodice, ali, želim još jednom da vam kažem da to što ste prihvatili i podržali teška odricanja, taj jedini način koji je bio pred nama, bukvalno nam je omogućio da sačuvamo i obezbedimo i vašu i budućnost naše dece“, stoji u pismu koje potpisuje Vučić.
S druge strane, ne ulazeći u problematiku oko koverte sa oznakom stranke, Momo Čolaković, poslanik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), članice vladajuće koalicije koja je 2014. godine, uprkos negodovanju penzionera podržala smanjenje penzija smatrajući ga nužnim, pismo zahvalnosti predsednika Srbije vidi kao „lep gest i čin“. „Pozdravljam što se zahvalio i tim putem“, dodaje Čolaković.
Što se sadržine pisma tiče, odnosno objašnjenja da je smanjenje za koje se Vučić zahvaljuje bilo neophodno, Čolaković kaže da ima pozitivno mišljenje o stavovima predsednika države o materijalno-socijalnom položaju penzionera. „On uvek ideje i predloge daje pre svih istitucija, ministarstava i drugih i vodi borbu sa Međunarodnim monetarnim fondom za bolji položaj korisnika penzija“, navodi poslanik PUPS-a.
Na činjenicu da pojedina udruženja penzionera ne dele takvo mišljenje, Čolaković kaže da „oni imaju pravo da izraze svoj stav i svoje mišljenje“ i da u to neće da se meša.
„Ako smatraju da je tako, mogu da iskažu stav, ali ja mislim da može i na drugačiji način, a ne preko štampe – razgovorom sa ministarstvom, sa vladom, pa čak, lično mislim da bi i predsednik bio spreman da o tome razgovara“, dodaje Čolaković.
Na probleme penzionera sindikati najstarijih građana Srbije ukazuju već godinama, a naročito intenzivno od kada je najavljeno, a potom i realizovano smanjenje penzija. Sada traže da im se vrati razlika, a ne zahvalnost, kaže nam penzionerka Milanka iz Beograda. „Umesto da kaže – dragi penizioneri, evo sada kada je država stala na noge, u znak zahvalnosti što ste nam pomogli, mi ćemo u narednih nekoliko godina da vam vratimo to što smo vam oduzeli“.
Razlike nema, već samo „hvala“ ubačeno u stranačku kovertu, što Mihajlo Miša Radović naziva manipulisanjem ljudima.
„Manipulisanje intelektualcima, ljudima koji su gradili ovu zemlju, ljudima koji su znali kako se gradi ta zemlja, a ne kako se rastače“, kaže Radović čije je Udruženje više puta organizovalo proteste penzionera, nezadovoljno četvorogodišnjim umanjenjem primanja i generalno lošim životnim standardom. Sa poslednjeg, održanog 30. oktobra, dva dana pred ukidanje mera štednje, zatražili su da im se vrati razlika i poručili da će pravdu, ako treba, potražiti i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
