„I dalje se osećam ugroženo, bez obzira na sva ta obećanja da će da se povećaju penzije“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) psihološkinja u penziji Smilja Ivačković.
Ova Beograđanka je među hiljadama penzionera u Srbiji koji iščekuju odluku Parlamenta o ukidanju Zakona kojim su im pre četiri godine penzije smanjene:
„Evo, sad opet ta odluka koja zavisi od Vlade. Vi živite i živećete u neizvesnosti. Trebalo bi da se to stabilizuje, da se zna tačno kada se i za koliko se povećavaju penzije. Mi se čudimo šta se dešava sa ljudima. Pa, to je, u stvari, jedno stalno stanje stresa“, kaže Ivačković.
U Skupštini Srbije je 21. septembra počelo vanredno zasedanje, na čijem dnevnom redu je i razmatranje Zakona o izmenama i dopunama zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ako bude usvojen, biće ukinut Zakon o smanjenju penzija i to najkasnije do 30. septembra ove godine.
Prethodno, ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali je najavio da će od oktobra svi imati nikad veće penzije.
Oktobarsku penziju će srpski penzioneri podići u novembru, i ona će prvi put posle četiri godine biti neumanjena.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević rekao je u Skupštini Srbije da će njena visina biti jednaka penziji iz oktobra 2014, pre stupanja na snagu Zakona o umanjenju, uvećana za četvorogišnja usklađivanja sa rastom cena:
„Primera radi, penzija koja je u oktobru 2014. godine iznosila 50 000 dinara (oko 420 evra), nakon stavljanja zakona van snage iznosiće 53.954 dinara (oko 450 evra).“
Podsetimo, penzije su smanjenje 2014. godine pod obrazloženjem da je država pred bankrotom. Odluka je doneta u vreme mandata ministra finansija Dušana Vujovića, koji je maja ove godine podneo ostavku na tu funkciju objašnjavajući je ličnim razlozima.
Za četiri godine, mnogo puta su penzioneri izlazili na ulice i protestovali, ali – bez rezultata.
Penzioneri pozdravljaju prestanak zavlačenja državne ruke u njihove penzije koje su samo njihova imovina, ali ih brine nešto drugo što zakon predviđa.
Naime, ako bude usvojen, neće više biti dosadašnjeg automatskog povećavajnja penzija dva puta godišnje – 1. aprila i 1. oktobra – u skladu sa stopom inflacije i rastom bruto društvenog proizvoda. Umesto takvog predvidivog usklađivanja penzija, Vlada Srbije će dobiti diskreciono pravo da, u zavisnosti od budžeta, određuje koliko i kada se penzije mogu povećavati.
Vladimir Orlić, zamenik šefa poslaničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije, u izjavi za RSE nije imao dilemu. Upitan da li će podržati ukidanje dosadašnje formule za automatsko usklađivanje penzija u skladu sa stopom rasta inflacije i BDP-a, je odgovorio:
„Da, podržaćemo. Zato što se to radi u skladu sa onim mogućnostima koje budžet dozvoljava i koje, naravno, podrazumevaju da to može da bude i češće od dva puta godišnje i u većem iznosu. Zato što je to realno rešenje, koje, uostalom, postoji i u drugim državama Evrope“, rekao je Orlić.
Ukidanjem dosadašnje formule za usklađivanje penzija, penzijski sistem Srbije degradirao bi se na nivo najnestabilnijih sistema u zemljama Severne Afrike i Bliskog istokaFiskalni savet Srbije
Na drugoj strani, dan uoči početka zvanične parlamentarne rasprave, nezavisni kontrolni organ Fiskalni savet Srbije je od Skupštine Srbije tražio da povuče Predlog izmena zakona o penzionom osiguranju. Tu ocenuju da je ukidanje dosadašnje formule za usklađivanje penzija ugrožavanje predvidivosti koja karakteriše evropske penzijske sisteme, čime bi se penzijski sistem Srbije degradirao na nivo, kako navode, najnestabilnijih sistema u zemljama Severne Afrike i Bliskog istoka.
Pavle Petrović, čelnik Fiskalnog saveta, za RSE objašnjava zašto ta institucija smatra lošim ukidanje jasnog pravila prema kojem su se do sada penzije uvećavale na osnovu inflacije i privrednog rasta:
„Sada se to ukida i ostavlja se neodređeno Vladi i Ministarstvu finansija da te penzije određuju prema mogućnostima koje nisu jasno definisane. Tu postoje dve manjkavosti. Prva je što je to neizvesnost za same penzionere, sadašnje, ali i buduće, jer su oni na osnovu svojih uplaćenih doprinosa i dosadašnjih pravila koja su bila nezavisna od diskrecionog prava vlade, mogli da određuju i planiraju svoju penzionersku budućnost i šta mogu da očekuju kao prihode“, pojašnjava Petrović i navodi da je druga velika manjkavost to što nije jasno da li će limit budžetskog izdvajanja za penzije biti 11 odsto BDP-a, kako predviđa Zakon o budžetu.
„Ovaj Zakon to, izgleda, derogira jer zapravo nije jasno da li će ta granica i dalje da postoji, tako da postoji opasnost da se ako se pojavi neki višak u budžetu, umesto da se koristi za povećanje investicija ili smanjenje poreza, stimulisanje privatnog sektora, može da ode u penzije iznad tog nivoa od 11 posto“, upozorava Petrović.
„Naravno da je to rešenje koje zavisi od aktuelne politike i da će na osnovu dosadašnjih iskustava aktuelna vlast to maksimalno koristiti da bi potkupljivala deo birača u Srbiji, odnosno, deo penzionera“, komentariše predlog novog zakona i Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica, koji za RSE kaže i da će, ako ovaj zakon bude usvojen, organizovati proteste penzionera u celoj Srbiji.
Zakon, prema sudu naših sagovornika, uvodi još nešto što je problematično. Naime, ustanovljava i diskrecionu mogućnost vlade da delu penzionera dodeljuje novčani dodatak, uvećanje uz penziju, u zavisnosti od finansijskih mogućnosti budžeta Srbije, uz ograničenje da ova sredstva ne mogu biti veća od 0,3 odsto BDP na godišnjem nivou.
Prvi čovek Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da je to dodatno derogiranje penzionog sistema jer se svodi na to da će se od onih koji imaju natprosečne penzije uzeti deo penzije i preliti onima čije su penzije ispod 30 000 dinara (oko 250 evra):
„To onda znači da se narušava odnos između uplaćenih doprinosa i penzija koje penzioneri primaju, a to je na neki način kao da uzimate njihovu imovinu“, upozorava Petrović.
Indeksacija penzija mora da se odnosi na sve penzije, a ne samo na pojedine, što je princip koji važi u praktično svim evropskim zemljama, smatraju u Fiskalnom savetu i podsećaju da se finansijska pomoć onima čije su penzije male ne rešava preko penzijskog sistema nego preko socijalne politike.
Facebook Forum