Ekonomski fakultet Univerziteta u Sarajevu sačinio je projekt razvoja zdravstvenog turizma u BiH, Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, koji je prihvaćen na konkursu za projekte iz cijele Adriatik regije i biće finansiran novcem iz programa prekogranične saradnje Evropske unije „Adriatic IPA CBC 2007-2013”. Projekat vrijedi 1,1 miliona eura.
Koordinator projekta, dr. Almir Peštek, profesor sarajevskog Ekonomskog fakulteta, govori o potrebi povezivanja i razvoja zdravstvenog turizma u regiji.
Peštek: Drago mi je da sam danas ovdje, da mogu da vam prezentujem naš projekat „Adriatic Health and Vitality Network“. Mi smo aplicirali 2009. godine jednom, ne mogu reći 'novom' idejom, ali jednim novim pristupom postojećim uslugama u oblasti zdravstvenog turizma koje se nude u regiji. Projekat pokriva zemlje Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Imamo ukupno šest partnera – to su, kako privatne firme, tako i organi lokalne uprave, edukacijske ustanove i nevladine organizacije. Ono što mi želimo uraditi kroz ovaj projekat jeste da unaprijedimo kvalitet, odnosno da obogatimo ponudu zdravstvenog turizma i ponudimo alternativni pristup razvoju tog turizma. Želimo da u potpunosti iskoristimo potencijale koji pripadaju Adriatik regiji. Ovaj projekat obuhvata samo one dijelove koji pripadaju ovoj regiji, tako da nisu mogle aplicirati sve regije u BiH, Hrvatskoj ili Sloveniji. U tim regijama želimo da u potpunosti iskoristimo sve prirodne, kulturne, historijske potencijale, i da ih povežemo sa zdravstvenim uslugama, odnosno da ponudimo budućim korisnicima jedan širi set usluga, da napravimo pakete usluga koje će značajno doprinijeti razvoju turizma, i u Bosni i Hercegovini i, naravno, u cijeloj regiji. Poseban efekat ovog projekta je integracija pružalaca turističkih usluga, tako da ćemo mi kroz ovaj projekat, osim ovih partnera, integrisati i druge - hotele, prevoznike, rent-a-car agencije, ugostitelje, prodaju suvenira itd. Na taj način ćemo zasigurno proizvesti i te indirektne efekte za razvoj tih regija. Turizam je ipak industrija koja ima najveće indirektne efekte na razvoj. Ono što je nama na Ekonomskom fakultetu posebno drago jeste da smo mi vodeći partner. Mi smo bili vodeći aplikant u projektu, mi smo razradili tu projektnu ideju i mi smo okupili sve te partnere i zajedno s njima, u veoma jakoj konkurenciji od nekoliko stotina projekata, uspjeli da uđemo u tih otprilike tridesetak koji su odabrani za finansiranje.
Peštek: Za taj projekat mogle su aplicirati određene regije u zemljama Italija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i Grčka. Moram reći da je najviše aplikanata bilo iz Italije. Naravno, bilo je institucija i organizacija iz Bosne i Hercegovine koje su također, kao članovi konzorcija, učestvovali u ovom projektu. Neki od njihovih projekata su i odabrani za finansiranje, ali ono što odvaja naš projekat od drugih je da smo mi jedini aplikant iz Bosne i Hercegovine koji je nosilac, odnosno vodeći aplikant projekta. Sa prvim aktivnostima krećemo već sada, u junu. Projekat će trajati tri godine, do aprila 2014. godine.
Jedna od zdravstvenih ustanova u BiH, ilustrativna fotografija
Peštek: Banjsko-lječilišni turizam je dio toga, međutim, u zdravstveni turizam uključujemo i neke druge aktivnosti. Ono što smo mi identifikovali kao jednu od mogućnosti za aplikaciju u Bosni i Hercegovini je dentalni turizam, life-style turizam, antistres turizam i pružanje drugih zdravstvenih usluga, kao što su pregledi i tako dalje, ali taj set medicinskih i zdravstvenih usluga mi ćemo povezati sa turizmom uopšte kulturnim turizmom, pa i religijskim, historijskim, zimskim turizmom i tako dalje. Znači, ono što mi želimo kroz ovaj projekat je upravo da integrišemo sve oblike zdravstvenog turizma sa, da tako kažemo, tradicionalnim turizmom i da na taj način ponudimo jedan širi paket usluga. A što je veoma važno za nas – da tu ponudu integrišemo u okviru naše Adriatik regije i da radimo na unapređenju kvaliteta usluga i razvoju standarda kvaliteta pružanja usluga. To je isto jedan od zadataka za koji smo se obavezali da ćemo, osim integracije, uraditi u okviru projekta.
Peštek: Pisanje projekata zahtjeva jako puno učenja i jako puno prakse. Ovakve projekte je jako teško osmisliti i prilično je teško i napisati ih, pošto je to aktivnost koja zahtjeva puno vremena, truda, timski rad, ali naravno da se može. Mi smo bili vođeni time da napravimo projekat koji će zaista proizvesti određeni rezultat, da zaista nešto uradimo. Sami ste svjedoci da postoji mnogo projekata raznih institucija koje apliciraju sa nekim idejama koje nemaju stvarni output, znači nema mjerljivih rezultata iza. Mi smo se baš potrudili da uradimo nešto što će zaista doprinijeti razvoju kako Bosne i Hercegovine, tako i drugih zemalja u regiji.
Koordinator projekta, dr. Almir Peštek, profesor sarajevskog Ekonomskog fakulteta, govori o potrebi povezivanja i razvoja zdravstvenog turizma u regiji.
Sami ste svjedoci da postoji mnogo projekata raznih institucija koje apliciraju sa nekim idejama koje nemaju stvarni output, znači nema mjerljivih rezultata iza. Mi smo se baš potrudili da uradimo nešto što će zaista doprinijeti razvoju kako Bosne i Hercegovine, tako i drugih zemalja u regiji.
Peštek: Drago mi je da sam danas ovdje, da mogu da vam prezentujem naš projekat „Adriatic Health and Vitality Network“. Mi smo aplicirali 2009. godine jednom, ne mogu reći 'novom' idejom, ali jednim novim pristupom postojećim uslugama u oblasti zdravstvenog turizma koje se nude u regiji. Projekat pokriva zemlje Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Imamo ukupno šest partnera – to su, kako privatne firme, tako i organi lokalne uprave, edukacijske ustanove i nevladine organizacije. Ono što mi želimo uraditi kroz ovaj projekat jeste da unaprijedimo kvalitet, odnosno da obogatimo ponudu zdravstvenog turizma i ponudimo alternativni pristup razvoju tog turizma. Želimo da u potpunosti iskoristimo potencijale koji pripadaju Adriatik regiji. Ovaj projekat obuhvata samo one dijelove koji pripadaju ovoj regiji, tako da nisu mogle aplicirati sve regije u BiH, Hrvatskoj ili Sloveniji. U tim regijama želimo da u potpunosti iskoristimo sve prirodne, kulturne, historijske potencijale, i da ih povežemo sa zdravstvenim uslugama, odnosno da ponudimo budućim korisnicima jedan širi set usluga, da napravimo pakete usluga koje će značajno doprinijeti razvoju turizma, i u Bosni i Hercegovini i, naravno, u cijeloj regiji. Poseban efekat ovog projekta je integracija pružalaca turističkih usluga, tako da ćemo mi kroz ovaj projekat, osim ovih partnera, integrisati i druge - hotele, prevoznike, rent-a-car agencije, ugostitelje, prodaju suvenira itd. Na taj način ćemo zasigurno proizvesti i te indirektne efekte za razvoj tih regija. Turizam je ipak industrija koja ima najveće indirektne efekte na razvoj. Ono što je nama na Ekonomskom fakultetu posebno drago jeste da smo mi vodeći partner. Mi smo bili vodeći aplikant u projektu, mi smo razradili tu projektnu ideju i mi smo okupili sve te partnere i zajedno s njima, u veoma jakoj konkurenciji od nekoliko stotina projekata, uspjeli da uđemo u tih otprilike tridesetak koji su odabrani za finansiranje.
RSE: To je specifičan program iz Fonda predpristupne pomoći Evropske unije IPA za Adriatik regiju.
Peštek: Za taj projekat mogle su aplicirati određene regije u zemljama Italija, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i Grčka. Moram reći da je najviše aplikanata bilo iz Italije. Naravno, bilo je institucija i organizacija iz Bosne i Hercegovine koje su također, kao članovi konzorcija, učestvovali u ovom projektu. Neki od njihovih projekata su i odabrani za finansiranje, ali ono što odvaja naš projekat od drugih je da smo mi jedini aplikant iz Bosne i Hercegovine koji je nosilac, odnosno vodeći aplikant projekta. Sa prvim aktivnostima krećemo već sada, u junu. Projekat će trajati tri godine, do aprila 2014. godine.
RSE: Kad kažemo zdravstveni turizam, obično pomislimo na banje.
RSE: Da li je teško sačiniti projekat koji bi imao uspjeh odnosno dobio novac za realizaciju?
Peštek: Pisanje projekata zahtjeva jako puno učenja i jako puno prakse. Ovakve projekte je jako teško osmisliti i prilično je teško i napisati ih, pošto je to aktivnost koja zahtjeva puno vremena, truda, timski rad, ali naravno da se može. Mi smo bili vođeni time da napravimo projekat koji će zaista proizvesti određeni rezultat, da zaista nešto uradimo. Sami ste svjedoci da postoji mnogo projekata raznih institucija koje apliciraju sa nekim idejama koje nemaju stvarni output, znači nema mjerljivih rezultata iza. Mi smo se baš potrudili da uradimo nešto što će zaista doprinijeti razvoju kako Bosne i Hercegovine, tako i drugih zemalja u regiji.
