MMF je izrazio zabrinutost zbog moguće smene guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića. Direktorka Svetske banke za Srbiju Džejn Armitidž je rekla da je tokom svih sastanaka sa vladinim funkcionerima ponovila da je princip nezavisnosti nacionalne banke veoma važan.
Ujedno je više nevladinih organizacija, institucija i pojedinaca uputilo apel Vladi Srbije da ne urušava vladavinu prava nelegalnom smenom guvernera. Oni upozoravaju da su na meti novih vlasti još neke institucije koje bi morale biti politički nezavisne: BIA, zatim službenici u ministarstvima, a strahuje se i za mesta ombudsmana, poverenika za informacije, revizora i druga regulatorna tela.
Takav potez novih vlasti u Beogradu, upozorava Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik ove institucije u Beogradu, mogao bi loše da se odrazi na odnose Srbije sa tom svetskom finansijskom institucijom. Na domaćem terenu, javni apel potpisala je veća grupa pojedinaca, pravnih i drugih stručnjaka i nevladinih organizacija koji su izrazili zabrinutost za sudbinu svih nezavisnih institucija u zemlji.
Oni smatraju da bi donošenjem novog Zakona o NBS u cilju smene guvernera, vladajuća većina grubo narušila vladavinu prava u Srbiji.
“To bi otvorilo vrata za smenu svih čelnika nezavisnih institucija, uključujući poverenika za informacije od javnog značaja, zaštitnika građana, poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, Državnu revizorsku instituciju i slična tela", navodi on.
Novi Zakon o ministarstvima kojim se omogućava ministrima da u roku od 45 dana smeni službenika, za potpisnike apela je “još jedan dokaz da Vlada Srbije ima nameru da u potpunosti pogazi pravni sistem države i uvede partijski voluntarizam kao jedini kriterijum odlučivanja.”
Jedan od potpisnika, narodni poslanik u grupi LDP-a, Miljenko Dereta kaže za RSE da postoji “apsolutna želja da se kontrolišu svi finansijski tokovi u zemlji".
"Postoji želja da se, sredstvima koje smo već videli 90-ih, ja pretpostavljam, nekom novom hiperinflacijom pokuša sprečiti ono što je neizbežno. Mislim da je to opasno. Vidimo da je prvi put, u ionako kratkoj parlamentarnoj istoriji Srbije Odbor za finansije u Skupštini Srbije ne pripada opoziciji, nego kontroliše neko ko je blizak vlastima, da smo i taj kanal kontrole finansijskih kretanja u zemlji izgubili”, ističe Dereta.
Šta se stavlja na teret guverneru? Bivši ministar ekonomije vladi Mirka Cvetkovića, a ministar finansija u novoj, Dačićevoj Vladi, Mlađan Dinkić, kaže da je guverner, bez obzira na saznanja o dubiozama u Agrobanci, Privrednoj banci Beograd i Razvojnoj banci Vojvodine "zažmurio da se tokom kampanje ne bi zamerio Demokratskoj stranci i Borisu Tadiću".
Te banke su, prema Dinkićevim rečima, dubioze napravile tako što su "odobravale političke kredite određenim privatnim tajkunskim firmama" koje su, kako je naveo, bile prijatelji stranke na vlasti i tako bile štićene.
Miljenko Dereta, međutim, kaže da stvari stoje upravo suprotno.
“Ja mislim da je Šoškić radio posao najbolje moguće u ovim našim okolnostima i to pokazuju ovi poslednji podaci o tome šta je sve još pre godinu dana intervenisala NBS po pitanju Agrobanke, a država nije reagovala. Ja mislim da je to pokušaj da se, i po pitanju Agrobanke, prikriju pravi krivci. Narodna banka je još u februaru prošle godine poslala informacije odgovarajućim institucijama. Dakle, ako su oni ukazivali na sve što se događa u Agrobanci, a država nije reagovala, znači da je neko i u državi kriv za to”, ocenjuje Dereta.
Karikatura od nezavisnih tela
Ovo pitanje vezano za Narodnu banku posebno je značajno, jer se građani dobro sećaju pogubnih hiperinflacija u 1989. i 1992. godini koje su bile posledice uzimanja kormila monetarne politike od strane političara.
Da li je to način da se sprovedu koalicioni dogovori nove vlasti da neće biti drastične budžetske štednje, što je, kažu mnogi stručnjaci, jedino mogući način da se izbegne grčki scenario? Profesor ekonomije na Filosofskom fakultetu dr Miodrag Zec kaže za RSE da za smenu guvernera ne vidi ni jedan drugi razlog, osim personalnog.
“Ako se misli potpuno promeniti monetarna politika i izvršiti atak na devizne rezerve, to su mnogo opasne stvari. Ali ja mislim da, iako dođe do smene guvernera, to se neće smeti raditi, to neće dozvoliti MMF i Svetska banka”, smatra Zec.
Guvernerov mandat traje do 2016. godine, a da bi ga smenili, kažu stručnjaci, mora se dogoditi jedna od dve stvari - ili da Savet guvernera oceni da nije ostvario ciljeve NBS ili da ga smaknu nezakonito. Treća varijanta je ona koja se najavljuje, novi Zakon o NBS.
Jelena Milić, potpisnica Apela u ime Centra za severnoatanske studije, koja inače uvažava argument da je guverner imao propusta u kontroli banaka, za RSE kaže:
„Bojim se da je ovde u pitanju preuzimanje u partijsku kontrolu od strane nove vlasti jedne tako važne institucije kao što je NBS, jer je Jorgovanka Tabaković neskriveno kadar SNS-a, za razliku od Šoškića o kome možemo eventualno da spekulišemo. On je pokazao neku nezavisnost u radu, u par navrata je imao konfrontacije sa predstavnicima bivše Vlade, tako da SNS zaista ne bi imao nikakve argumente da poteže to pitanje da li je Šoškić bio kadar DS ili ne.“
Po definiciji, guverner Narodne banke koji kreira politiku u instituciji zaduženoj za štampanje novca, vrednost i kurs nacionalne valute, treba da bude nestranačka, nezavisna ličnost na koju ne može da utiče ni vlada, ni partije. Da je guverner koji je na meti novih koalicionih partnera bio zaista nezavisna ličnost teško je verovati, znajući koliko je partizacija prodrla u sve pore društva.
U javnosti je, prisetimo se, ostalo mnogo pitanja vezano za ostavku prethodnog guvernera Radovana Jelašića. Profesor Zec kaže da nije problem personalne prirode, Tabakovićka smenjuje Šoškića, partijski čovek smenjuje nezavisnu ličnost, jer je problem mnogo dublji, problem je partijska država, nasleđe koga se niko i to od 90-ih godina naovamo nije odrekao.
„Komunizam je partijska država, partijska država je i ova demorkatija. I to je veliki problem. Mi imamo karikaturu od nezavisnih tela. I do sada. Mi imamo mnoštvo nezavisnih tela, a nemamo nijednog čoveka koji je bio nezavistan od politke u momentu kada je dolazio. Mi imamo potpuno suludu situaciju da, hipotetički, svaki budući ministar nosi tablu ministarstva u svojoj torbi i kači je na zgradu koju je osvojio. Znači, mi nismo napravili ono što se zove pravna država. Spor oko guvernera je samo jedan od pokazatelja toga. Ako će tekuća vlada da smeni sve sudije, ako će da smeni sva regulatorna tela, svakog guvernera, onda nam oni i ne trebaju“, kaže Miodrag Zec.
Ujedno je više nevladinih organizacija, institucija i pojedinaca uputilo apel Vladi Srbije da ne urušava vladavinu prava nelegalnom smenom guvernera. Oni upozoravaju da su na meti novih vlasti još neke institucije koje bi morale biti politički nezavisne: BIA, zatim službenici u ministarstvima, a strahuje se i za mesta ombudsmana, poverenika za informacije, revizora i druga regulatorna tela.
Takav potez novih vlasti u Beogradu, upozorava Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik ove institucije u Beogradu, mogao bi loše da se odrazi na odnose Srbije sa tom svetskom finansijskom institucijom. Na domaćem terenu, javni apel potpisala je veća grupa pojedinaca, pravnih i drugih stručnjaka i nevladinih organizacija koji su izrazili zabrinutost za sudbinu svih nezavisnih institucija u zemlji.
Oni smatraju da bi donošenjem novog Zakona o NBS u cilju smene guvernera, vladajuća većina grubo narušila vladavinu prava u Srbiji.
“To bi otvorilo vrata za smenu svih čelnika nezavisnih institucija, uključujući poverenika za informacije od javnog značaja, zaštitnika građana, poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, Državnu revizorsku instituciju i slična tela", navodi on.
Novi Zakon o ministarstvima kojim se omogućava ministrima da u roku od 45 dana smeni službenika, za potpisnike apela je “još jedan dokaz da Vlada Srbije ima nameru da u potpunosti pogazi pravni sistem države i uvede partijski voluntarizam kao jedini kriterijum odlučivanja.”
Jedan od potpisnika, narodni poslanik u grupi LDP-a, Miljenko Dereta kaže za RSE da postoji “apsolutna želja da se kontrolišu svi finansijski tokovi u zemlji".
"Postoji želja da se, sredstvima koje smo već videli 90-ih, ja pretpostavljam, nekom novom hiperinflacijom pokuša sprečiti ono što je neizbežno. Mislim da je to opasno. Vidimo da je prvi put, u ionako kratkoj parlamentarnoj istoriji Srbije Odbor za finansije u Skupštini Srbije ne pripada opoziciji, nego kontroliše neko ko je blizak vlastima, da smo i taj kanal kontrole finansijskih kretanja u zemlji izgubili”, ističe Dereta.
Šta se stavlja na teret guverneru? Bivši ministar ekonomije vladi Mirka Cvetkovića, a ministar finansija u novoj, Dačićevoj Vladi, Mlađan Dinkić, kaže da je guverner, bez obzira na saznanja o dubiozama u Agrobanci, Privrednoj banci Beograd i Razvojnoj banci Vojvodine "zažmurio da se tokom kampanje ne bi zamerio Demokratskoj stranci i Borisu Tadiću".
Te banke su, prema Dinkićevim rečima, dubioze napravile tako što su "odobravale političke kredite određenim privatnim tajkunskim firmama" koje su, kako je naveo, bile prijatelji stranke na vlasti i tako bile štićene.
Miljenko Dereta, međutim, kaže da stvari stoje upravo suprotno.
“Ja mislim da je Šoškić radio posao najbolje moguće u ovim našim okolnostima i to pokazuju ovi poslednji podaci o tome šta je sve još pre godinu dana intervenisala NBS po pitanju Agrobanke, a država nije reagovala. Ja mislim da je to pokušaj da se, i po pitanju Agrobanke, prikriju pravi krivci. Narodna banka je još u februaru prošle godine poslala informacije odgovarajućim institucijama. Dakle, ako su oni ukazivali na sve što se događa u Agrobanci, a država nije reagovala, znači da je neko i u državi kriv za to”, ocenjuje Dereta.
Karikatura od nezavisnih tela
Ovo pitanje vezano za Narodnu banku posebno je značajno, jer se građani dobro sećaju pogubnih hiperinflacija u 1989. i 1992. godini koje su bile posledice uzimanja kormila monetarne politike od strane političara.
Da li je to način da se sprovedu koalicioni dogovori nove vlasti da neće biti drastične budžetske štednje, što je, kažu mnogi stručnjaci, jedino mogući način da se izbegne grčki scenario? Profesor ekonomije na Filosofskom fakultetu dr Miodrag Zec kaže za RSE da za smenu guvernera ne vidi ni jedan drugi razlog, osim personalnog.
“Ako se misli potpuno promeniti monetarna politika i izvršiti atak na devizne rezerve, to su mnogo opasne stvari. Ali ja mislim da, iako dođe do smene guvernera, to se neće smeti raditi, to neće dozvoliti MMF i Svetska banka”, smatra Zec.
Guvernerov mandat traje do 2016. godine, a da bi ga smenili, kažu stručnjaci, mora se dogoditi jedna od dve stvari - ili da Savet guvernera oceni da nije ostvario ciljeve NBS ili da ga smaknu nezakonito. Treća varijanta je ona koja se najavljuje, novi Zakon o NBS.
Jelena Milić, potpisnica Apela u ime Centra za severnoatanske studije, koja inače uvažava argument da je guverner imao propusta u kontroli banaka, za RSE kaže:
„Bojim se da je ovde u pitanju preuzimanje u partijsku kontrolu od strane nove vlasti jedne tako važne institucije kao što je NBS, jer je Jorgovanka Tabaković neskriveno kadar SNS-a, za razliku od Šoškića o kome možemo eventualno da spekulišemo. On je pokazao neku nezavisnost u radu, u par navrata je imao konfrontacije sa predstavnicima bivše Vlade, tako da SNS zaista ne bi imao nikakve argumente da poteže to pitanje da li je Šoškić bio kadar DS ili ne.“
Po definiciji, guverner Narodne banke koji kreira politiku u instituciji zaduženoj za štampanje novca, vrednost i kurs nacionalne valute, treba da bude nestranačka, nezavisna ličnost na koju ne može da utiče ni vlada, ni partije. Da je guverner koji je na meti novih koalicionih partnera bio zaista nezavisna ličnost teško je verovati, znajući koliko je partizacija prodrla u sve pore društva.
U javnosti je, prisetimo se, ostalo mnogo pitanja vezano za ostavku prethodnog guvernera Radovana Jelašića. Profesor Zec kaže da nije problem personalne prirode, Tabakovićka smenjuje Šoškića, partijski čovek smenjuje nezavisnu ličnost, jer je problem mnogo dublji, problem je partijska država, nasleđe koga se niko i to od 90-ih godina naovamo nije odrekao.
„Komunizam je partijska država, partijska država je i ova demorkatija. I to je veliki problem. Mi imamo karikaturu od nezavisnih tela. I do sada. Mi imamo mnoštvo nezavisnih tela, a nemamo nijednog čoveka koji je bio nezavistan od politke u momentu kada je dolazio. Mi imamo potpuno suludu situaciju da, hipotetički, svaki budući ministar nosi tablu ministarstva u svojoj torbi i kači je na zgradu koju je osvojio. Znači, mi nismo napravili ono što se zove pravna država. Spor oko guvernera je samo jedan od pokazatelja toga. Ako će tekuća vlada da smeni sve sudije, ako će da smeni sva regulatorna tela, svakog guvernera, onda nam oni i ne trebaju“, kaže Miodrag Zec.