Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić bacio je rukavicu vlastima. Neka me smene, odbrusio im je. Ko zapravo smenjuje Šoškića, nove vlasti ili tajkuni?
Pojedini privrednici, čija su očekivanja od Narodne banke ekonomistima smešna, dobili su vetar u leđa poslednjih dana izjavama političara koji su kritikovali rad guvernera.
Prozivka guvernera iz srpskog poslovnog kluba “Privrednik” za nedovoljno bavljenje Narodne banke razvojnim potencijalima u poljoprivredi, energetici i delimično građevinarstvu nastavak je konflikta na relaciji guverner – "Privrednik" nastalog na Biznis forumu na Kopaoniku 2010. godine kada je zagovorana koncepcija fiksiranja kursa. Najjači srpski tajkuni, pojedini od njih iz Miloševićevog vremena, za koje se pretpostavlja da stoje iza polemike sa guvernerom, retko se oglašavaju u javnosti.
A Nikola Pavičić, predsednik grupacije Sintelon, iako pridruženi član “Privrednika” ne stoji iza saopštenja ovog kluba, i misli da nije posao guvernera ono što mu se u tom papiru spočitava.
“Svaliti krivicu na guvernera nije fer ni pošteno. U tome stoji, u celoj ovoj deceniji, odgovornost Narodne banke i svih guvernera i odgovornost, pre svega, vlade koja je vodila ekonosmku politiku, koja je uništavala rast zbog visokih kamata i ogovornost zbog jakog dinara. Međutim, problem Srbije su visoke kamate i nizak izvoz, znači spoljno trgovinski deficit. Visoke kamate ubijaju rast, a njih je na neki način podržavala Narodna banka visokom referentnom kamatnom stopom, ali to nije problem ovog guvernera nego svih guvernera od 2000. godine, jer mi smo uvek imali visoku referentnu kamatnu stopu pa adekvatno tome i jako visoke stope u bankama kod davanja kredita privredi, ali je to glavna odgovornost i vlade jer se tim problemom nije bavila”, kaže Pavičić za RSE.
“S druge strane, politika kursa je takođe odgovornost od 2000. godine svih guvernera i vlade jer mi stalno imamo precenjen dinar. Zagovaranje fiksiranja kursa omogućava da špekulantski krugovi po dobroj ceni kupe i ovo malo deviza koje imamo u zemlji, da se kupe devizne rezerve”, navodi Pavičić.
Pojedini privrednici već duže vreme zagovaraju tezu da bi deo deviznih rezervi trebalo upotrebiti za podršku privredi, tj. da se iskoristi kao depozit države u bankama na osnovu kojih bi one imale neku vrstu garancije i obavezu da odobravaju povoljnije kredite kompanijama. Takvu ideju podržao je nedavno i jedan od čelnika socijalista Dušan Bajatović, inače generalni direktor Srbija gasa. Tome se protivi guverner Šoškić, kao što je činio i njegov prethodnik Radovan Jelašić, koji je takođe često bio na meti i vlasti i biznismena.
Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća kaže za RSE da staza može da krivuda, ali da se zna kuda ona vodi. Iza svega on vidi napad određenih uvoznih lobija, kao i vlasnika krupnog kapitala koji hoće da dođu do jeftinih kredita i do niske cene eura, koja će po njemu, dalje uništavati privredu.
“Ovi ljudi oko ‘Privrednika’ imaju prostu matricu: omogućite nam nisku cenu eura kako bismo mi mogli jeftino da uvozimo, da pravimo ogromne razlike u cenama i da mi mnogo zarađujemo. Drugo, obezbedite nam za to jako jeftine kredite kako bismo mi tuđim parama finansirali svoje poslovanje. Moram priznati da, prvi put zaista, takvu dozu cinizma nisam mogao ni da pretpostavim”, kaže Knežević.
Guverner Dejan Šoškić, koga je i dosadašnja vlast napadala, poručio je, podsetimo, da o ostavci uopšte ne razmišlja.
“Nema razloga da podnesem ostavku. Dobijamo kritike sa raznih strana, nama kritike naravno ne smetaju, nama je bitno da smo mi sigurni da radimo dobro posao u interesu ove zemlje”, uzvratio je guverner.
Argumenti nedovoljni za smenu
Ni naši sagovornici ne slažu se u svemu sa guvernerom, ali te kritike, primećuje privrednik Milan Knežević, nemaju težinu argumenata potrebnu za njegovu smenu.
“Ne slažem se sa guvernerom kad kaže da je kurs eura plivajući. Nije plivajući nego se vrše intervencije radi stabilizovanja tog kursa i ono što ja zameram Šoškiću, a što jeste funkcija Narodne banke, je da drži inflaciju u zacrtanim okvirima. Nažalost, on ni to nije uspeo. I nejasno je otkud inflacija u zemlji koja je u recesiji. Dakle, postoji zaista neka odgovornost i Narodne banke, ali bilansno gledajući, ja imam apsolutno poverenje u guvernera Šoškića”, tvrdi Knežević.
Sve je započeo mandatar Ivica Dačić prozivkama finasijskog sektora. Njegovu izjavu da je “finansijski sektor najveći neprijatelj našeg naroda zato što ima za cilj da samo što više opljačka ovaj narod” neki su protumačili kao pripremu terena za smenu guvernera. Nastavili su naprednjaci pitajući Šoškića zašto je dinar oslabio i zašto je sve poskupelo, a njihov lider Aleksandar Vučić je čak poručio da guverner nije sveta krava koju je neko doveo sa neba ili Marsa.
„Doveo ga je Boris Tadić na to mesto. Ne zato što je bio mnogo pametan nego zato što je radio za Demokratsku stranku. Ako me pitate da li mislim da bi Jorgovanka Tabaković bila uspešnija ili stručnija, uveren sam da bi“, ustvrdio je Vučić.
Ipak, ekonomista Miroslav Prokopijević savetuje novim vlastima da ne diraju guvernera i da ga, eventualno ako kasnije nađu nekog kompetentnijeg zamene, ali da bi to sada imalo loše implikacije.
“Guverner je odgovoran za nisku inflaciju, znači za stabilnost cena. On ne može da daje pare da se ulažu u poljoprivredu, građevinarstvo i industriju i da odobrava nekakve direktne injekcije iz, maltene, primarne emisije da bi neki privrednici i tajkuni mogli da prežive. Znači, to je potpuno smešno što su oni rekli”, kaže Prokopijević. “Njegov posao kako ga je obavljao nije baš najsrećnji, on se proslavio sa nekoliko loših izjava i odluka. Recimo, svojevremeno kada je dinar naglo padao prema euru on je govorio što se ljudi uzbuđuju, ne primaju plate u eurima nego u dinarima. To je izjava posle koje se u normalnim okolnostima podnosi ostavka. I kasnije hendlovanje te krize, mada naravno Narodna banka nije jedina u toj stvari odgovorna. Ali to ne govori da bi neko drugi koga postave naprednjaci bio srećnije rešenje, jer oni nemaju nikakav kadar. Jorgovanka Tabaković nije rešenje u domenu ozbiljnog, ona se nikad nije pokazala kao stručnjak, niti ima ikakve radove ni kvalifikacije. Prosto, nikada od nje nisam čuo izjavu koja je relevantna”, ocenjuje za RSE Prokopijević.
A da li su tajkuni ključni u orkestriranoj kampanji protiv guvernera.
“Ne, oni se verovatno samo pridružuju tome nadajući se da će im doći neko ko će im štampati i davati pare. Oni su samo osetili da je prilika da se trenutno nađe neko ko bi prema njima bio popustljiv”, zaključuje Prokopijević.
Pojedini privrednici, čija su očekivanja od Narodne banke ekonomistima smešna, dobili su vetar u leđa poslednjih dana izjavama političara koji su kritikovali rad guvernera.
Prozivka guvernera iz srpskog poslovnog kluba “Privrednik” za nedovoljno bavljenje Narodne banke razvojnim potencijalima u poljoprivredi, energetici i delimično građevinarstvu nastavak je konflikta na relaciji guverner – "Privrednik" nastalog na Biznis forumu na Kopaoniku 2010. godine kada je zagovorana koncepcija fiksiranja kursa. Najjači srpski tajkuni, pojedini od njih iz Miloševićevog vremena, za koje se pretpostavlja da stoje iza polemike sa guvernerom, retko se oglašavaju u javnosti.
A Nikola Pavičić, predsednik grupacije Sintelon, iako pridruženi član “Privrednika” ne stoji iza saopštenja ovog kluba, i misli da nije posao guvernera ono što mu se u tom papiru spočitava.
“Svaliti krivicu na guvernera nije fer ni pošteno. U tome stoji, u celoj ovoj deceniji, odgovornost Narodne banke i svih guvernera i odgovornost, pre svega, vlade koja je vodila ekonosmku politiku, koja je uništavala rast zbog visokih kamata i ogovornost zbog jakog dinara. Međutim, problem Srbije su visoke kamate i nizak izvoz, znači spoljno trgovinski deficit. Visoke kamate ubijaju rast, a njih je na neki način podržavala Narodna banka visokom referentnom kamatnom stopom, ali to nije problem ovog guvernera nego svih guvernera od 2000. godine, jer mi smo uvek imali visoku referentnu kamatnu stopu pa adekvatno tome i jako visoke stope u bankama kod davanja kredita privredi, ali je to glavna odgovornost i vlade jer se tim problemom nije bavila”, kaže Pavičić za RSE.
“S druge strane, politika kursa je takođe odgovornost od 2000. godine svih guvernera i vlade jer mi stalno imamo precenjen dinar. Zagovaranje fiksiranja kursa omogućava da špekulantski krugovi po dobroj ceni kupe i ovo malo deviza koje imamo u zemlji, da se kupe devizne rezerve”, navodi Pavičić.
Pojedini privrednici već duže vreme zagovaraju tezu da bi deo deviznih rezervi trebalo upotrebiti za podršku privredi, tj. da se iskoristi kao depozit države u bankama na osnovu kojih bi one imale neku vrstu garancije i obavezu da odobravaju povoljnije kredite kompanijama. Takvu ideju podržao je nedavno i jedan od čelnika socijalista Dušan Bajatović, inače generalni direktor Srbija gasa. Tome se protivi guverner Šoškić, kao što je činio i njegov prethodnik Radovan Jelašić, koji je takođe često bio na meti i vlasti i biznismena.
Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća kaže za RSE da staza može da krivuda, ali da se zna kuda ona vodi. Iza svega on vidi napad određenih uvoznih lobija, kao i vlasnika krupnog kapitala koji hoće da dođu do jeftinih kredita i do niske cene eura, koja će po njemu, dalje uništavati privredu.
“Ovi ljudi oko ‘Privrednika’ imaju prostu matricu: omogućite nam nisku cenu eura kako bismo mi mogli jeftino da uvozimo, da pravimo ogromne razlike u cenama i da mi mnogo zarađujemo. Drugo, obezbedite nam za to jako jeftine kredite kako bismo mi tuđim parama finansirali svoje poslovanje. Moram priznati da, prvi put zaista, takvu dozu cinizma nisam mogao ni da pretpostavim”, kaže Knežević.
Guverner Dejan Šoškić, koga je i dosadašnja vlast napadala, poručio je, podsetimo, da o ostavci uopšte ne razmišlja.
“Nema razloga da podnesem ostavku. Dobijamo kritike sa raznih strana, nama kritike naravno ne smetaju, nama je bitno da smo mi sigurni da radimo dobro posao u interesu ove zemlje”, uzvratio je guverner.
Argumenti nedovoljni za smenu
Ni naši sagovornici ne slažu se u svemu sa guvernerom, ali te kritike, primećuje privrednik Milan Knežević, nemaju težinu argumenata potrebnu za njegovu smenu.
“Ne slažem se sa guvernerom kad kaže da je kurs eura plivajući. Nije plivajući nego se vrše intervencije radi stabilizovanja tog kursa i ono što ja zameram Šoškiću, a što jeste funkcija Narodne banke, je da drži inflaciju u zacrtanim okvirima. Nažalost, on ni to nije uspeo. I nejasno je otkud inflacija u zemlji koja je u recesiji. Dakle, postoji zaista neka odgovornost i Narodne banke, ali bilansno gledajući, ja imam apsolutno poverenje u guvernera Šoškića”, tvrdi Knežević.
Sve je započeo mandatar Ivica Dačić prozivkama finasijskog sektora. Njegovu izjavu da je “finansijski sektor najveći neprijatelj našeg naroda zato što ima za cilj da samo što više opljačka ovaj narod” neki su protumačili kao pripremu terena za smenu guvernera. Nastavili su naprednjaci pitajući Šoškića zašto je dinar oslabio i zašto je sve poskupelo, a njihov lider Aleksandar Vučić je čak poručio da guverner nije sveta krava koju je neko doveo sa neba ili Marsa.
„Doveo ga je Boris Tadić na to mesto. Ne zato što je bio mnogo pametan nego zato što je radio za Demokratsku stranku. Ako me pitate da li mislim da bi Jorgovanka Tabaković bila uspešnija ili stručnija, uveren sam da bi“, ustvrdio je Vučić.
Ipak, ekonomista Miroslav Prokopijević savetuje novim vlastima da ne diraju guvernera i da ga, eventualno ako kasnije nađu nekog kompetentnijeg zamene, ali da bi to sada imalo loše implikacije.
“Guverner je odgovoran za nisku inflaciju, znači za stabilnost cena. On ne može da daje pare da se ulažu u poljoprivredu, građevinarstvo i industriju i da odobrava nekakve direktne injekcije iz, maltene, primarne emisije da bi neki privrednici i tajkuni mogli da prežive. Znači, to je potpuno smešno što su oni rekli”, kaže Prokopijević. “Njegov posao kako ga je obavljao nije baš najsrećnji, on se proslavio sa nekoliko loših izjava i odluka. Recimo, svojevremeno kada je dinar naglo padao prema euru on je govorio što se ljudi uzbuđuju, ne primaju plate u eurima nego u dinarima. To je izjava posle koje se u normalnim okolnostima podnosi ostavka. I kasnije hendlovanje te krize, mada naravno Narodna banka nije jedina u toj stvari odgovorna. Ali to ne govori da bi neko drugi koga postave naprednjaci bio srećnije rešenje, jer oni nemaju nikakav kadar. Jorgovanka Tabaković nije rešenje u domenu ozbiljnog, ona se nikad nije pokazala kao stručnjak, niti ima ikakve radove ni kvalifikacije. Prosto, nikada od nje nisam čuo izjavu koja je relevantna”, ocenjuje za RSE Prokopijević.
A da li su tajkuni ključni u orkestriranoj kampanji protiv guvernera.
“Ne, oni se verovatno samo pridružuju tome nadajući se da će im doći neko ko će im štampati i davati pare. Oni su samo osetili da je prilika da se trenutno nađe neko ko bi prema njima bio popustljiv”, zaključuje Prokopijević.