Stranka levice Siriza na nedeljnim izborima u Grčkoj dobila je više od 36 odsto glasova i, nadmašivši za skoro devet odsto do sada vladajuće konzervativce, osvojila skoro polovinu poslaničkih mesta u Skupštini Grccke, ali još ne i samostalnu vlast.
To je na svom sajtu objavilo Ministarstvo untrašnjih poslova koje je zaduženo za sprovođenje izbora i prebrojavanje glasove.
Pošto sve ukazuje na to da Siriza nema apsolutnu većinu, ta partija će morati da napravi koaliciju sa drugim strankama, kao što je partija umerene levice Potami (Reka).
Posle prebrojavanja 86,04 odsto glasova, Siriza vodi sa 36,28 odsto što joj donosi 149 od ukupno 300 poslaničkih mesta u Skupštini Grčke, a druga je do sada vladajuća konzervativna stranka Nova demokratija sa 27,89 odsto glasova i 76 poslaničkih mesta.
Na trećem mestu je neonacistička stranka Zlatna zora sa 6,31 odsto osvojenih glasova i 17 poslaničkih mesta, koliko je sa 6,01 odsto glasova osvojila četvrtoplasirana, lane osnovana stranka "To Potami" (Reka) koja prvi put ulazi u Skupštinu.
U Skupštinu Grčke, po sadašnjem rezultatu, ulaze još i Komunistička partija Grčke (5,47 odsto glasova i 15 poslanika), mala stranka levog centra "Nezavisni Grci" (4,71 odsto glasova i 13 poslanika) i socijalistički PASOK - nekada suvereno vladajući, a sada poražen bez presedana u svojoj 40-godišnjoj istoriji (4,70 odsto glasova i takođe 13 poslanika).
Cenzus od tri odsto za ulazak u Skupsstinu nisu uspele da prekorače ostale stranke, među kojima i nedavno osnovana partija nekadašnjeg lidera PASOK-a i premijera Jorgosa Papandreua "Pokret socijalista-demokrata" (2,44 odsto glasova).
Konačan zvaničan rezultat izbora biće objavljen u ponedeljak, a potom sledi trodnevni proces formiranja nove vlade.
Siriza je osnovana 2000. godine, a partija je okupila bivše marksiste, socijaldemokrate, trockiste i druge grupe koje se bore protiv grčkog establišmenta.
Siriza je biračima obećala da će preispitati sporazume o kreditima EU i finansijskih organizacija koji treba da izvuku Grčku iz teške ekonomske krize, i da će tražiti bolje uslove otplate i obimni otpis dugova.
Takva obećanja, vladajući konzervativci ocenili su kao nerealna i potencijalno fatalne za oporavak krhke grčke privrede.
Grci su izašli na prevremene izbore budući da parlament te zemlje iz tri pokušaja nije uspeo da izabere novog šefa države, koji bi na toj funkciji zamenio Karolosa Papuljasa, a prema Ustavu, u tom slučaju se raspisuju parlamentarni izbori.
Izbori u Grčkoj i eventualna pobeda Sirize nada su i za druge ekstremno levičarske partije u Evropi, kao što su Pademos u Španiji ili partija Levog fronta Žan Lik Melanšona u Francuskoj.
Takođe se veruje da bi ovi izbori mogli bi da budu odlučujući za ostanak zemlje u evrozoni.
Lider stranke Aleksis Cipras je najavio da, u slučaju pobede, namerava da pregovara o otpisu velikog dela grčkog duga i okončanju strogih mera štednje, što je posebno zabrinulo takozvanu "trojku" (EU, MMF i Evropsku centralnu banku).
Britanski premijer Dejvid Kameron upozorio je u ponedeljak da će rezultat izbora u Grčkoj proširiti ekonomsku nesigurnost po celoj Evropi i dodao da to znači da Velika Britanija mora da se drži njegovog plana sopstvene ekonomije.
"Grčki izbori će pojačati ekonomsku nesigurnost širom Evrope. Zato Velika Britanija mora da se drži svog plana i tu sigurnost obezbedi kod kuće", napisao je Kameron na svom zvaničnom nalogu na Twitteru.
