Partija koja je na vanrednim parlamentarnim izborima u Grčkoj osovojila većinu glasova, ukoliko u koaliciji i uspe da formira vlast, ne može da ispuni sva obećanja koja je dala, ocenjuje za RSE profesor i diplomata Ivo Visković.
Ni teoretski ni praktično, smatra Visković, niko nema posve pouzdan model kojim bi Grčka izašala iz krize, ni levica ni desnica.
Da li bi pobeda Sirize mogla da označi politički preokret u Evropi u smislu širenja kampanje protiv mera štednje koje zahteva EU kao put izlaska iz dužničke krize.
Visković: Mislim samo donekle. Situacija u Grčkoj je specifična, izuzetno teška i opterećena pogođena veoma oštrim ekonomskim merama koje su morale biti preduzete – i zbog objektivne situacije, a i zbog zahteva poverilaca. U tom smislu je dosta razumljiva situacija građana Grčke, jer ljudi često reaguju emotivno i spontano, ne razmišljajući dovoljno o posledicama. Ja sam mišljenja da čak i u slučaju da Siriza dođe na vlast u nekom obliku koalicije, ona ne može da ispuni sva obećanja koja je dala. Ona može da pokuša da nešto preispita i da nešto promeni, ali su veoma male šanse da u tome uspe, jer su opcije za Grčku, na žalost, veoma skromne i skučene i oni ne mogu mnogo da biraju.
Da li se može dogoditi izlazak Grčke iz evrozone ili se može očekivati da i ekstremna levica neće do kraja slediti svoj radiklani antievropski, odnosno antiglobalistički program, kao što su najavljivali u predizbornoj kampanji?
Visković: Oni mogu pokušati, ali je moje mišljenje da u tome neće uspeti. I, naravno, kao i svi u politici, oni će se morati prilagoditi realnosti. Jer, ako se u politici ne prilagodiš realnosti, dobijaš kaznu u obliku gubljenju vlasti ili dovođenju zemlje u haotičnu situaciju. I jedno i drugo bi za Grčku bilo izueztno loše.
Čitava ova situacija može i nas da tangira, jer će se pažnja preusmeriti ka Grčkoj i ponovo će Zapadni Balkan pasti u drugi, a možda čak i treći plan.
Da li verujete daće Siriza uspeti da naparavi koalicioni dogovor sa nekom od partija ako se, naravno, ova predviđanja ostvare?
Visković: Pa postoji mogućnost za to, ali mislim da će u tom slučaju morati da dosta odstupe od najradikalnijih stavova koje su u predizbornoj kampanji zastupali. Druga je mogućnost, naravno, da se ostali ujedine protiv Sirize ukoliko bi oni zaista pokušavali da svojim radikalnim merama dovedu zemlju u jednu situaciju koja bi pretila da Grčku zaista udalji ne samo od Evropke Unije nego i od finansijskih tržišta i dodatne finansijske podrške za njihove reforme, pošto je situacija objektivno takva da Grčka en može sama izaći iz krize.
Da li ima razloga da Brisel strahuje od ishoda grčkih izbora? Nemačka kancelarka Angeal Merkel je Grcima poručila da očekuje od njih da ostanu u okviru evropske zajednice i da je Evropi stalo do Grčke.
Visković: Mislim da je to jedna razumna poruka i da je zaista realistična. Nikome nije do toga da se stvori nova krizna situacija i novo žarište koje bi zahtevalo i veliku energiju i velika finansijska sredstva, jer Evropa ima niz problema. Ali, naravno, stvar je sada jednog zaista možda političkog preokreta, da će prvi put jedna radikalna leva opcija, doći na vlast. U ovom trenutku, u Evropi dominiraju konzervativne snage i to bi mogli da znači i jedno globalnije, šire součavanje i sučeljavanje levih i desnih snaga, ali mislim da će ipak na kraju sve da se završi u granicama manje – više uobičajenih političkih tokova.
Vi ste reki da očekujete neke kompromise i neka odstupanja od radikalnog programa Sirize, da li se može očekivati i da Evropa promeni neke svoje odluke koje su na udaru levice i koje su izazvale velika nezadovoljstav u nekim državama sa periferije Unije, kao što Portugalija, Italija pa i Španija.
Visković: Mislim da je glavna nevolja u tome što ni teoretski ni praktično niko nema posve pouzdan model kojim bi se izišlo iz krize. Sve u svemu, ni levica ni desnica u ovom trenutku nemaju pravi recept za izazak iz krize. I mislim da će verovtno i od strane evropskih ( EU) institucija, posebno finansijskih ,biti na neki način uvaženo da se izadje u susret i ublaže mere Ali ipak neće odstupiti od suštine. Jer, ono što je od Grčke traženo, traži se i od drugih. I ako bi se popustilo Grčkoj, bojim se da bi to dovelo do dominu efekta koji niko u Evropi ne želi i nje spreman da prihvati.
