Parlament Ukrajine izglasao poverenje Vladi, demonstranti na ulicama Kijeva

Ukrajinski parlament izglasao je poverenje Vladi Mikola Azarova. Inicijativu za opoziv pokrenula je opozicija. Odluka je doneta u atmosferi pritiska demonstranata koji su okružili zgradu Parlamenta, a nisu se razišli niti zbog prisustva nekoliko hiljada policajaca u opremi za razbijanje demonstracija, niti nakon što je Azarov uputio izvinjenje zbog „prekomerne upotrebe sile“ tokom nemira u Kijevu, koji su se dogodili za vikend.

“Došli smo ovde da glasamo za ostavku vlade i predsednika i za nove izbore. Zašto? Zato što ne želim da ljudi budu tretirani kao životinje”, kazao sveštenik Taras, sada demonstrant, koji je ispred zgrade Parlamenta iščekivao odmeravanje vodećih ukrajinskih političkih snaga.

Glasovi koji su se do poslanika probijali kroz zidove Paralementa, podsećali su ih da odluka o Vladi, a time i njenom distanciranju od Evropske unije, nije samo politčka. Otpor u javnosti je u deset dana protesta postao toliko jak, i ako je premijer Mikola Azarov, očigledno, odlučan u nameri da mu ne popusti:

“Ove političke snage očigledno imaju iluziju da mogu svrgnuti aktuelni sistem. Naglašavam, reč je o apsolutno legitimnom predsedniku, vladi i parlamentu”.

Da bi zaista bio svrgnut, bilo je neophodno najmanje 226 od ukupno 450 glasova poslanika. Opozicija, međutim, raspolaže sa daleko manje mesta u parlamentu što se pokazalo i prilikom odlučivanja.

Pošto im parlamentarna matematika ne ide u korist, opozicija računa na efekte žestokih sukoba zabeležnih u Kijevu tokom vikenda. Lider opozicione Svoboda partije Oleg Tjahnjiboh kaže:

“Apelujemo na Ministarstvo odbrane, na vojne oficire, vojnike, predstavnike organa za sprovođenje zakona, i sve one koji danas tuku svoju decu. Pozivamo ih, pridružite se narodu”.

Demonstranti su se u utorak tokom dana povukli iz ulica kod zgrade predsedničke administracije i parlamenta na Trg nezavisnosti, blokirajući svojim vozilima prilaze tom trgu, javile su ruske agencije. Istovremeno, učesnici protesta protiv vlasti nastavljaju da podižu šatore, neprestano se doprema hrana, topla odeća i drva, navodi RIA Novosti.

Iz zatvorske bolnice, preko ćerke Jevgenije, prenesena je i poruka, na sedmogodišnju robiju osuđene bivše premijerke, Julije Timošenko:

“Ona poručuje da bez podrške Ukrajinaca, opozicija neće pobediti. Kao što ni bez opozicije Ukrajinici neće moći da ostvare vlast, slobodu i demokratiju”.

Nosilac vladajućeg režima, onaj koji prošle sedmice nije prihvatio ni jasne apele evropskih lidera da promeni odluku, predsednik Viktor Janukovič ne pokazuje znake mogućeg popuštanja. U intervjuu iz Kijeva, za više televizija, demonstranitima poručuje da žive u demokratskoj zemlji:

“Svako javno pokazivanje volje je potvrda da svako ima priliku i pravo da iznese svoje mišljenje. Zato je važno da protesti budu mirni”.

Sukobi u Jerevanu su manjeg intenziteta od onih u Kijevu, ali u trenutku u kom predsednik Rusije Vladimir Putin dolazi u posetu. Baš kao što se na to ne obazire, on nudi i jednostavno objašnjenje za ukrajinska zbivanja:

“Opozicija je ili nesposobna da kontroliše sve što se događa ili je jednostavno samo politički ekran za ekstremističke aktivnosti”.

Pitanje izrazitog osnaživanja ruskog uticaja u bivšim sovjetskim državama, nakon poslednjih zbivanja, podiže se i ka vrhu interesovanja zapadnih faktora. Ne samo Evropske unije. Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen je kazao:

"Naglasio bih da smo mi u odnosima partnerstva sa Ukrajinom i da očekujemo od naših partnera da se poštuju osnovni demokratski principi, vladavina prava, ljudska prava, uključujući i pravo na slobodno izražavanje mišljenja”.

Pozivom na uzdržavanje od nasilja oglasio se i generalni sekratar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun. Njegov portparol Martin Nesirski: “Generalni sekretar ohrabruje dijalog, u cilju budućnosti Ukrajine, sporazum između Ukrajinaca kako bi zemlja mogla napred”.